Древно царство, колевка три народа савременог доба...
Ово је била Кијевска Русија – моћна источнословенска држава, формирана око града Кијева. Створена у 9. веку, наставила je да цвета наредних 300 година. На империју се традиционално гледа као на почетак Русије и претка Белорусије и Украјине. Из тих давних времена долази изрека „Твој језик ће те одвести у Кијев“. Уколико се питате како ће вас део тела одвести до неког главног града у Европи, следи прича. Легенда каже да се 999. године, становник Кијева по имену Никита Шчекомјака, изгубио у далеким степама и да га је заробило једно војничко номадско племе. Никитине приче о богатству и сјају Кијева су толико импресионирале племенског вођу, да је он закачио Никитин језик за реп свога коња и отишао да води рат против Кијева. Ето како је језик Никиту вратио кући. Али немојте паничити ако чујете изреку – нећете делити Никитину несрећну судбину. Данас, изрека једноставно значи да се увек можете распитати за правац. Некада, у та давна времена, Русија је умало постала муслиманска земља. Прича каже да је њен тадашњи владар, принц Владимир, желео да замени паганизам неком новом религијом. Ислам га је доводио у искушење, јер је дозвољавао мушкарцима да имају неколико жена. Али се Владимир на крају није одлучио за ислам, јер је сматрао да његови људи неће бити срећни под религијом која забрањује вино. Тако да је 998. године Кијевска Русија прешла на православно хришћанство.
Инвазија Татара
У 13. веку Кијевску Русију су напали Татари. Њихова држава, Царство Златна Хорда, је владала руском земљом скоро три века. Али, 1380. године московски принц Димитриј Донски је, на Куликовом пољу, однео значајну победу над Татарима, којима је командовао Кан Мамај. Донски је постао славан јунак, а израз „клање Мамаја“ сада значи покољ или страшан пораз. А „Мамајева инвазија“ је израз који подругљиво описује незгодне госте, или госте који нису добродошли. А ако откријете да „шетња са свињама“ нема никакве везе са овим роктајућим животињама, за то је крива још једна епска битка – Битка на залеђеном језеру, 1242. године. У нади да ће искористити руску слабост након татарске инвазије, Теутонски витезови су напали град Новгород. Немачки крсташи су побеђени у борби на језеру Пеипус, које се налази између данашње Естоније и Русије. Током повлачења, многи витезови су се удавили у језеру, када је пукао лед под тежином њиховог тешког наоружања. „Свиња“ је била руски израз да се опише формација немачке војске која је била клинастог облика, и која је често била кориштена у Европи од 13. до 15. века. Говорећи о „напредовању свиња“, средњовековне руске хронике упућују читаоца на марширање Теутонских витезова.
Иван Грозни
У међувремену је Москва заменила Кијев, као нови центар духовне и политичке моћи, поставши Велика московска кнежевина. Године 1547. Иван IV (Грозни), који је такође био и велики кнез Москве, се крунисао као први цар. Иван наравно није рођен као Грозни. Свој надимак је добио због свог окрутног прогона племства, одузимањем њихове земље, или кажњавањем изгнанством, или смрћу, онеих који су показали и најмањи знак непослушности. То је довело до јачања руске монархије као никада до тада. Али, он је започео реформе, реорганизовањем војске, доношењем новог законика и сузбијањем утицаја свештенства. Иван је био тај који је преобразио Русију у мултиетничку и мултирелигијску државу. Иван је 1552. године уништио татарско утврђене Казањ. Поход је био почетак руске експанзије у Сибир, анексиравши велику муслиманску популацију. Једно од најпознатијих московских обележја је Иванова заоставштина. Црква Св. Базила на Црвеном тргу је саграђена по његовом наређењу. Црква се састоји од девет црквица, које су постављене на један темељ. Централна, и највећа, слави успомену на инвазију Казања, док друге симболишу остале важне победе у походу на Татаре. Чувена легенда каже да су цркву саградила двојица архитеката – Постник и Барма (мада неки кажу да је то била једна те иста особа). Када је Иван видео цркву, толико му се свидела, да је дао да се архитекте ослепе, да би их спречио да тако нешто саграде било где другде.