﻿<?xml version="1.0" encoding="utf-8" ?>
<rss version="2.0">
	<channel>
		<title>Najnovije vesti sa sajta www.vostok.rs</title>
		<link>https://www.vostok.rs/useRss.php</link>
		<description></description>
		<language>sr</language>
		<category>Vostok RSS Feed</category>
		<lastBuildDate>14.05.2026T05:43:07</lastBuildDate>
		<image><link>https://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&amp;idnovost=144914</link><url>https://www.vostok.rs/sajt/vostok/ime.png</url><title>Небензја: Одмах укинути високог представника и резидуални механизам, ослободити Младића!</title></image>
		<item>
			<title></title>
			<link></link>
			<category></category>
			<description><![CDATA[ <img src="" align="left" alt="" title="" /><p></p> ]]></description>
			<url></url>
		</item>
		<item>
			<title>Директор Беле куће за борбу против тероризма повезао Такера Карлсона са екстремизмом</title>
			<link>https://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&amp;idnovost=144913</link>
			<category>2</category>
			<description><![CDATA[ <img src="https://www.vostok.rs/sajt/doc/Image/novosti_sr/politika/144913_vest_6a049ce020302712376fc902.jpg" align="left" alt="Директор Беле куће за борбу против тероризма повезао Такера Карлсона са екстремизмом" title="Директор Беле куће за борбу против тероризма повезао Такера Карлсона са екстремизмом" /><p><p>&nbsp;</p>
<p>Директор америчког председника Доналда Трампа за борбу против тероризма сугерисао је да се двојица најгласнијих критичара председника, Такер Карлсон и Ник Фуентес, у Белој кући сматрају потенцијалним левичарским претњама.</p>
<p data-start=\"397\" data-end=\"702\">Бела кућа је прошле недеље објавила своју Националну стратегију за борбу против тероризма, у којој се као три најозбиљније терористичке претње по САД наводе &bdquo;нарко-терористи и транснационалне банде, наслеђени исламистички терористи, [и] насилни левичарски екстремисти, укључујући анархисте и антифашисте&ldquo;.</p>
<p data-start=\"704\" data-end=\"1118\">Укључивање &bdquo;насилних левичарских екстремиста&ldquo; није изненађење, имајући у виду да је стратегија објављена након три покушаја атентата на Трампа и јавног погубљења десничарског инфлуенсера Чарлија Кирка, као и након што је Трампов Меморандум председника о националној безбедности NPSM-7 означио &bdquo;антиамериканизам, антикапитализам и антихришћанство&ldquo; као показатеље потенцијалних &bdquo;насилних и терористичких активности&ldquo;.</p>
<p data-start=\"1120\" data-end=\"1362\">У извештају се не помиње десничарски тероризам. Међутим, коментар његовог аутора, Себастијана Горке, који је прошле недеље прошао испод радара, сугерише да се неки бивши председникови савезници сада сматрају претњама по националну безбедност.</p>
<p data-start=\"1364\" data-end=\"1493\">Говорећи у петак са уредником Брајтбарта Алексом Марлоуом, Горка је упитан да ли &bdquo;десничарски екстремизам&ldquo; уопште сматра претњом.</p>
<p data-start=\"1495\" data-end=\"1881\">&bdquo;Нисам сигуран да су Ник Фуентес или Такер Карлсон конзервативци&ldquo;, одговорио је Горка. &bdquo;Ако хвалите шеријатско право, ако говорите да постоје муслиманске државе које су, изгледа, квалитативно боље од Америке у погледу слободе и просперитета, нисам сигуран да то значи да сте део конзервативног покрета. Дакле, ако уклоните те појединце и схватите да они нису конзервативци, шта остаје?&ldquo;</p>
<p data-start=\"1883\" data-end=\"2054\">Горкин коментар имплицира да су Фуентес и Карлсон, када им се одузме &bdquo;конзервативни&ldquo; кредибилитет, врста левичарских екстремиста на које ће Трампова администрација циљати.</p>
<p data-start=\"2056\" data-end=\"2425\">Ник Фуентес је тврдокорни националиста и противник Трампа, чији су запаљиви коментари, попут: &bdquo;Јевреји управљају друштвом, жене треба да ућуте а црнци углавном треба да буду затворени&ldquo;, довели до тога да 2020. буде забрањен на свим великим платформама друштвених мрежа. Од тада је враћен на X, а његове свакодневне стримове понекад гледају стотине хиљада људи.</p>
<p data-start=\"2427\" data-end=\"2618\">Такер Карлсон је бивши водитељ Фокс њуза и Трампов присталица, чији се однос са председником последњих месеци погоршао због, како се наводи, Трампове привржености Израелу и рата против Ирана.</p>
<p data-start=\"2427\" data-end=\"2618\">&nbsp;</p>
<p data-start=\"2620\" data-end=\"2672\">Шта се догодило између Такера Карлсона и Трампа?</p>
<p data-start=\"2674\" data-end=\"3104\">Карлсон је био гласан присталица и редован повереник Трампа током његовог првог председничког мандата, а учествовао је и у кампањи за његов реизбор 2024. године. Карлсон је током последње две године постао све критичнији према америчкој подршци израелском рату у Гази, а у јуну 2025. јавно је позвао Трампа да не предузима војну акцију против Ирана, у време када је Израел водио свој Дванаестодневни рат против Исламске Републике.</p>
<p data-start=\"3106\" data-end=\"3269\">Трамп је одбацио Карлсонов савет и наредио бомбардовање иранских нуклеарних постројења, назвавши Карлсона &bdquo;чудаком&ldquo;, али су њих двојица остали у редовном контакту.</p>
<p data-start=\"3271\" data-end=\"3554\">Међутим, расцеп између бившег водитеља Фокс њуза и председника достигао је најнижу тачку када су САД и Израел крајем фебруара почели да изводе ударе на Иран. Карлсон је тај рат назвао &bdquo;одвратним и злим&ldquo; и оптужио Трампа да води рат по налогу израелског премијера Бењамина Нетанјахуа.</p>
<p data-start=\"3556\" data-end=\"3731\">Карлсон је оштро напао Трампа због вулгарне поруке упућене Ирану на Васкрс, назвавши председникову претњу да ће гађати иранску цивилну инфраструктуру &bdquo;подлом на сваком нивоу&ldquo;.</p>
<p data-start=\"3733\" data-end=\"3920\">&bdquo;Како се усуђујете да на Васкршње јутро тако говорите једној земљи?&ldquo;, рекао је Карлсон у монологу на свом подкасту. &bdquo;Шта ви мислите, ко сте? На Васкршње јутро објављујете реч на слово ј.&ldquo;</p>
<p data-start=\"3922\" data-end=\"4081\">Трамп је одговорио тако што је Карлсона прогласио непријатељем MAGA покрета, описујући га као &bdquo;посрнулу будалу&ldquo; која би требало да &bdquo;оде код доброг психијатра&ldquo;.</p>
<p data-start=\"3922\" data-end=\"4081\">&nbsp;</p>
<p data-start=\"4083\" data-end=\"4114\">С ким се још Трамп сукобио?</p>
<p data-start=\"4116\" data-end=\"4452\">Трамп се због рата са Ираном сукобио са неколико истакнутих десничарских медијских личности, укључујући Мегин Кели, Кендис Овенс и Алекса Џонса. У дугачкој објави на друштвеним мрежама у априлу, назвао је те личности &bdquo;лудацима&ldquo; и &bdquo;смутљивцима&ldquo; који &bdquo;мисле да је дивно да Иран, држава број један спонзор тероризма, има нуклеарно оружје&ldquo;.</p>
<p data-start=\"4454\" data-end=\"4592\">&bdquo;Имају једну заједничку ствар, низак IQ&ldquo;, тврдио је он. &bdquo;То су глупи људи, они то знају, њихове породице то знају, и сви остали то знају!&ldquo;</p>
<p data-start=\"4594\" data-end=\"4771\">Карлсон, Овенсова и Ник Фуентес нашли су се у првих десет на листи &bdquo;антисемитских и антиционистичких&ldquo; инфлуенсера, коју је у априлу објавило израелско Министарство за дијаспору.</p>
<p data-start=\"4773\" data-end=\"5100\" data-is-last-node=\"\" data-is-only-node=\"\">Горкина изјава није први показатељ да Трамп намерава да државну моћ окрене против неких својих бивших присталица. Бивши директор америчког Националног центра за борбу против тероризма, Џо Кент, тренутно је под истрагом ФБИ због цурења поверљивих информација, након што је у марту поднео оставку и јавно осудио рат против Ирана.


Извор: РТ (Ф)</p></p> ]]></description>
			<url>https://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&amp;idnovost=144913</url>
		</item>
		<item>
			<title>Руски ветеран рата пореклом са Козаре на паради у Москви</title>
			<link>https://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&amp;idnovost=144912</link>
			<category>3</category>
			<description><![CDATA[ <img src="https://www.vostok.rs/sajt/doc/Image/novosti_sr/drustvo/144912_vest_20260512204315_964703.jpg" align="left" alt="Руски ветеран рата пореклом са Козаре на паради у Москви" title="Руски ветеран рата пореклом са Козаре на паради у Москви" /><p><p>Руски и српски народ су две душе у истом телу, два братска народа којима припадам. Козара и Москва су два моја завичаја која волим једнако. На Козари, у селу Турјак, рођен сам у предратно време, у Краљевини Југославији. Био сам логораш и партизански борац, а у Москви питомац, пилот, професор у Војној академији&nbsp;&bdquo;Јуриј Гагарин&rdquo;.</p>
<p>Укратко:</p>

    Партизанску униформу обукао са 12 година
    Преживео логоре и постао пилот совјетске авијације
    Данас живи у Москви и пише књиге о антифашизму

<p>Владо Зрнић (97), ветеран рата у Русији и учесник Војне параде на Црвеном тргу у Москви, писац књига и уџбеника о стратегији ратовања, оживљава успомене. Са једнаком љубављу прича о српском и руском страдању у Другом светском рату.</p>
<p>&bdquo;Ми смо поднели велике жртве, милиони су погинули у борби против фашизма. То сви, посебно младе генерације, треба да знају. Сада смо у неприлици, јер изнова морамо доказивати своју слободарску опредељеност, и Срби, и Руси, два народа којима припадам&rdquo;, казао је Зрнић за&nbsp;&bdquo;Независне новине&rdquo;. На његовим грудима је ордење за заслуге у рату и импресивној војничкој каријери.</p>
<p>&bdquo;Русија је дала немерљив допринос слободи света. То се не сме заборавити или стварати погрешна слика о тим догађајима. Руси, као и Срби, много су пропатили да би ослободили своје земље и свој народ, али помогли и другима. Фашизам се, на велику жалост, поново појавио и покушава овладати светом&rdquo;, каже овај партизански курир са Козаре, а ветеран рата Русије. Зрнић сматра да је руски председник Владимир Путин много учинио да се не заборави жртва коју је Русија дала у борби против фашизма у Другом светском рату. Ветерани су уважени у својој великој и моћној земљи:</p>
<p>&bdquo;Председник Путин се заложио и учинио да ми имамо потребан стандард, углед и значај у друштву. Зато је данас понос бити ветеран рата и стати на позорницу, на величанственој паради, на Дан победе против фашизма. Од те победе прошла је 81 година, али, клице фашизма су опет проклијале, не само у Европи, него и на нашем прагу, на прагу наших домова, наше домовине.&rdquo;</p>
<p></p>
<p>Владо Зрнић је у десетој деценији написао неколико значајних књига. Трилогију на коју је, каже, посебно поносан чине књиге&nbsp;&bdquo;Дан побједе&rdquo;,&nbsp;&bdquo;Руска историја&rdquo;&nbsp;и&nbsp;&bdquo;Војно-патриотско васпитање&rdquo;. Написао је и књиге&nbsp;&bdquo;Југославија у рату&rdquo;,&nbsp;&bdquo;Повратак&rdquo;,&nbsp;&bdquo;Патриотизам у акцији&rdquo;. Аутор је уџбеника о употреби нуклеарног и конвенционалног наоружања у руској авијацији. На ову тему одбранио је и докторску тезу, стекнувши највише звање у подручју војних наука.</p>
<p>Књиге су збир искустава из војне каријере и историје, каже Зрнић, порука, идеја антифашизма, патриотизам и љубав према отаџбини, српском и руском народу, према заједничкој култури...</p>
<p>Владо Зрнић, партизански курир, заточеник усташких логора у Старој Градишци, Јастребарском, потом партизански курир у Шестој козарској бригади је 1947. са непуних 17 година упућен на школовање у Совјетски Савез. Био је пилот у 645. јуришном и 916. ловачком пуку совјетске авијације.</p>
<p>Партизанску униформу Зрнић је обукао у дванаестој години, јер се Козара морала бранити. Узео је пушку и ступио у рат. Прошао је пешке пола тадашње Југославије и целу Босну, све до коначног ослобођења 1945. године.</p>
<p>&bdquo;Рат и борба против окупатора били су мој једини избор, као и мојих вршњака. Многи нису дочекали слободу. На споменицима, где сваке године палим свеће и полажем козарско цвеће, њихова су имена и младе године. Нисмо имали детињство, него смо одмах постали борци за слободу свога рода&rdquo;, прича Владо, становник московског насеља Монино.</p>
<p>У књизи &bdquo;Козара&rdquo;, коју је, каже, одсањао па сан записао, Владо речима слика завичај, детињство, лепоте Козаре. Описао је и борце из партизанских јединица, почетак рата, збегове и јауке, усташке логоре. О родном крају прича са сетом:</p>
<p>&bdquo;Овде волим сваки грм, пропланак, реку и поток&hellip; Увек о томе размишљам. Сећам се када сам из Ниша, из Штаба југословенске Прве армије, упућен на школовање у Совјетски савез. Понео сам у себи слике спаљеног села, изгореле породичне куће, тугу за погинулим родитељима и бригу за осморо браће и сестара&rdquo;, испричао нам је Владо помињући родни крај и своје село под Козаром. На његовом огњишту, у засеоку Аџићи, нико не живи, само његове успомене.</p>
<p>&bdquo;Овде сам рођен ја и четири моја брата и четири сестре. Било је то давно. Било је то лепо време нашег детињства. Али, судбини је било на вољу да нас распрши по свету. Прошло је много времена од када сам отишао, али родни праг, родна кућа и сећање на живот овде остају заувек у памети.</p>
<p>Године прохујаше као ветрови. Распрши нас рат и судбина, све прође брзо. И школа. И академска, и летачка, и професорска. Спознадох науке света, али ме нешто увек вуче овамо, тера на ово место. Овде ми је све драго, сваки путељак, поток, пој птице, мирис цвећа, пролећа и лета, сваки пањ и свако дрво са мном разговарају.&rdquo; </p>
<p>Извор: Независне</p></p> ]]></description>
			<url>https://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&amp;idnovost=144912</url>
		</item>
		<item>
			<title>Фон дер Лајенин покушај преузимања веће власти разбеснео званичнике ЕУ, пише „Блумберг“</title>
			<link>https://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&amp;idnovost=144911</link>
			<category>2</category>
			<description><![CDATA[ <img src="https://www.vostok.rs/sajt/doc/Image/novosti_sr/politika/144911_vest_6a034d7485f5404c633a52cf.jpg" align="left" alt="Фон дер Лајенин покушај преузимања веће власти разбеснео званичнике ЕУ, пише „Блумберг“" title="Фон дер Лајенин покушај преузимања веће власти разбеснео званичнике ЕУ, пише „Блумберг“" /><p><p>&nbsp;</p>
<p>Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен толико је појачала контролу над извршним огранком ЕУ да је лидери блока и дипломате сада сматрају превише моћном, наводи се у извештају &bdquo;Блумберга&ldquo;.</p>
<p data-start=\"399\" data-end=\"734\">На власти од 2019. године, фон дер Лајен је преобликовала Европску комисију по својој мери и постала &bdquo;лице Европе&ldquo;, пише &bdquo;Блумберг&ldquo; у уторак. Она је предводила одговор ЕУ на пандемију ковида 19, обликовала њену изразито ратоборну политику према Русији и преговарала о трговинским споразумима са америчким председником Доналдом Трампом.</p>
<p data-start=\"736\" data-end=\"994\">Међутим, званичници ЕУ рекли су америчком медију да је она &bdquo;опседнута тиме да покаже да је главна&ldquo; и да се &bdquo;стално убацује у средиште најновије кризе, чак и када то није у њеној надлежности&ldquo;, док истовремено занемарује своју основну мисију, јачање економије.</p>
<p data-start=\"996\" data-end=\"1359\">На пример, нацрт стратегије унутрашњег тржишта, који је саставио потпредседник Комисије Стефан Сежурне, наводно је од новембра стајао запостављен на њеном столу, тврди &bdquo;Блумберг&ldquo;. Фон дер Лајен је тај документ показала државама чланицама и Европском парламенту тек неколико дана пре његовог објављивања прошлог месеца, чиме је расправа практично постала немогућа.</p>
<p data-start=\"1361\" data-end=\"1650\">Сличан сценарио одиграо се и прошле године, када је фон дер Лајен у последњем тренутку поделила дугорочни буџет ЕУ са својим колегама комесарима, што је разбеснело државе чланице од којих се тражило да издвоје рекордних 2000 милијарди евра, односно 2.4 билиона долара, без икаквих консултација.</p>
<p data-start=\"1652\" data-end=\"2027\">Немачка је одмах одбацила буџет, а посланици из странке CDU, којој припада и фон дер Лајен, састали су се како би затражили додатне механизме контроле њене власти. Пословни лидери, у међувремену, траже да она предузме мере за побољшање конкурентности блока, али извори &bdquo;Блумберга&ldquo; кажу да њихове забринутости ретко допиру до њеног &bdquo;уског&ldquo; и &bdquo;микроуправљаног&ldquo; круга саветника.</p>
<p data-start=\"2029\" data-end=\"2593\">Фон дер Лајен је 2024. године добила други мандат на челу Комисије и у том другом мандату драматично централизовала власт у Бриселу. Мандат је започела именовањем свог тима од 26 комесара, а да списак претходно није доставила Европском парламенту. Прошле године предложила је оснивање обавештајне агенције под својом контролом, чиме би ту надлежност одузела дипломатском крилу ЕУ, којим руководи Каја Калас, а залагала се и за стварање &bdquo;ЕУ у две брзине&ldquo;, у којој би мање групе земаља могле да доносе политичке одлуке без једногласне подршке свих 27 држава чланица.</p>
<p data-start=\"2595\" data-end=\"3011\" data-is-last-node=\"\" data-is-only-node=\"\">Фон дер Лајен је такође настојала да укине захтев за једногласност у ЕУ када је реч о питањима спољне политике, тврдећи да предлози Комисије треба да се усвајају простом већином гласова. Када је реч о политици блока према Украјини, укидање једногласности елиминисало би право вета које је користио бивши мађарски премијер и критичар рата Виктор Орбан, а поткопало би и неутралност земаља као што су Аустрија и Ирска.


Извор: РТ (Ф)</p></p> ]]></description>
			<url>https://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&amp;idnovost=144911</url>
		</item>
		<item>
			<title>Мали манифест српске победе — Кршљанин</title>
			<link>https://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&amp;idnovost=144910</link>
			<category>5</category>
			<description><![CDATA[ <img src="https://www.vostok.rs/sajt/doc/Image/novosti_sr/kolumne/144910_vest_6a01cd9caec26de233087289.jpg" align="left" alt="Мали манифест српске победе — Кршљанин" title="Мали манифест српске победе — Кршљанин" /><p><p>
</p>
<p> Да, Србија побеђује. Ево како:

Српски народ је један од утемељивача и стубова православне цивилизације. Надахњујући се достигнућима Ромејског царства и учењем Светог Саве, створио је моћну, и у духовном и у материјалном смислу, државу на Балкану, којом су управљали светитељи Немањићи и која је под Душаном, закратко, понела сву величанственост православног света и онда је предала најмоћнијем носиоцу, Русији. Али својим подвигом, Србија је заувек остала најпоузданији стуб православне цивилизације на Балкану &ndash; колевци Европе, а тиме и један од најзначајнијих у Европи и свету.</p>
<p>Српски подвиг је, о чему сведоче и наша епска народна и нововековна лирска поезија, понављан безброј пута, јер је смисао светитеља и стубова управо у томе да увек сачувају своју чврстину.</p>
<p>Православна цивилизација је једини доследни и трајни носилац европског хуманизма и културе. У дуготрајним историјским супротстављањима, чија су парадигма Први и Други Косовски бој, 1389. и 1999, Србија је одолела највећим јеретичким пројектима савремене историје &ndash; Отоманској и најгорој од свих, Англоамеричкој империји, које су покушале да униште православни свет, и трасирала пут за њихово коначно рушење.</p>
<p>Да, Србија побеђује, али као слободна, а не као зависна од оних који су покушавали да је униште, и духовно и физички.</p>
<p>Србија побеђује, али само заједно са браћом, савезницима и пријатељима, у љубави са ближњима, а никако зависна од оних који моћ заснивају на уништавању и злоупотреби људи.</p>
<p>Независност није еквидистанца између добра и зла.</p>
<p>Србија, као и Русија, али и читав свет, у данашњем времену најчвршћи ослонац има у Великој Победи над фашизмом, којој су дале тако велики допринос. Та победа је створила духовне, моралне, социјалне и правне темеље Новог, праведног света и предстојеће коначне победе над носиоцима олигархијске диктатуре који су створили фашизам и који га поново оживљавају у наше време &ndash; фашизам, са којим је Србија ратовала 90-их, а Русија ратује данас.</p>
<p>Ово су питања разума, части, историјске истине и опстанка &ndash; не само нашег, већ и читавог човечанства. Она се не смеју замагљивати. О њима не сме бити спора.</p>
<p>Духовне, моралне, социјалне и правне тековине Новог света су високо уздигли главни носиоци Велике Победе &ndash; СССР, СФРЈ и НР Кина. Чврсто ослоњене на те тековине, Руска Федерација и НР Кина данас предводе Нови свет, чекају да им се придружи весник Новог света &ndash; Србија, и спремне су да јој помогну да залечи ране и исправи неправде које јој је нанела западна агресија.</p>
<p>Србија побеђује када престане да буде део неоколонијалног система ЕУ у коме се није уздигла ни једна од земаља Централне и Источне Европе, а поготово од оних православних. Сарађивати са ЕУ на основама принципа демократије, заштите људских права и владавине права &ndash; да, наравно! Али изван неоколонијалног система који са наведеним принципима нема никакве везе! А поготову нема са основним принципом суверене једнакости држава, гарантованим у Члану 1. Повеље УН.</p>
<p>
Mirko Kuzmanovic / Getty</p>
<p>
Када нас утерују у неоколонијални ЕУ тор, успут нас подсећају да су ратови страшни. Јесу, без сумње и треба их избегавати, али не по сваку цену.</p>
<p>Југославија је уочи Другог светског рата имала близу 16 милиона становника, а за 4 ратне године је изгубила 1,7 милиона. Тај губитак је у социјализму надокнадила већ за прве 3 послератне године, да би до свог нестанка 1991, нарасла до близу 24 милиона, тј. за готово 50 одсто!</p>
<p>Процењује се да је у ратовима 90-их у целој СФРЈ погинуло до 140.000 људи. А само становништво Србије се у првој четврти 21. века (откако идемо &quot;европским путем&quot;) смањило за 1,3 милиона! Сваке године у Србији умре 36.000 људи више него што се роди (осим за време ковида, када је умирало још више). Србија сваки дан има 100 људи мање!</p>
<p>Дакле, може ли нешто бити горе од ратова? Може, положај неоколоније, или како се то данас лепше каже &ndash; бити на &quot;европском путу&quot;!</p>
<p>Тачно је, што су потврдили највиши тадашњи представници Стејт Департмента, НАТО агресија на СРЈ/Србију је извршена зато што нисмо хтели да будемо колонија, тј. да ставимо своју државу, привреду, финансије и ресурсе под контролу Запада. Међутим, данас када су Русија и Кина ојачале (а и ми смо, у сарадњи са њима, ојачали своју одбрану), таква агресија више није могућа.</p>
<p>Дакле, баш хоћемо да победи Србија! Да скине са свог врата понижавајуће хашке и евроунијатске омче, да поново слави своје хероје, да обнови своју духовно-моралну снагу и социјалну правду, да крене у убрзани напредак и развој и заузме своје заслужено место у првим редовима слободног и праведног &ndash; Новог света, раме уз раме са братском Русијом и пријатељском Кином.</p>
<p>За Србију &ndash; до победе!


Аутор:&nbsp;Владимир Кршљанин</p></p> ]]></description>
			<url>https://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&amp;idnovost=144910</url>
		</item>
		<item>
			<title>Путин навео услов за састанак са Зеленским</title>
			<link>https://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&amp;idnovost=144909</link>
			<category>2</category>
			<description><![CDATA[ <img src="https://www.vostok.rs/sajt/doc/Image/novosti_sr/politika/144909_vest_69ff9bc385f540515e125740.jpg" align="left" alt="Путин навео услов за састанак са Зеленским" title="Путин навео услов за састанак са Зеленским" /><p><p>
Руски председник Владимир Путин изјавио је да би састанак са Владимиром Зеленским могао да буде одржан &bdquo;било где&ldquo;, укључујући и трећу земљу, али тек након што коначни дугорочни мировни споразум буде у потпуности припремљен и спреман за потписивање.</p>








<p data-start=\"454\" data-end=\"768\">&bdquo;Украјинска страна и господин Зеленски спремни су за лични састанак... Ми то никада нисмо одбијали&ldquo;, изјавио је Путин на конференцији за новинаре после прославе Дана победе 9. маја. &bdquo;Можемо се састати и у трећој земљи, али тек након што буде постигнут коначан договор о мировном споразуму, који мора бити дугорочан.&ldquo;</p>
<p data-start=\"770\" data-end=\"1109\">Он је нагласио да састанак треба да буде &bdquo;завршни чин&ldquo;, односно церемонија потписивања, а не да се претвори у преговоре. Подсећајући на искуство Минских споразума, Путин је навео: &bdquo;Можемо разговарати сатима, даноноћно, и то неће дати резултат. Потребно је да се тиме позабаве стручњаци... онда можемо да се састанемо, можемо да потпишемо.&ldquo;</p>
<p data-start=\"1111\" data-end=\"1202\">Током истог обраћања 9. маја, Путин је изјавио да се украјински сукоб &bdquo;креће ка завршетку&ldquo;.</p>
<p data-start=\"1204\" data-end=\"1384\">Ове изјаве уследиле су дан након што је амерички председник Доналд Трамп изразио наду да би прекид ватре који је Москва прогласила 8. маја могао да доведе до скорог окончања борби.</p>
<p data-start=\"1386\" data-end=\"1525\" data-is-last-node=\"\" data-is-only-node=\"\">Путин је још прошлог децембра поновио да Русија тежи мирном решењу украјинског сукоба, под условом да буду отклоњени његови основни узроци.


Извор: РТ (Ф)</p>




&nbsp;



&nbsp;


&nbsp;</p> ]]></description>
			<url>https://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&amp;idnovost=144909</url>
		</item>
		<item>
			<title>Израел изградио тајну базу у Ираку за бомбардовање Ирана —Волстрит журнал</title>
			<link>https://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&amp;idnovost=144908</link>
			<category>7</category>
			<description><![CDATA[ <img src="https://www.vostok.rs/sajt/doc/Image/novosti_sr/bezbednost/144908_vest_69ffc4d385f540539656a735.jpg" align="left" alt="Израел изградио тајну базу у Ираку за бомбардовање Ирана —Волстрит журнал" title="Израел изградио тајну базу у Ираку за бомбардовање Ирана —Волстрит журнал" /><p><p>&nbsp;</p>
<p>Израел је у тајности изградио војну базу у ирачкој пустињи како би подржао своју ваздушну кампању против Ирана, а чак је извео и нападе на ирачке војнике који су били близу тога да је открију, објавио је Волстрит журнал, позивајући се на америчке званичнике упознате са случајем.</p>
<p data-start=\"449\" data-end=\"593\">Та тајна база постављена је непосредно пре него што су САД и Израел крајем фебруара покренули војну кампању против Ирана, наводи се у извештају.</p>
<p data-start=\"595\" data-end=\"874\">САД су, према наводима, знале за постојање тог објекта, у ком су биле смештене израелске специјалне снаге. База је служила као логистички центар за израелско ратно ваздухопловство, а у њој су се налазили и тимови за потрагу и спасавање у случају да израелски пилоти буду оборени.</p>
<p data-start=\"876\" data-end=\"1190\">База је умало откривена почетком марта, након што је локални пастир приметио &bdquo;неуобичајену војну активност&ldquo;, укључујући летове хеликоптера, и обавестио власти. Ирачки војници су затим кренули да испитају локацију, али су се нашли под жестоком ватром. У нападу је погинуо један ирачки војник, док су двојица рањена.</p>
<p data-start=\"1192\" data-end=\"1328\">Багдад је у почетку окривио Вашингтон, након што су безбедносне снаге пронашле доказе да је страно војно особље деловало у том подручју.</p>
<p data-start=\"1330\" data-end=\"1689\">&bdquo;Изгледа да је на терену пре удара постојала одређена сила, подржана из ваздуха, која је деловала изван могућности наших јединица&ldquo;, изјавио је за ирачке државне медије генерал-потпуковник Каис ел Мухамадави, заменик команданта ирачке Заједничке оперативне команде, после мартовског напада. &bdquo;Ова непромишљена операција изведена је без координације или одобрења.&ldquo;</p>
<p data-start=\"1691\" data-end=\"1846\">База је, према извештају, помогла Израелу да води ваздушни рат великог домета против Ирана, чија је територија удаљена више од 1.600 километара од Израела.</p>
<p data-start=\"1848\" data-end=\"2007\">Израелски авиони извели су хиљаде удара током петонедељне кампање, док је истурена база у ирачкој пустињи израелским тимовима обезбедила положај ближи бојишту.</p>
<p data-start=\"2009\" data-end=\"2194\">ИОС није коментарисао најновији извештај, који додатно појачава пажњу јавности на то како се сукоб Израела са Ираном проширио у шири регионални рат, увлачећи САД дубље у непријатељства.</p>
<p data-start=\"2196\" data-end=\"2455\">Бивши амерички званичник задужен за борбу против тероризма Џо Кент, који је у марту поднео оставку у знак протеста, оптужио је Израел да је увукао Вашингтон у рат, упркос проценама америчких обавештајних служби да Техеран није активно правио нуклеарно оружје.</p>
<p data-start=\"2457\" data-end=\"2739\">Кент је тврдио да су америчке агенције упозориле да ће Иран, ако буде нападнут, узвратити ударима на америчке базе и покушајем затварања Ормуског мореуза. Он је оценио да је израелски наратив о иранској претњи на крају &bdquo;победио у расправи&ldquo; у Вашингтону и натерао САД да уђу у сукоб.</p>
<p data-start=\"2741\" data-end=\"3114\" data-is-last-node=\"\" data-is-only-node=\"\">Званичници Трампове администрације негирали су да је Израел увукао Вашингтон у рат. Амерички министар рата Пит Хегсет рекао је раније ове недеље да је председник Доналд Трамп поступио у складу са &bdquo;америчким интересима&ldquo; и својом политиком &bdquo;Америка на првом месту&ldquo;, одбацујући тврдњу да је израелски премијер Бенјамин Нетанјаху увукао САД у сукоб као &bdquo;погрешну претпоставку&ldquo;.</p>
<p data-start=\"2741\" data-end=\"3114\" data-is-last-node=\"\" data-is-only-node=\"\">
</p>
<p data-start=\"2741\" data-end=\"3114\" data-is-last-node=\"\" data-is-only-node=\"\">Извор: РТ (Ф)</p></p> ]]></description>
			<url>https://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&amp;idnovost=144908</url>
		</item>
		<item>
			<title>На данашњи дан капитулирао Берлин</title>
			<link>https://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&amp;idnovost=144907</link>
			<category>10</category>
			<description><![CDATA[ <img src="https://www.vostok.rs/sajt/doc/Image/novosti_sr/kultura/144907_vest_pobed.jpg" align="left" alt="На данашњи дан капитулирао Берлин" title="На данашњи дан капитулирао Берлин" /><p><p>
8. маја, тачно у 22:00 по средњоевропском времену, представници Врховне команде Совјетског Савеза и Врховне команде савезника ушли су у салу бившег официрског клуба Војноинжењерске школе.

Церемонију је отворио маршал Жуков. По његовој наредби, немачка делегација је уведена у салу.

Акт су у име Немачке потписали: начелник штаба Врховне команде Вермахта фелдмаршал Вилхелм Кајтел, начелник штаба Луфтвафе генерал-пуковник Ханс Штумпф и главнокомандујући морнарице генерал-адмирал Ханс фон Фридебург.

Безусловну капитулацију су прихватили маршал Георгиј Жуков и, у име Врховног команданта Савезничких експедиционих</p>
<p>&nbsp;</p></p> ]]></description>
			<url>https://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&amp;idnovost=144907</url>
		</item>
		<item>
			<title>„Бесмртни пук“ и у Београду: Објављена рута шетње на Дан победе</title>
			<link>https://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&amp;idnovost=144906</link>
			<category>17</category>
			<description><![CDATA[ <img src="https://www.vostok.rs/sajt/doc/Image/novosti_sr/region/144906_vest_bespuk2026.jpg" align="left" alt="„Бесмртни пук“ и у Београду: Објављена рута шетње на Дан победе" title="„Бесмртни пук“ и у Београду: Објављена рута шетње на Дан победе" /><p><p>
&bdquo;На 81. годишњицу Велике победе, придружите се шетњи \'Бесмртног пука\' и поносно понесите портрете својих херојских предака&ldquo;, поручили су из амбасаде Руске Федерације.

Поворка ће кренути у 9.45, од споменика Вуку Караџићу, а у 11 часова ће бити положени венци код Меморијала ослободиоцима Београда и Вечне ватре.

&bdquo;Бесмртни пук&ldquo; је међународни цивилно-патриотски покрет за очување културе сећања на оне који су дали животе у борби против фашизма у Другом светском рату. Покрет је настао у Русији 2014. године, а идеја је врло брзо заживела и покрет се проширио на друге градове у свету.

Иначе, акција &bdquo;Бесмртни пук&ldquo; 2026. године у Русији биће одржана у комбинованом формату: уживо и онлајн. Одлуку о времену и начину одржавања ове свечане шетње 9. маја руски региони доносе самостално.

Најављено је да ће се и хиљаде бораца у зони Специјалне војне операције такође придружити акцији &bdquo;Бесмртни пук&ldquo;.


</p></p> ]]></description>
			<url>https://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&amp;idnovost=144906</url>
		</item>
		<item>
			<title>Европљани желе да се ослободе САД — анкета</title>
			<link>https://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&amp;idnovost=144905</link>
			<category>15</category>
			<description><![CDATA[ <img src="https://www.vostok.rs/sajt/doc/Image/novosti_sr/zanimljivosti/144905_vest_69fcf47185f54047572a0e68.jpg" align="left" alt="Европљани желе да се ослободе САД — анкета" title="Европљани желе да се ослободе САД — анкета" /><p><p>
Око 70 одсто људи који живе у ЕУ и Великој Британији жели већу независност од САД и сматра да је време да Европа &bdquo;крене својим путем&ldquo;, показује нова студија коју је саставила немачка истраживачка фондација Бертелсман.</p>
<p data-start=\"389\" data-end=\"603\">Према анкети, око 73 одсто испитаника широм ЕУ сматра да је време да се континент удаљи од Вашингтона. Испитаници у Великој Британији изразили су сличан ниво жеље да се ослободе стега САД, што је износило 67 одсто.</p>
<p data-start=\"605\" data-end=\"879\">Тај став последњих година стално јача широм блока и 2024. године износио је око 63 одсто, навела је фондација. Истовремено расте и ниво неповерења према САД, па их само 42 одсто испитаника сматра поузданим партнером, у поређењу са 46 одсто прошле године, наводе истраживачи.</p>
<p data-start=\"881\" data-end=\"1219\">Анкета, објављена у четвртак, заснива се на узорку мишљења око 18.000 испитаника из свих 27 чланица ЕУ и око 2.000 испитаника из Велике Британије. Истраживање је спроведено у марту ове године међу особама старости од 18 до 69 година, а узорак је требало да одражава тренутну структуру становништва по старости, полу и густини насељености.</p>
<p data-start=\"1221\" data-end=\"1496\">Последњих година политичари ЕУ више пута су позивали на стицање веће независности од Вашингтона, пре свега у области спољне политике и безбедности. Таква реторика се појачала након што је амерички председник Доналд Трамп почетком прошле године по други пут ступио на дужност.</p>
<p data-start=\"1498\" data-end=\"1753\">За нешто више од годину дана САД су више пута улазиле у сукобе са својим европским савезницима, укључујући кратак трговински рат, размимоилажења око другачијег приступа сукобу у Украјини, претње Вашингтона да ће преузети Гренланд од Данске и друга питања.</p>
<p data-start=\"1755\" data-end=\"2029\" data-is-last-node=\"\" data-is-only-node=\"\">Ситуација се додатно погоршала након америчко-израелског напада на Иран, који европски савезници Вашингтона нису подржали. Поред тога, непријатељства на Блиском истоку изазвала су глобалне поремећаје у снабдевању нафтом и гасом, што је посебно погодило многе европске земље.


Извор: РТ (Ф)</p></p> ]]></description>
			<url>https://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&amp;idnovost=144905</url>
		</item>
	</channel>
</rss>
<br />
<b>Fatal error</b>:  Uncaught Error: Call to undefined method C::Destroy() in /var/www/vostok4/htdocs/v2/useRss.php:62
Stack trace:
#0 {main}
  thrown in <b>/var/www/vostok4/htdocs/v2/useRss.php</b> on line <b>62</b><br />
