Сједињене Америчке Државе објавиле су окончање свог 23-годишњег војног присуства у Ираку, док преусмеравају пажњу на ширење рата против Ирана.

Амерички председник Доналд Трамп и ирачки премијер Али ел Заиди саопштили су у уторак у Белој кући да ће америчке снаге напустити Ирак до 30. септембра. Тиме ће бити окончано војно присуство започето инвазијом 2003. године и свргавањем тадашњег ирачког председника Садама Хусеина, које је касније настављено под изговором борбе против тероризма.

Верује се да се у Ираку и даље налази око 2.000 америчких војника.

„Не мислимо да нам је војска тамо више потребна“, изјавио је Трамп, наводећи да се безбедносна ситуација у Ираку променила након што су вишемесечни америчко-израелски удари „дестабилизовали“ Иран.

Ел Заиди је потврдио да ће америчке снаге напустити земљу до краја септембра и да ће уместо њих „ући америчке компаније“.

Трамп је изјавио да ће се односи са Ираком убудуће усредсредити на инвестиције и енергетику, посебно истичући ирачке резерве нафте. Навео је да ће две земље „склопити много послова“ и да ће САД „извлачити много нафте“.

САД су извршиле инвазију на Ирак у марту 2003. године, тврдећи да Садам Хусеин поседује оружје за масовно уништење и да је повезан са терористичким организацијама. Иако то оружје никада није пронађено, број америчких војника у Ираку порастао је на више од 170.000 до 2007. године.

Већина америчких борбених снага напустила је Ирак 2011. године, али су се САД вратиле 2014, након што је Исламска држава, позната и као ИСИС, заузела велике делове Ирака и Сирије.

Критичари су тврдили да је инвазија на Ирак покренута под лажним изговорима, да је дестабилизовала земљу, допринела стварању услова за успон Исламске државе и да је „у великој мери била због нафте“. То је у својим мемоарима признао и бивши председник америчких Федералних резерви Алан Гринспен.

Трамп је о томе говорио много отвореније од претходних америчких администрација. Раније је тврдио да је Америка требало да „узме нафту“ у Ираку, као и да ће америчке снаге у Сирији „чувати нафту“.

Трамп је прошле недеље обновио војне ударе на Иран и одбио да искључи могућност копнене операције савезничких снага, као и потенцијално заузимање острва Харг, главног иранског центра за извоз нафте, како би се „узела нафта“.

Извор: РТ (Ф)

Према том предлогу, који је предат у петак, а у понедељак је ушао у скупштинску процедуру, тражи се обустава Бриселских споразума и враћање свих надлежности Србије на територији Косова и Метохије. Предложено је обустављање примене свих споразума, договора, анекса, планова, закључака и других аката у оквиру дијалога Београда и Приштине уз посредовање Европске уније, те стављање ван снаге свих закључака, уредби, упутстава, административних мера и других аката органа Србије донетих ради примене или имплементације Бриселског процеса.

Све надлежности и послови које су Бриселским споразумима препуштене привременим органима на Косову и Метохији сматрају се враћеним у уставно-правни поредак Србије, а Влади Србије се даје рок од најдуже 120 дана да предузме мере да поврати те надлежности, наводе из Ми снага народа.

Како су навели у образложењу, разлози за доношење тог акта су у томе што Приштина не поштује свој део обавеза из Бриселских споразума, али не поштује ни уставни и правни поредак Србије, нити Резолуцију 1244 Уједињених нација која гарантује територијални интегритет Србије уз право на суштинску аутономију Косова и Метохије.

Посланици Ми снага народа затражили су да тај предлог уђе у процедуру по хитном поступку и да ступи на снагу даном објављивања у Службеном гласнику, наведено је у саопштењу.

Бугарској није место у коалицији западних земаља које се залажу за наставак војне помоћи Украјини, изјавио је премијер Румен Радев за бугарску телевизију bTV.

„Коалиција вољних“, предвођена Француском и Великом Британијом, већ дуже време се залаже за распоређивање војника у Украјини у случају прекида ватре, упркос поновљеним упозорењима Москве да би све снаге НАТО-а на украјинској територији постале легитимне војне мете.

„Ми нисмо део коалиције која се залаже за наставак финансијске и војне помоћи Украјини“, изјавио је Радев за bTV током конференције за медије одржане у уторак у Француској.

„Не пружамо такву врсту помоћи, јер верујем да овај сукоб треба решити снажним дипломатским напорима усмереним на окончање ескалације, а не њеним продужавањем војним средствима“, додао је он.

Радев, евроскептик који је изабран након што је претходна проевропска влада пала прошле године после масовних антикорупцијских протеста, саопштио је прошле недеље да је Бугарска исцрпела своје могућности за пружање војне подршке Кијеву.

„Испоручили смо 13 пакета помоћи. Немамо више шта да пошаљемо Украјини“, изјавио је он на маргинама самита НАТО-а у Анкари.

Према речима словачког председника Петера Пелегринија, неколико земаља НАТО-а, међу којима су Словачка, Мађарска и Чешка, одбило је на самиту да учествује у најновијем пакету војне помоћи Кијеву, вредном 70 милијарди евра, односно 80 милијарди долара, који предводе Сједињене Америчке Државе.

Москва већ дуго осуђује испоруке оружја Украјини, упозоравајући да оне само продужавају рат и доводе до нових жртава, без промене тока сукоба, који Русија сматра посредничким ратом Запада против ње.

Земље Европске уније губе и оно мало „рационалности“ што им је преостало и улазе у зону високог ризика, настојећи да Украјину претворе у „полигон“ за испитивање нових војних технологија, изјавила је крајем јуна портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова.

Извор: РТ (Ф)

Зашто су ови сукоби опасни, разматрали су у Киргистану на конференцији Нова рунда Велике игре у Централној Азији. Састанак је у Бишкеку организовала Академија за политичке науке ALTER. Говорећи на конференцији, стручњак за стратешке комуникације и управљања друштвом, резервни официр КГБ Анатолиј Петренко, истакао је сваки уџбеник историје у постсовјетским републикама има низ дефромација и додаје да се за 35 година независности ових држава појавио велики број оних који желе да унесу измене у тумачење историје па и светске у целини.  «Она су и сусмеренеа на то да наша деца не знају своју историју зато што је та историја за њих кост у грлу. А наш заједнички задатак је да се сви напори усмере да од малена људи конзумирају истините информације и да их користе, да се оне у њима укорене и да са њима одрастају» — истиче Петренко. 

Директор Центра за експертске иницијативе Игор Шестаков каже да је улога САД у формирању јавног мњења у Киргистано преувеличана, и додаје да је главни изазов за руско пристуство у овој земљи убацивање идеје о «турском идентитету» које активно и то преко предшколског образовања, промовише Турска како на територији Киргистана тако и у оближњим државама које се налазе у близини Руске Федерације. 

«Ердоган је потписао указ о турском идентитету који у ово укључује и Татарстан. То би било исто као кад би Русија потписала сличан документ у који би укључила Анталију. […]. Још од времена Совјетског Савеза видео  сам карту турског генералштаба која се звала «План обнове империје». На њој су још тада били обележени Татарстан, Башкортостан, Саха (Јакутија)» — истиче експерт.  Говорећи о утицају других држава на ситуацију у овим републикама ветеран обавештајних служби Нурлан Досалијев истиче улогу Кине, Јапана и Јужне Кореје које активно улазе на тржишта бивших република СССР-а.  «Крај сваког технолошког циклуса оставља за собом структурну кризу. Кина већ 30 година наш регион снабдева својом робом широке потрошње. Исту робу тера и у Русију и у Америки и на све делове континента. Кина се невероватно шири. Огроман технолошки џак је пребачен у Азију» — истиче Досалијев и додаје да ће формирање нове технолошке структуре довести до рата у државама Централне Азије. 

Уз опаску да ће гарант безбедности свих бивших совјетских република у Азији бити као и увек Руска Федерација.

Линдзи Грејем је мртав. А када бисмо применили стару спартанску, а потом и римску изреку „о мртвима све најбоље“, онда би овај текст морао да се заврши управо овде.

Неким читаоцима ово може деловати шокантно или безосећајно. Али чињеница је да не постоји начин да се о необично изненадном крају дугогодишњег америчког сенатора из Јужне Каролине пише „уравнотежено“, а да се притом остане искрен.

Грејем је био готово карикатурално зао човек, а пошто је истовремено био и веома моћан, његова морална изопаченост имала је огромне последице по животе превеликог броја људи. Умањивати ту чињеницу због погрешно схваћеног пијетета било би перверзно; то би значило непоштовање према бројним жртвама подлих и бруталних америчких, а заправо и израелских политика суровог насиља и безочне неправде, које је Грејем свим силама подржавао током читавог свог политичког живота.

Током геноцида у Гази, када је конкретно упитан о израелском масовном убијању цивила, укључујући жене и децу, Грејем је започео оно што се једино може назвати психопатским испадом. Упоредио је израелски геноцид над Палестинцима са америчким ратовањем против Немачке и Јапана у Другом светском рату, што је само по себи занимљиво поређење, али то је друга тема, и закључио да Газу треба сравњивати са земљом, чак и нуклеарним оружјем. Газа је сравњена са земљом, а Грејем до свог последњег дана није показао ни трунку саосећања према онима које су побили његови израелски пријатељи и учинио је све што је могао да подржи тај покољ.

То је, наравно, и разлог због којег је међународно тражени ратни злочинац, заправо геноцидаш, Бенјамин Нетанјаху пожурио да јавно изрази саучешће.

Када је реч о Грејемовој очигледној потчињености Израелу, сенатор је, сасвим очекивано, био и велики заговорник рата са Ираном, неуморно позивајући да он буде нападнут што је могуће суровије. Ширио је орвеловске лажи да Иран само што није постао нуклеарна претња Сједињеним Државама и да је његов арсенал балистичких ракета средство непромишљене агресије, све како би обезбедио домаћу подршку за још један злочиначки амерички рат. И сам склон да свој одвратни карактер прикрива нетрпељивом и потпуно лажном хришћанском побожношћу, Грејем је иранске лидере поредио са Хитлером и називао их „верским нацистима“. Тиме није само вређао храбре људе који су га далеко надмашивали у моралном и интелектуалном смислу, већ је помагао и у стварању пропаганде за њихово убиство.

Иронија историје, или можда божанска правда, јесте то што је поживео тек толико да види како САД следе његове безумне и корумпиране савете и због тога доживљавају геополитички катастрофалан пораз.

Ипак, Грејем је био чудовиште много пре геноцида у Гази и америчко-израелског рата против Ирана. Био је опседнут наношењем патње што већем броју земаља и друштава. Није могао да види прилику за рат, а да не учини све што може да до њега заиста дође. Грејемов досије ратног хушкања толико је обиман да га је тешко у целости представити. Само непосредно пре своје смрти позивао је на ново америчко насиље на Куби, у Либану, Нигерији, Венецуели и Јемену, уз, наравно, своју вечиту принуду да захтева још мртвих Палестинаца и Иранаца.

На истински амерички начин, ако је било страшно бити Грејемова мета, ништа боље није било ни бити његов „пријатељ“. Украјина је постала симбол таквог искуства. Чак и док се претварао да је њен ватрени присталица, Грејем је био међу онима који су најотвореније и најбруталније говорили о коришћењу Украјине и њеног народа за геополитичке и комерцијалне интересе САД. Хвалио је прилике за пљачку кључних украјинских сировина и очигледно је сматрао да је упумпавање новца у ултракорумпирани режим Владимира Зеленског одличан посао, јер је производило мртве Русе. Пропустио је, наравно, да помене да је производило и мртве Украјинце.

Не постоји други начин да се то каже. Линдзи Грејем је био паклено зао човек. Био је и одвратан човек: његова злоба била је очигледна свима. Грејем није био сложен случај, противречна личност или човек у којем су се борили светло и тама. Био је један од најчистијих примера непатвореног, бесрамно дрског зла које ће многи од нас икада имати прилику да виде.

Зато је речито, али не и изненађујуће, видети ко све сада стаје у ред да нам саопшти колико ће им недостајати, како су били његови пријатељи или какав је диван човек био. Поред Нетанјахуа, ту су, на пример, немачки канцелар Фридрих Мерц, Трампов потрчко на челу НАТО-а Марк Руте, ауторитарни украјински лидер Владимир Зеленски и, наравно, АИПАК.

Ова често понижавајућа саучешћа не показују само морални неуспех, да употребимо пристојан израз, оних који их упућују. Постоји и једна општија, а на свој начин и гора поента: колико год Грејем био ужасан, он је истовремено био представник елита САД и Запада. Нормални људи би се стидели да буду виђени са Грејемом, живим или мртвим; западне елите се хвале својом блискошћу с њим.

Грејем је отворено показивао истинско, болесно задовољство у наношењу бола и патње што већем делу света. Заправо, један од начина да се опише био би да је био отворени и одушевљени садистички империјалиста. Грејем је био изопачени перверзњак моћи који ништа није покушавао да сакрије. Али, осим што није имао никакав филтер, он није био изузетак, већ типичан представник.

Грејем је био ружно и превише реалистично лице великог дела Запада и његових лидера у Вашингтону. Њега више нема. Сви остали и све остало и даље су на свом месту. Аутор: Тарик Сирил Амар, историчар из Немачке који ради на Универзитету Коч у Истанбулу и бави се Русијом, Украјином и Источном Европом, историјом Другог светског рата, културним Хладним ратом и политиком сећања.  

Иран неће дозволити Сједињеним Америчким Државама да некажњено крше одредбе меморандума о разумевању, изјавио је главни ирански преговарач Мохамед Галибаф.

Корпус чувара исламске револуције (КСИР) саопштио је у суботу да ће Ормуски мореуз бити затворен за сав поморски саобраћај све док САД не окончају своје „незаконито мешање“ у региону. Овај потез уследио је након трећег таласа америчких напада на Иран ове недеље.

Техеран је дозволио саобраћај кроз овај кључни пловни пут, преко којег се одвија око 20 одсто светске трговине сировом нафтом, у складу са меморандумом о разумевању који су две стране потписале 17. јуна ради продужења примирја и обезбеђивања додатног времена за постизање коначног решења сукоба.

Галибаф, који је истовремено и председник иранског парламента, упозорио је у недељу САД у објави на мрежи Икс да је „ера једностраних договора ЗАВРШЕНА“.

„Рекли смо вам: одржите реч или платите цену. Стварност куца на врата“, написао је он.

У објави је приложен снимак екрана једне од тачака меморандума, у којој се наводи да је Техеран дужан „да уложи максималне напоре како би обезбедио безбедан пролаз трговачких бродова“ кроз Ормуски мореуз.

Централна команда Оружаних снага САД (CENTCOM) раније је саопштила да је покренула најновије бомбардовање Ирана након што је Техеран „отворено“ напао контејнерски брод „GFS Galaxy“, који плови под заставом Кипра, у Ормуском мореузу.

КСИР тврди да такве трговачке бродове гађа зато што пролазе мореузом пловним путем у близини обале Омана, који је Вашингтон „незаконито одредио“, уместо да користе руту коју је утврдио Техеран.

Према наводима КСИР-а, Иран је потом узвратио на америчке нападе гађањем америчких војних објеката у Јордану, Кувајту, Бахреину и Оману дроновима и ракетама.

Између осталог, погођени су командни центар и хангари у којима су смештени амерички дронови MQ-9 „рипер“ у ваздухопловној бази „Принц Хасан“ у Јордану, као и постројење за снабдевање америчких носача авиона горивом у луци Дукм у Оману, саопштио је КСИР.

„Непријатељ треба да зна да ће наставак агресије изазвати још разорније одговоре. Само напред, а ми ћемо узвратити“, упозорио је КСИР.

Извор: РТ (Ф)

Републикански сенатор САД Линдзи Грејем из Јужне Каролине преминуо је у 71. години, наводи се на његовом званичном налогу на мрежи Икс.

Грејем је преминуо у суботу увече „после кратке и изненадне болести“, наводи се у саопштењу које је у недељу објавила сенаторова канцеларија.

„Породица сенатора Грејема захваљује на молитвама и моли за приватност у овом изузетно тешком периоду“, додаје се у саопштењу.

Хитне службе су у суботу увече одговориле на позив због „срчаног удараФ“ у Грејемовој резиденцији на Капитол хилу, објавио је Ен-Би-Си, позивајући се на снимак полицијске радио-везе. Та телевизија је такође навела да је видела фотографије на којима болничари на носилима износе особу из сенаторовог дома и уносе је у возило хитне помоћи.

Грејемова смрт уследила је дан након његовог повратка из Кијева, где се у петак састао са Владимиром Зеленским. Законодавац, који је био снажан заговорник америчке војне помоћи Украјини и оштар критичар Русије, посетио је украјинску престоницу најмање десет пута током последњих неколико година.

Грејем, који је први пут изабран у Сенат 2002. године, током година је постао познат као један од најистакнутијих заговорника рата у Вашингтону.

После ескалације сукоба у Украјини у фебруару 2022. године, позвао је на убиство руског председника Владимира Путина.

Током гостовања на Фокс њузу, сенатор је навео историјске примере завера за убиство познатих политичких лидера, укључујући Јулија Цезара и Адолфа Хитлера.

„Постоји ли Брут у Русији? Постоји ли у руској војсци неки успешнији пуковник Штауфенберг? Једини начин да се ово заврши, пријатељу мој, јесте да неко у Русији уклони овог човека“, изјавио је Грејем, мислећи на Путина.

Током посете Кијеву наредне године, сенатор је америчку војну помоћ Украјини описао као „најбоље потрошен новац у нашој историји“, јер „Руси умиру“.

Грејем је више пута позивао на јачање економског притиска на Москву, претећи јој санкцијама које је називао „санкцијама које ломе кости“.

Последњих месеци активно је промовисао предлог закона којим би биле уведене царине од 500 одсто свим земљама које купују нафту руског порекла. Извор: РТ (Ф)

Русија са жаљењем констатује да антируски напади председника Врховне раде Украјине Руслана Стефанчука на конференцији у Београду нису наишли на одговарајућу реакцију српске стране, изјавила је портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова.

„Више пута смо говорили да представници кијевског режима не пропуштају ни најмању прилику да било који догађај претворе у антируски ‘наступ у сопствену корист’. Још један такав пример била је конференција у Београду. Руслан Стефанчук, који је тамо био позван, покушао је да што је више могуће злоупотреби ову платформу како би задао тон и русофобну пропаганду учинио главном темом догађаја“, изјавила је дипломата.

„Нажалост, принуђени смо да констатујемо да непријатељски антируски испади личности блиске Владимиру Зеленском нису наишли на одговарајућу реакцију српских организатора. Уверени смо да је јавност пријатељске Србије добро свесна ко су они који се данас налазе на челу Банкове улице, доследно уништавајући историју, културу и становнике сопствене земље по налогу својих европских господара“, нагласила је она.

Према речима Захарове, Стефанчук је током свог говора, лицемерно представљајући Украјину као невину жртву „свеобухватне руске агресије“, покушао да „пребаци терет одговорности за све повреде и ране које је неонацистички режим нанео некада просперитетној републици на Русију“.

„Оптужио нас је за ‘поробљавање источних Европљана’ и супротстављање њиховом европском сну. Посебно се обрушио на наше везе са Београдом, рекавши: Срби не треба да гледају на Русе из позиције ‘млађег брата’“, објаснила је она.

„Уопштено говорећи, као и обично, лажи украјинског госта биле су неоригиналне, али опширне – по примитивним шаблонима кијевског агитпропа, срачунатим на покорну свеједност кандидата за чланство у Европској унији“, изјавила је дипломата.

Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.

Наш Телеграм канал - https://t.me/vostokvesti

Председник Нове Демократске странке Србије (ДСС) Милош Јовановић оценио је данас да недавна посета председника Албаније Бајрама Бегаја Бујановцу и Прешеву показује да Албанци „не одустају од идеје такозване природне Албаније, која подразумева присвајање територија које нису њихове“.

Јовановић је навео да је лидер Албаније у јужној Србији за ту област употребио термин „источно Косово“ и додао да су ове тежње доказ да се „на поразима не може градити будућност“.

„После Косова, дошло је оно што би они да назову ‘источним Косовом‘, а после тога ће доћи на дневни ред и Рашка област и Војводина“, упозорио је Јовановић и додао је крајње време да се „као генерација тргнемо и почнемо рад на повратку српских земаља“.

Председник Новог ДСС-а истакао је да је некада постојала Република Српска Крајина, а да данас постоји Република Српска коју, како је поручио, „морамо да бранимо по сваку цену“.

„Вишегенерацијским паметним радом можемо да вратимо све српске земље, јер ми знамо шта је наше“, казао је Јовановић.

Посета албанског председника је у Србији, међу званичницима и медијима, прошла готово неопажено.

Према наводима портала Бујановачке, после посете Бујановцу и Прешеву, која је организована 8. јула, председник Албаније изјавио је да је посетио „Албанце у Прешевској долини, који живе на својим земљама, нажалост, ван матице”, а од албанских политичких лидера затражио је јединство по питању националних интереса.

Извор: Србин.инфо