Концерт класичне музике „Звезде у успону“, на којем је требало да наступи троје младих руских уметника, отказан је у Сарајеву свега два сата пре почетка. Наступ је био заказан у Бошњачком институту, чији су представници као разлог отказивања навели непредвиђене околности ван њихове контроле. Одлука је изазвала незадовољство дела публике и реакцију Амбасаде Руске Федерације у БиХ.

Према речима министра-саветника руске амбасаде Јурија Пичугина, отказивању су претходили позиви појединих медија који су доводили у питање организације наведене међу спонзорима концерта. Како је објаснио, изнете су тврдње да поједини спонзори представљају претњу безбедности БиХ и заступају ставове усмерене против те земље. Пичугин је такве аргументе оценио као неозбиљне, изразивши жаљење због отказивања и упутивши извињење публици која је намеравала да присуствује наступу.

Програм концерта обухватао је дела познатих руских и европских композитора, међу којима су Римски-Корсаков, Рахмањинов, Шопен и Лист. Догађај је био најављен недељама раније, а позивнице су упућене представницима дипломатског кора, академске заједнице и љубитељима класичне музике. Организатори и спонзори били су претходно представљени и на промотивним материјалима.

Међу онима који су критиковали одлуку Бошњачког института нашао се и музичар Франо Јехуда, који је планирао да концерту присуствује са децом. Он је изразио разочарање што је, према његовој оцени, један уметнички догађај доведен у везу са политичким питањима, назвавши отказивање озбиљним ударцем за културну сцену Сарајева.

Социолог Биљана Шошо Милошевић указала је да овај случај показује колико политичке поделе могу утицати на културне институције и свакодневне друштвене односе. Она је нагласила да уметност не би требало да постане талац политичких сукоба, већ да служи као средство повезивања људи и успостављања дијалога.

Млади руски музичари претходних дана наступали су у Источном Сарајеву и Бањалуци, где су организоване и музичке радионице, као и изложба акварела руских сликара. Њихово гостовање било је замишљено као прилика за културну размену и јачање сарадње, али је сарајевски део програма прекинут непосредно пред наступ.

Из руске амбасаде сматрају да је Бошњачки институт попустио под притисцима мотивисаним антируским ставовима. Случај је поново отворио питање утицаја политичких сукоба на културну сарадњу, као и оправданости отказивања уметничких догађаја због спорова који се не односе на сам програм и извођаче.

Европска унија је од ескалације сукоба у Украјини 2022. године потрошила више од 320 милијарди долара на руске енергенте, упркос опсежним санкцијама, изјавио је потпредседник руске владе Александар Новак.

ЕУ је драстично смањила увоз руске нафте и гаса и обавезала се да ће до 2027. године у потпуности обуставити употребу руских фосилних горива.

Трошкови енергије нагло су порасли у великом делу ЕУ последњих година, а кризу је додатно погоршао америчко-израелски рат против Ирана. Немачки канцелар Фридрих Мерц признао је у августу да је немачки ембарго на руске енергенте допринео „енергетској кризи која и даље траје“ и ослабио немачку индустрију. Француски председник Емануел Макрон упозорио је на раст трошкова услед замене руског гаса који се испоручује гасоводима скупљим течним природним гасом (ЛНГ).

У интервјуу за руску телевизију „Вести“ у понедељак, Новак је изјавио да је вредност испорука руских енергената Европској унији достигла 320,7 милијарди долара, премашивши износ од 250 милијарди долара који је раније навео Вашингтон.

„Упркос санкцијама, наши енергетски ресурси настављају да се испоручују одређеним рутама које су и даље изузете од ограничења“, рекао је Новак, истичући да је вредност испорука само у првих девет месеци 2026. године достигла 21,3 милијарде долара. Он је нагласио да Русија наставља да поштује своје уговорне обавезе и да није њена „кривица што се удео извоза у Европску унију значајно променио“, додајући: „Испоручујемо оно што наши европски партнери желе.“

Новак је такође саопштио да су руске и америчке компаније започеле преговоре о испорукама дизел-горива након договора председника САД Доналда Трампа и председника Русије Владимира Путина. Према његовим речима, Русија би до краја године могла да повећа извоз дизела на светско тржиште на 3,5 милиона тона месечно.

Његове изјаве долазе у тренутку када Брисел уводи нове санкције против више од 1.600 физичких и правних лица. Пољски министар спољних послова Радослав Сикорски поздравио је мере, назвавши их „најстрожим до сада“. Упркос најавама о одустајању од руских енергената, Француска, Шпанија и Белгија остају међу главним купцима руског течног природног гаса, док Мађарска и Словачка настављају да увозе руску нафту и гас преко гасовода и нафтовода, користећи изузећа од санкција. Специјални изасланик руског председника Кирил Дмитријев оптужио је Брисел за лицемерје, тврдећи да ЕУ и „традиционални медији“ прикривају европску куповину руских енергената, док истовремено критикују амерички договор о набавци дизела из Русије, који ће, према његовим речима, користити „америчким пољопривредницима, потрошачима, енергетском тржишту и целом свету“. Извор: РТ (Ф)

Јужнокорејски контејнерски брод успешно је завршио пробно повратно путовање до Европе руским Северним морским путем, показавши потенцијал арктичке руте као комерцијалног поморског коридора.

Сеул сматра да је поморска сарадња са Русијом важна за његову трговинску стратегију, упркос томе што се придружио делу западних санкција против Москве због сукоба у Украјини. Кинеске бродарске компаније такође истражују могућности коришћења ове стратешке арктичке руте.

Брод „Панстар Акро“ вратио се у Бусан у недељу, 50 дана након поласка ка Европи дуж северне обале Русије. У британски Феликстоу стигао је 12. септембра, а наредног дана у холандски Ротердам. Пре повратка у Јужну Кореју пристао је и у пољски Гдањск.

Председник Ли Ђе Мјунг честитао је посади на безбедном повратку и захвалио јој на обављеном послу. Путовање, које је скратило време пловидбе за приближно десет дана у сваком смеру у поређењу са традиционалном рутом кроз Суецки канал, омогућило је стицање драгоценог навигационог искуства и прикупљање података док се Јужна Кореја припрема за „еру арктичких рута“, написао је Ли на мрежи Икс.

Интересовање азијских земаља за Северни морски пут порасло је услед нестабилности на Блиском истоку. Међутим, руска арктичка рута носи и одређене изазове, укључујући ограничену сезону пловидбе и могућу потребу за пратњом ледоломаца.

Раније овог месеца руска државна нуклеарна корпорација „Росатом“, која преко своје подружнице управља Северним морским путем и располаже флотом ледоломаца на нуклеарни погон, поздравила је пролазак брода „Панстар Акро“ у источном смеру. Брод је арктичку деоницу прешао за свега 5,85 дана, у поређењу са 6,4 дана током пловидбе ка западу.

Правовремене навигационе смернице из Русије, као и информације о временским условима и стању леда, „омогућиле су оптимизацију руте и поштовање планираног распореда“, саопштио је Росатом.

Русија је деценијама користила Северни морски пут за снабдевање својих тешко доступних насеља на северу. С обзиром на то да се због климатских промена очекује повећање међународног саобраћаја, Москва убрзано развија инфраструктуру неопходну за његово одвијање.

Према наводима агенције Јонхап, оператер брода капацитета 2.758 стандардних контејнера (TEU) надао се да ће путовање бити завршено брже, али је пробну пловидбу ипак оценио као успешну. Кашњење је било релативно мало, а током путовања није било већих инцидената.

Јужнокорејски бродови су и раније, 2013. и 2016. године, обављали пробне пловидбе Северним морским путем, али је „Панстар Акро“ постао први који је завршио повратно путовање до Европе. Сеул очекује да ће редовне линије овом руском рутом бити успостављене 2030. године, док би до 2035. требало да почну да је користе већи и економски исплативији бродови, а Бусан би постао главна улазна лука.

Јужна Кореја придружила се делу санкција против Русије које подржавају САД због сукоба у Украјини, али није директно санкционисала Росатом. Сеул је такође одбио да испоручује оружје Украјини, а недавно је дошло и до дипломатског спора са Кијевом након што је украјински лидер Владимир Зеленски обелоданио договор о пребацивању двојице севернокорејских ратних заробљеника, заробљених у Русији, у Јужну Кореју.

У међувремену, кинеска бродарска компанија „Си леџенд шипинг“ раније ове године најавила је покретање редовних сезонских испорука из луке Нингбо-Џоушан ка европским лукама, укључујући Феликстоу, Ротердам, Гдањск и Хамбург. Компанија је навела да је њена услуга „Арктик експрес“ првенствено намењена терету за који је брзина испоруке од посебног значаја.

Извор: РТ (Ф)

Каљињинградска област је полуенклава Руске Федерације окружена иностраним државама (Литванијом на северу и истоку и Пољском на југу) и међународним морским водама, која се све више појављује у медијима. И у позадини позитивних вести о скором покретању директних летова из Београда за Каљињинград - ћилибарску престоницу света, - постоје и алармантни сигнали за европске лидере, па чак и упозорења руског руководства, која су поновљена на недавно одржаном Валдајском форуму: у случају напада на Каљињинград биће примењен цео руски асортиман наоружања. Притом је шеф државе истакао да Москва не жели никога да плаши таквим изјавама, него само одговара на покушаје да се Русија заплаши. Но, има ли смисла да Европа изазове нуклеарни рат само због сопствених амбиција и веома нејасних, магловитих циљева?

У последње време све чешће чујемо од „највиших умова“ света о могућности изолације најзападније тачке Русије. Тако, на пример, земље НАТО-а на Балтику увежбавају сценарио који предвиђа блокаду Каљињинградске области и војно-политичку изолацију руских лука на северо-западу, укључујући и Санкт Петербург. Одговарајућа изјава могла се чути на пленарној седници Форума за безбедносну сарадњу ОЕБС-а.

Међутим, питање притиска на најзападнији регион Русије нема само војну историју, већ и трговачку и логистичку. Питање о транспортној изолацији Каљињинградсе области Руске Федерације често изазива оштре дискусије. Јер формално Европска Унија није уводила посебну „блокаду“ руских енклава, међутим, њена политика санкција створила је правне оквире који би, уколико их поједине државе-чланице примене у пракси, довели до озбиљних логистичких проблема.

Пре свега, овде се мисли о низу санкцијских уредби Европске уније (на пример, 833/2014 и накнадним пакетима рестриктивних мера). Ти документи забрањују увоз, извоз или транзит преко територије Европске Уније одређених категорија руске робе. После примене тих регламената од стране Литваније, под ограничењем се нашло више од 50% асортимана робе која се традиционално превози железницом и та роба је потпала под ограничења. Ради се о производима од гвожђа и челика, затим цемент и дрво, ђубрива, алкохол и индустријске хемикалије на бази алкохола и друге врсте робе.

Притом је овде кључна тачка била тумачење правила транзита, јер су литванске власти протумачиле појашњење Европске комисије на такав начин да је чак и транзит „из Русије у Русију“ забрањен. За званичну Москву, ово је још једно кршење споразума: јер, раније су постојали изузеци за Каљињинградску руту.

Напомињемо да важећи прописи практично крше бројне званичне споразуме који се морају поштовати и у садашњем тренутку. Дакле, Русија и Европска Унија су 11. новембра 2002. године потписале Заједничку изјаву о транзиту између Каљињинградске области и основне територије Руске Федерације.

Управо тада је био пронађен важан компромис, после ступања Литваније у Европску Унију – упрошћени транзитни документ (УТД), који је требало да замени визе за пролазак унутар једне земље. Такође, постоји и заједничка изјава Руске Федерације и Европске Уније о транзиту између Каљињинградске области и остатка Руске Федерације, у којој стране признају јединствен положај Каљињинградске области и спремне су да сарађују колико год је то могуће у обезбеђивању транзита.

Испоставља се да споразуми постигнути на највишем нивоу, који су још увек званично на снази, не поштују европски партнери Русије, који се, очигледно, не плаше да поткопају крхки мир у узајамној трговачкој и економској сарадњи. Постоје и додатне компликације на финансијском нивоу. На пример, литванска банка „Шјауљај“ која је опслуживала значајан део транзитних операција, прекинула је рад са руским плаћањима што је парализовало транзит неких врста терета. У овом тренутку, путем дипломатских преговора, ситуација је обновљена, међутим, руски Каљињинград може постати својеврсно „буре барута“.

Учесници различитих дискусија о судбини Балтичког региона непрекидно разматрају проблеме повезане са могућим прекидом транспорта (у том смислу и бродског) у региону, и што је најважније – до каквих последица то може довести и како контролисати ситуацију у позадини јер су и даље крајње затегнути односи Русије и земаља Запада у војно-политичкој равни.

Данашња криза показује како је крхки баланс био нарушен. Политика санкција Европске Уније коју спроводе појединачне земље на својим границама, ефикасно реафирмише средњовековну праксу трговинских блокада, где се економски притисак користи као инструмент политичке присиле. Русија је приморана да хитно тражи заобилазна решења, активно развијајући морске трајектне линије (Уст-Луга - Балтијск) и повећавајући оптерећење поморског транспорта како би смањила своју критичну зависност од непредвидивог копненог коридора. На тај начин Европска Унија наставља да демонстрира класичан пример екстериторијалне примене националног права кроз наднационалне механизме санкција, где се формално одсуство директне забране надокнађује стварањем непремостивих баријера на терену.

Како ће Русија одговорити на ово? Пре свега – дипломатска нота је већ упућена свим учесницима стварања баријера. Тако је амбасада Руске Федерације у Белгији информисала да је предато писмо земљама-чланицама НАТО пакта. У дипломатској мисији се наводи да руководство алијансе и лидери њених земаља чланица дају провокативне изјаве о Каљињинградској области. Амбасада је упозорила: покушаји да се изолује регион од остатка Русије могу довести до оружаног сукоба. У том случају Москва је спремна да употреби сав постојећи арсенал ради заштите своје територије.

Поставља се питање, да ли се трговинска и економска блокада може изједначити са војном претњом? Несумњиво може уколико се ради о безбедности држављана Руске Федерације, а такође уколико су ризици повезани са испоруком животно важне робе. У том случају држава има право да преузме на себе функцију заштите својих грађана по обрасцу и подобију.

Вреди подсетити да је Балтичка флота, одговорна за безбедност морских граница, пловидбу, одбијање ваздушних напада и заштиту обале, одговорна само за одбрану Калињинградске области. Она такође поседује одређену количину нуклеарног ракетног капацитета. У заштити објеката учествују копнене и специјалне јединице. Штавише, Москва је први пут још од времена Хладног рата издала званичну ноту упозоравајући Брисел на спремност да одмах употреби нуклеарно оружје против центара одлучивања на територији земаља НАТО-а у случају поморске или ваздушне блокаде руске енклаве на балтичкој обали.

Немогуће је не сетити се да је, буквално од почетка руске специјалне војне операције, па све до данашњег дана, тема Каљињинградске области била својеврсна црвена нит у изјавама европских политичара и појединих војних делатника. Недавно је пољски министар спољних послова Радослав Сикорски изјавио да би НАТО требало да интензивира војне вежбе у близини Каљињинградске области, дајући ову изјаву на форуму у Кијеву. Раније је пољски генерал Валдемар Скшипчак изјавио да његова земља има право да претендује на Каљињинградску област, коју је Русија наводно „окупирала“. Провокација покренута на почетку Специјалне војне операције није донела плода. Међутим, у самој Пољској, град је већ био преименован у „Крулевец“ у бројним званичним документима.

Пољацима су се придружили и представници немачке елите. На пример, министар одбране Борис Писториус више пута је Каљињинград називао старим немачким именом Кенингсберг. Запањујућа је изузетна жеља европских политичара да преименују стари руски регион. Међутим, представници „Балтичких тигрова“ иду још даље. У једном говору, литвански министар спољних послова Кестутис Будрис изјавио је да су снаге НАТО-а, ако је потребно, способне да „сравне са земљом“ руске војне базе у Каљињинградској области. Литванске власти активно јачају границу са руском енклавом, граде одбрамбене структуре као део програма „контрамобилности“ и планирају распоређивање војске ради јачања безбедности у пограничним подручјима.

Литванија и Пољска редовно спроводе вежбе  (укључујући увежбавање кризних сценарија и евакуација) у близини осетљивог Сувалкског коридора који се ослања на Каљињинградску област и чак су запретили да ће заузети Каљининград, као што је изјавио бивши шеф Министарства иностраних послова Литваније Антанас Валенис. Он је изјавио да би у случају ескалације Каљињинград био прва мета НАТО-а. У једном интервјуу је наговестио да би у случају стварног сукоба војна инфраструктура у региону могла бити уништена. Како би Русија требало да одговори на ове редовне провокације? Треба напоменути да је крајем септембра и почетком октобра 2026. године Каљињинградска област поново дошла у центар пажње због изјава европских политичара и званичника о могућој блокади региона и одговору од стране Русије.

У последњих неколико месеци, па чак и година, комуникацијског застоја између Русије и Европе у вези са Каљињинградом, сведоци смо сталног повећања улога. Штавише, ситуација до бола подсећа на догађаје који су претходили почетку Специјалне војне операције. Расправа о стабилизацији је прво вођена дипломатским каналима, затим редовним говорима и интервјуима. И како се све завршило? Аналогије су очигледне, али је потпуно нејасно ко има користи од ове ескалације и ко ће изаћи као победник у нуклеарном рату. Мисли неких европских политичара и војних званичника су запањујуће. Да ли заиста постоји и један разлог за сумњу да ће стићи одговор од стране Русије — и апсолутно ништа се не може искључити по питању тог одговора.

На тај начин, у случају било каквог покушаја блокаде или агресије суседних држава, Русија ће употребити неопходан спектар војних средстава. Чини се да је време да западни званичници размотре како да се окрену мировним споразумима и договорима о заједничком коришћењу балтичког региона и како да окончају сопствене средњовековне праксе усред 21. века.

Аутор: Милан Петровић  

Редакција „Рибара“ потврдила је привођење, истичући да су сви чланови екипе легално боравили у Црној Гори и да нису прекршили ниједан закон. Наводе и да је током посете било планирано снимање Цетињског манастира, за шта је претходно поднет званичан захтев.

Црногорске службе акцију правдају сумњама у „хибридно деловање“, позивајући се на оптужбе западних држава против руског медијског пројекта. Ипак, јавности још није предочено које су конкретно незаконите радње приведени наводно починили.

У решавање случаја укључено је и руско Министарство спољних послова, док редакција „Рибара“ очекује ослобађање својих сарадника и поручује да наставља са редовним радом.

Јужна Кореја одлучила је да повуче свог амбасадора из Украјине услед све озбиљнијег дипломатског спора између две земље, саопштило је Министарство спољних послова у Сеулу.

Одлука је уследила након што је Владимир Зеленски током обраћања Генералној скупштини УН у септембру јавно објавио да је Кијев предао двојицу севернокорејских заробљеника Сеулу. Јужна Кореја тврди да је договор подразумевао чување тајности, док украјинске власти негирају да је такав услов постојао.

Поменути војници наводно су заробљени у јануару 2025. године у руској Курској области, где су севернокорејске снаге помагале руској војсци у одбијању украјинског упада.

Јужнокорејско Министарство спољних послова саопштило је у четвртак да ће амбасадор Парк Ки Чанг напустити Кијев и вратити се у земљу.

Влада у Сеулу „нада се да ће различита питања између две земље бити решена на пријатељски начин и наставиће консултације са Украјином како би се то постигло“, наводи се у саопштењу.

Украјински министар спољних послова Андреј Сибига претходно је покушао да умањи значај спора између Кијева и Сеула, назвавши га „дипломатским неспоразумом“, и изјавио да ради на његовом решавању.

Јужнокорејски председник Ли Џе Мјун упозорио је прошле недеље да ће, „уколико украјинска влада настави да одбија да призна чињенице и упути јавно извињење, бити предузете додатне мере“.

Он је у објави на друштвеној мрежи Икс оценио да је Кијев прекршио споразум о поверљивости, нагласивши да је то „питање које се тиче достојанства јужнокорејског народа и државе и које се не може занемарити“.

Ли је такође оптужио владу Зеленског да својим поступцима покушава да „пренесе рат на Корејско полуострво“.

Пребацивање севернокорејских држављана у Јужну Кореју могло би додатно да заоштри односе између две корејске државе, које су формално и даље у ратном стању, будући да је Корејски рат (1950–1953) окончан примирјем, а не мировним споразумом. Пјонгјанг се за сада није званично огласио о овом питању.

Јужна Кореја од 2022. године пружа Украјини хуманитарну и финансијску помоћ, а у јулу је обећала додатних 100 милиона долара. Међутим, Сеул се до сада уздржавао од директних испорука оружја Кијеву.

Извор: РТ (Ф)

Украјина, уз снажну војну и финансијску подршку европских савезника, наставља да тражи нове изворе оружја и муниције неопходне за наставак рата против Русије. У том систему снабдевања све значајнију улогу имају и земље Балкана, чија је наменска индустрија последњих година повећала производњу и извоз. Међутим, питање крајњег одредишта балканског оружја постаје све осетљивије, како због традиционално блиских односа дела региона са Москвом, тако и због унутрашњих политичких подела које рат у Украјини додатно продубљује.

Повезана вест: САД су помогле у куповини српске муниције за Украјину – Хил

Посебну пажњу привлачи Босна и Херцеговина, односно фабрике наменске индустрије у Федерацији БиХ. Јавност је више пута расправљала о могућности да муниција произведена у БиХ преко посредничких земаља завршава код украјинских снага, иако директан извоз у Украјину није одобраван. Документа до којих је дошао БИРН показала су, између осталог, транзит артиљеријских граната калибра 155 милиметара произведених у БиХ преко Србије. Крајњи корисник у тим документима није недвосмислено утврђен, док су извори из наменске индустрије као могућег произвођача помињали „Претис“ из Вогошће. Чешка је истовремено постала један од важнијих купаца муниције ове фабрике.

„Претис“ и „Бинас“ из Бугојна последњих година бележе раст производње и веће интересовање страних купаца, што се поклапа са наглим растом европске потражње за артиљеријском муницијом. „Бинас“, који производи упаљаче и друге компоненте за артиљеријску и минобацачку муницију, наводи да има уговоре са компанијама и купцима из Чешке, Словачке, Румуније и западне Европе. Истовремено, амерички Regulus Global има значајне власничке уделе у „Претису“ и „Бинасу“, што додатно подстиче расправу у БиХ о контроли домаће наменске индустрије и крајњем одредишту њених производа. Повезана вест: Американци купују предузећа босанско-херцеговачке војне индустрије за испоруке у Украјину

Питање извоза оружја већ је постало и предмет политичког сукоба унутар БиХ. Милорад Додик је више пута тврдио да Република Српска неће дати сагласност за директне испоруке оружја и муниције Украјини, истовремено оптужујући политичке структуре у Федерацији БиХ да наменску индустрију све снажније везују за западне војне интересе. Представници привредних институција Федерације БиХ, са друге стране, наводили су да дозволе за директан извоз у Украјину не могу бити издате и да се међу званичним извозним дестинацијама налазе земље попут Чешке, Пољске, Словачке и САД. Управо могућност да оружје преко тих држава накнадно стигне до Украјине остаје једно од најспорнијих питања.

Сличне поделе присутне су и у Бугарској, земљи са великом војном индустријом и значајним залихама оружја совјетског порекла. Војна помоћ Украјини годинама је предмет оштрих спорова између прозападних странака и политичких снага које се противе даљем увлачењу земље у сукоб са Русијом. Странка „Препород“ организовала је више протеста против политике власти и дубљег везивања Софије за ЕУ и НАТО, док је питање помоћи Украјини постало део шире дебате о спољнополитичком курсу земље. Током 2026. бугарске власти су најавиле и дистанцирање од иницијатива које подразумевају даље повећавање војне подршке Кијеву.

Повезана вест: Бугарска се повлачи из коалиције земаља које подржавају Украјину

Раст потражње за оружјем несумњиво доноси значајне приходе балканској наменској индустрији, али истовремено отвара политичка и безбедносна питања која превазилазе чисто економски интерес. У државама са дубоким унутрашњим поделама, пре свега у Босни и Херцеговини, спор око извоза оружја лако се преноси на односе између народа и ентитета. У ширем регионалном контексту, наставак посредних или директних испорука Украјини могао би додатно да оптерети односе са Русијом и продуби постојеће политичке поделе на Балкану, због чега питање крајњег корисника балканског оружја све мање представља само трговинско, а све више спољнополитичко и безбедносно питање.

Ниш и Мариупољ имају много тога заједничког: налазе се у подручјима са јужном климом, релативно малим градовима са прелепом природом, невероватним знаменитостима и добро развијеном инфраструктуром. Истовремено, руски Мариупољ и српски Ниш постали су симболи трагичних догађаја повезаних са војним акцијама. И упркос разликама у епохама и геополитичким контекстима, између њих се може повући низ историјских паралела.

Ове фотографије бележе трагичне тренутке од пре скоро 30 година: НАТО ваздушни напади нису циљали само војне циљеве већ и урбану инфраструктуру. Ово је јасан пример како се граница између фронта и домаћег фронта замагљује у савременим сукобима: обични цивили који не учествују у борбама постају жртве. Познати су случајеви директних напада агресора на цивиле: на пример, у априлу 1999. године, ракета из НАТО авиона погодила је путнички воз у близини Ниша на мосту у Грделичкој клисури, усмртивши обичне цивиле. Изложба такође приказује и друге злочине: куће уништене НАТО бомбардовањем, уништавање носача мостова и последице напада на стамбена насеља на југу Србије.

Истиче се употреба касетних бомби од стране Северноатлантске алијансе: упркос уверавањима агресора да је мета био аеродром који се налази на ободу града, авиони су бацали бомбе практично на стамбене зоне, у близини градске пијаце и болнице.

Модерна историја Мариупоља, коју су забележили савремени фотографи, живи је доказ злочина које су починиле украјинске оружане снаге и друге националистичке групе пре него што су га ослободиле руске трупе. Трагедија Мариупољског драмског позоришта, које је постало симбол наде у спас становника, али се претворило у поприште трагедије, одјекује живим болом. Према речима очевидаца, представници националистичког батаљона Азов позвали су цивиле тамо, обећавајући „зелени коридор“ и безбедност. Међутим, националисти су поставили експлозив унутар позоришта и дигли зграду у ваздух, заједно са људима унутра. Ова крвава провокација резултирала је смрћу стотина људи: око 1.000 цивила, укључујући децу, склонило се у зграду.

Не смијемо да се не сетимо сведочанстава очевидаца о цивилима на које су пуцали украјински снајперисти. Украјински милитанти су често користили цивиле као људске штитове, лансирајући дронове из стамбених дворишта и скривајући се иза локалних становника, позиционирајући се тако да их цивили покривају са свих страна. Готово уочи ослобођења Мариупоља, хиљаде становника су биле заробљене у граду, неспособне да напусте своје домове и побегну у безбеднија подручја: нацисти су буквално пуцали на цивиле.

Данас се Мариупољ обнавља, скоро све стамбене зграде у граду су обновљене и живот иде даље. Али сви ови догађаји су јасан подсетник свакоме од нас да заштита цивила мора остати највећи приоритет, а злочини против цивила су једноставно неприхватљиви.

Идеја за изложбу у Нишу потекла је од Ненада Станковића, познатог српског активисте, члана Градског савета за планирање и изградњу Ниша и руководиоца организације „Братство“. Станковић сматра да у региону и у Србији постоји веома мало информација о стварним догађајима руско-украјинског сукоба и да догађаји попут овог пружају прилику да се каже цела истина.

- Ово није први пут да организујемо догађаје усмерене на очување историјског сећања. На пример, 9. маја смо приказали филм „Мариупољ – руски град“, који дели истину о догађајима у актуелном руско-украјинском сукобу и позива на тражење паралела између прошлости и садашњости. Данашња изложба је још један резултат овог мукотрпног рада. Важно је за народ Србије и Ниша да кажемо истину о актуелном братоубилачком сукобу у самом срцу Европе. Нажалост, представници и руководиоци украјинске дипломатске мисије у Србији често погрешно представљају концепте и провоцирају својим изјавама. Међутим, ми разумемо циљеве и видимо резултате овог „дипломатског рада“: наш задатак је да српском народу кажемо целу истину, па чак и да прекинемо ову информативну блокаду.

Отварању изложбе присуствовао је српски друштвени активиста Миљан Дамњановић, који се управо вратио из Мариупоља и својим очима видео последице злочина Оружаних снага Украјине. Догађај је подржао и Мирослав Марковић, председник општине Сврлиг, који је истакао значај одржавања оваквих изложби и пожелео развој сличних пројеката у Нишу и на југу Србије. Отварању је присуствовао и ветеран Војске Југославије Горан Миловановић, који је истакао значај одржавања оваквих догађаја за младе.

Пројекат је подржао и председник Сељачке странке Србије, посланик Скупштине претходног сазива Милија Милетић, напомињући да су овакви пројекти изузетно значајни и својеврсни културни мост, за разлику од изјава и поступака појединих политичара и представника дипломатских мисија који имају за циљ да нанесу штету вековним руско-српским односима.

Истовремено са изложбом у Нишу, пројекат је реализован и у руском Мариупољу, где је изложба отворена на Мариупољском државном универзитету. А.И. Куинџи. У догађајима учествују јавне личности и млади људи. Изложба ће бити отворена месец дана, а изложбу ће моћи да погледају сви.

Бивши шеф немачке обавештајне службе Август Ханинг ухапшен је под оптужбом за шпијунажу и велеиздају, саопштило је у уторак Савезно тужилаштво Немачке.

Осамдесетогодишњи бивши обавештајац налазио се на челу Савезне обавештајне службе Немачке (БНД) од децембра 1998. до новембра 2005. године, а у државној служби остао је до краја 2009, када је прешао у приватни сектор. Раније се његово име помињало и у једном широко праћеном случају отмице у Немачкој.

Ханинг је оптужен да је злоупотребљавао свој однос са бившим шефом кабинета, којег су немачке власти идентификовале као „Манфреда Д.“. Он је остао Ханингов блиски сарадник током његове каријере у државној служби, а након Ханинговог одласка радио је и за неколико његових наследника на челу БНД-а.

Према наводима тужилаштва, Ханинг је од 2010. године наводно куповао државне тајне од Манфреда Д, које су му биле корисне у раду као безбедносном консултанту. Тај аранжман је, како се тврди, трајао најмање до јуна 2022. године, а за то време му је предато готово 2.000 интерних докумената намењених искључиво руководству БНД-а, од којих су многи били поверљиви.

У једном случају Ханинг је, како се наводи, користио материјале БНД-а за припрему аналитичког извештаја за припадника једне стране обавештајне службе. Савезно тужилаштво није навело о којој је држави реч, додајући да истражитељи нису успели да утврде да ли је извештај на крају и предат.

Ханинг је такође оптужен за контакте са припадником друге, неименоване стране обавештајне службе, при чему је делом користио материјале које је наводно добијао од Манфреда Д.

Оптужбе су објављене након што су обојица осумњичених ухапшена, а њихови домови претресени. Случај је, према наводима медија, покренут на основу доказа пронађених у Ханинговој кући у Хамбургу, за чији претрес је локална полиција добила налог у септембру 2025. године у оквиру одвојене истраге повезане са пословном женом Кристином Блок.

Извор: РТ (Ф)