- Моја мајка и ја се сада припремамо за ванредно путовање у Хаг. Вјерујемо да је мој отац недавно доживио трећи мождани удар, а нисмо обавјештени. Његови симптоми су слични: веома је слаб, једва може да говори телефоном, само једну или двије ријечи, веома тихо - рекао је Дарко Младић.

Према његовим ријечима, затворски љекари нису могли да породици дају тачну дијагнозу Младићевог стања, али су пријавили неке промјене у његовом лијечењу.

- Поднијели смо захтјев да се љекару из Србије дозволи да га прегледа у Хагу по хитном поступку, али чекамо одговор већ 10 дана. Јасно је да се његово стање погоршало - нагласио је Младић.

Предсједник Суда у Хагу, судија Грасијела Гати Сантана, 14. маја је одбила захтјев породице и адвоката Младића да га привремено пусте на слободу ради лијечења у Србију. Извор: РТРС 

Амерички председник Доналд Трамп наложио је Пентагону да значајно смањи обим заједничких војних вежби са Јужном Корејом, позивајући се на своје „веома добре односе“ са севернокорејским лидером Ким Џонг Уном.

У објави на мрежи Truth Social у недељу, Трамп је навео да „није задовољан“ што је Вашингтон пристао да учествује у годишњим вежбама које би требало да почну у понедељак.

„Ове вежбе нису само скупе, при чему велики део трошкова плаћају Сједињене Америчке Државе (као и обично!), већ шаљу сигнал који је потпуно непримерен и непријатељски“, написао је он, описујући Северну Кореју као „ненападачку и пуну поштовања“ током свог председничког мандата.

Трамп је рекао да је прекасно да се вежбе у потпуности откажу и да је зато наложио министру рата Питу Хегсету да их „значајно смањи“.

Једанаестодневне вежбе Ulchi Freedom Shield требало је да трају до 27. августа, а очекивало се учешће око 18.000 јужнокорејских и приближно 5.000 америчких војника.

Трамп је такође критиковао Сеул због одбијања да се придружи кампањи Вашингтона против Ирана.

„Недавно сам питао председника Јужне Кореје да ли би желели да нам се придруже у денуклеаризацији Исламске Републике Иран, а они су рекли: ‘Не, хвала!’“, написао је Трамп.

Током свог првог председничког мандата, Трамп је настојао да побољша односе са Северном Корејом након година затегнутих односа, састао се са Кимом три пута и смањио обим појединих заједничких војних вежби са Сеулом. Године 2019. постао је први актуелни председник САД који је ступио на територију Северне Кореје, током сусрета са Кимом у Демилитаризованој зони.

Међутим, односи су се поново погоршали након што су дипломатски напори застали. За време бившег председника Џозефа Бајдена, САД су прошириле војну сарадњу са Јужном Корејом и Јапаном и повећале број заједничких вежби и распоређивање стратешког наоружања у региону.

Пјонгјанг већ дуго описује такве вежбе као пробе за инвазију и одговарао је проширењем сопственог нуклеарног арсенала, наводећи да је то неопходно како би се одвратио евентуални амерички напад.

У петак, уочи најновијих вежби Ulchi Freedom Shield, Пјонгјанг је осудио маневре као „нови ниво претње“ и обећао да ће одговорити „новим нивоом одвраћања“.

Русија је такође подржала безбедносне забринутости Пјонгјанга. Министар спољних послова Сергеј Лавров рекао је прошлог месеца да Москва више не подржава позиве на денуклеаризацију Корејског полуострва, тврдећи да је ширење војних активности предвођених САД довело Северну Кореју у ситуацију у којој не види алтернативу нуклеарном оружју за заштиту свог суверенитета.

Извор: РТ (Ф)

Две Кореје се технички и даље налазе у ратном стању, пошто је Корејски рат 1950–1953. окончан примирјем, а не мировним споразумом. Ли, који је прошле године постао председник Јужне Кореје након што је његов претходник Јун Сук Јол опозван због покушаја увођења ванредног стања, настоји да побољша односе са Северном Корејом и њеним савезником Кином, који су се погоршали током Јуновог мандата.

Ли је предлог изнео у говору на церемонији поводом 81. Дана ослобођења, којим се обележава ослобођење Кореје од јапанске колонијалне власти 1945. године.

„Оставимо по страни намере да једни другима претимо и, као стране непосредно укључене у сукоб, започнимо разговоре о окончању дуготрајног рата“, изјавио је Ли, додајући да би могло да се разговара и о „ефикасним начинима за заустављање даљег развоја севернокорејских нуклеарних капацитета“.

Ли је изразио наду да ће две земље „сести лицем у лице ради мирне коегзистенције и узајамног развоја“ и да би такви разговори могли да послуже као форум за разматрање начина за обуздавање развоја нуклеарног програма Северне Кореје.

Северна Кореја за сада није одговорила на Лијев предлог.

У априлу се председник Ли Џе Мјун извинио Северној Кореји због упада дронова на њену територију. Јужнокорејски тужиоци оптужили су три особе — запосленог у Националној обавештајној служби, једног војног официра и студента постдипломских студија — да су између септембра 2025. и јануара 2026. слали беспилотне летелице у Северну Кореју. Сеул је претходно негирао званичну умешаност, наводећи да су упаде извели цивили.

У марту је севернокорејски лидер Ким Џонг Ун описао Јужну Кореју као „најнепријатељскију државу“, обећавши да ће је „у потпуности одбацити и игнорисати“. Такође је поручио да ће Сеул „платити цену“ за своје провокације.

Извор: РТ (Ф)

Председник Нове Демократске странке Србије (Нови ДСС) Милош Јовановић оценио је данас да Србија мора да сарађује са свима, али да је природно да су јој Руси ближи због православља и словенства.

„Без обзира на све то, чињеница је да власт и већина опозиционих партија у Србији и даље заузимају безалтернативни пут у Европску унију. Тај пут не само да је штетан по наше националне интересе него је ЕУ показала да нема више капацитет за проширење“, истакао је Јовановић, наводи се у саопштењу.

Он је рекао да рат у Украјини није сукоб две суседне државе него да тамо „Запад ратује против Русије и то до последњег Украјинца“.

Како је додао на Западу има „много рационалних гласова попут Алтернативе за Немачку“ који увиђају да санкције Русији више штете европским грађанима и државама него Москви и оценио да су санкције Русији блаже од оних које су увођене Југославији 1990-их година.

Милош Јовановић: Вучић мора да буде смењен и позван на одговорност!

„Насиље над Србима и њихово исељавање са Косова и Метохије, рушење објеката око језера Газиводе и гашење већине преосталих српских институција, представља последицу прихватања француско-немачког плана и анекса из Охрида“, рекао је председник Новог ДСС-а у подкасту „Хајде да причамо са Милошем Јовановићем“.

Он је истакао да Приштина „покушава да заокружи сецесију“ и додао да у том процесу „од 2008. године, нажалост, учествује и Србија“.

Окарактерисавши најаву Александра Вучића да ће се размотрити промена тока реке Ибар као „бесмислицу“, Јовановић је поручио да је Вучић „највећа претња по безбедност Србије и по опстанак Косова и Метохије у саставу наше земље“.

„Он мора да буде смењен, а ако се ми питамо и да одговара. У супротном ће се процес завршити заокруживањем сецесије на коме више неће бити Срба“, тврди Јовановић.

Извор: Србин.инфо

Председник САД Доналд Трамп затражио је од Ирана одштету за Американце и друге за које тврди да су их убили или ранили Техеран и његови савезници.

Захтев је уследио након што је Техеран позвао Вашингтон да плати штету насталу током америчко-израелског рата против Ирана, започетог 28. фебруара. Репарације су један од услова које је Иран поставио за поновно отварање Ормуског мореуза, уз повлачење америчких трупа из региона, укидање санкција и поморске блокаде, ослобађање замрзнуте имовине и престанак војних претњи.

Трамп је у понедељак одговорио да се о одштети раније није разговарало током преговора, али да је сада наложио америчким представницима да то питање укључе у све будуће разговоре.

„И ја, такође, захтевам одштету од Ирана за све људе које су убили и тешко ранили постављањем бомби поред путева и у бројним сукобима“, написао је на мрежи Truth Social.

Трамп је навео да би исплате требало да обухвате америчке војнике погинуле у регионалним сукобима, породице иранских демонстраната, као и људе погођене ратовима у Либану, Сирији, Јемену и Гази.

Он је поменуо и напад на амерички ракетни разарач USS Cole у Јемену 2000. године, у којем је погинуло 17 америчких морнара. Иако је Ал Каида преузела одговорност за напад, амерички савезни суд је 2015. године пресудио да и Иран сноси одговорност. Техеран је негирао умешаност.

САД су у актуелном сукобу изгубиле 18 припадника оружаних снага, док је око 500 повређено. Верује се и да је америчка војска изгубила десетине летелица, укључујући један ловац F-15, неколико хеликоптера, дронова и авиона-танкера.

Иран је саопштио да је у америчко-израелским нападима погинуло више од 3.300 људи, од којих су готово половина цивили. Међу погинулима је више од 200 деце, укључујући преко 120 девојчица страдалих у нападу на основну школу у Минабу. Амерички удари погодили су и цивилну инфраструктуру, укључујући мостове и водоводне објекте.

У циљаним нападима убијене су десетине иранских политичких и војних званичника, укључујући и дугогодишњег врховног вођу земље Алија Хамнеија.

Према подацима иранског Црвеног полумесеца, у Ирану је оштећено или уништено више од 125.000 цивилних објеката, укључујући око 100.100 стамбених јединица и стотине школа и здравствених установа.

Извор: РТ (Ф)

Индија, како наводе индијски медији, вероватно неће смањити куповину руске нафте упркос новом закону о санкцијама који предвиђа високе царине за највеће купце руске нафте, а који је усвојен у америчком Сенату.

Закон „Lindsey O. Graham Sanctioning Russia and Iran Act of 2026“, који предвиђа санкције усмерене на највеће купце руске нафте, уз изузећа за америчке савезнике, усвојен је у петак у Сенату са 86 гласова за и 11 против. Индија је други највећи купац руске нафте, одмах после Кине.

Закон, који је иницирао покојни сенатор Линдзи Грејем и који подржава председник Доналд Трамп, омогућиће Трамповој администрацији да уведе царине до 100 одсто на увоз из пет највећих земаља купаца руске нафте.

Међутим, ни тако високе царине можда неће бити довољне да одврате Индију, која са Русијом има дугогодишње односе чији корени сежу још у период Хладног рата.

„Индија има дуготрајне односе са Русијом, а њихова сарадња у области одбране и енергетике дубоко је укорењена“, пренео је Hindu Businessline речи једног извора. „Од тога се не може једноставно одустати под спољним притиском.“

Како је навео исти извор, Њу Делхи није смањио куповину руске нафте ни док је закон напредовао кроз амерички Сенат.

Индијски увоз сирове нафте из Русије у јулу је скочио на 2,8 милиона барела дневно и чинио је 55 одсто укупног увоза, након што је претходног месеца истекло изузеће од америчких санкција.

„То прилично јасно показује шта влада намерава и колико није спремна да ограничи односе са Москвом“, рекао је извор.

„Индија има много важних питања у односима са САД, укључујући и рад на билатералном трговинском споразуму“, навео је други извор.

„Увођење високих царина на индијску робу није добра идеја ни за америчке потрошаче.“

Индија за сада одлаже закључење трговинског споразума са САД, упркос вишемесечним преговорима, јер жели јаснију слику о исходу текућих трговинских истрага, које би могле да доведу до нових царина и тиме умање конкурентске предности које би споразум донео.

Наставак поремећаја у транспорту нафте и гаса кроз Ормуски мореуз могао би додатно да учврсти одлуку Индије да настави са већим увозом руске нафте, у настојању да обезбеди стабилно снабдевање енергентима.

Званични циљ Грејемовог закона је да изврши притисак на руску економију ограничавањем прихода од нафте и тако примора председника Владимира Путина да оконча сукоб у Украјини.

Индијски министар спољних послова Субрамањам Џајшанкар је у јуну критиковао, како је рекао, западне двоструке стандарде у погледу санкција Русији и њихову примену у складу са интересима САД и Европе.

„Немојмо да се претварамо да је овде реч о неком великом принципу. Не мислим да је оправдано ово представљати као питање моралне супериорности“, рекао је новинарима у Финској.

Закон тек треба да буде усвојен и у Представничком дому, где део посланика изражава резерве према давању додатних овлашћења Трампу за увођење санкција и царина, као и због могућих последица по америчке потрошаче.

Извор: РТ (Ф)

Москва неће пристати на „замрзавање“ сукоба у Украјини без решавања његових узрока и проблема који су до њега довели, изјавио је заменик руског министра спољних послова Михаил Галузин.

Руски захтеви укључују одустајање Украјине од планова за приступање НАТО-у и усвајање неутралног статуса, прихватање ограничења за украјинске оружане снаге, као и формално признање Крима и четири бивша украјинска региона као дела Русије. 

„Као што је председник Русије Владимир Путин више пута говорио, не може бити ‘замрзавања’ сукоба без отклањања основних узрока кризе“, изјавио је Галузин за ТАСС у интервјуу објављеном у понедељак.

Он је додао да је украјински председник Владимир Зеленски „потпуно изгубио додир са стварношћу“ и да настоји да додатно ескалира сукоб.

Галузин је осудио оно што је назвао „варварским“ украјинским нападима на цивилну енергетску инфраструктуру, укључујући ударе на терминал Каспијског нафтоводног конзорцијума (CPC) у руској црноморској луци Новоросијск, преко којег се казахстанска нафта транспортује ка Европи и Азији. Међу акционарима CPC-а су и велике западне нафтне компаније, попут „Шеврона“, „Ексон мобила“ и „Шела“.

Путин је изјавио да је Русија била принуђена да пошаље војску у Украјину како би заштитила цивилно становништво у претежно рускојезичном Донбасу. Москва такође војну сарадњу Украјине са чланицама НАТО-а сматра великом претњом по сопствену безбедност.

Москва је прошле године представила услове за прекид ватре дуж тадашње линије фронта. Они су укључивали повлачење украјинских снага са делова територија које Русија сматра својим, обуставу мобилизације и прекид западне војне помоћи Украјини.

Путин је тврдио да би Украјина у супротном искористила паузу у борбама за прегруписавање и попуну својих оружаних снага. Зеленски је одбацио руске услове и искључио могућност признавања нових граница које захтева Москва.

Руски званичници су у више наврата оптуживали Запад да је саботирао мировне преговоре у Истанбулу 2022. године, за које Москва тврди да су могли да окончају сукоб после свега неколико недеља борби.

Извор: РТ (Ф)

Озбиљне несташице муниције изазване ратом са Ираном ослабиле су америчке безбедносне гаранције савезницима у Азији, објавио је у суботу Њујорк тајмс, позивајући се на високе званичнике.

Кампања, започета заједничким америчко-израелским нападом на Иран 28. фебруара, исцрпела је залихе скупих прецизно навођених ракета и пресретача, због чега касне испоруке страним купцима, нарочито у Азији, где би дугорочне последице могле бити највеће, наводи се у тексту. Додаје се да су „стотине“ пресретача повучене из Јужне Кореје и других делова Азије како би се заштитиле америчке базе на Блиском истоку.

Током напада на Иран, САД су употребиле велики број ракета „томахавк“ и других пројектила који су првобитно били намењени за могући сукоб са Кином око Тајвана, пише Њујорк тајмс.

Према наводима листа, поједини амерички званичници страхују да би Јужна Кореја и Јапан могли да почну да сумњају у способност САД да их заштите у условима тензија са Кином и Северном Корејом. Званичници су такође рекли да је премештање бродова, авиона и јединица противваздушне одбране из Азије на Блиски исток имало „ланчане последице“ по одржавање опреме и морал војника.

У сукобу са Ираном употребљено је више од 1.500 пресретача „патриот“, због чега их је у америчким залихама остало мање од 1.700, наводи Њујорк тајмс.

Амерички председник Доналд Трамп и министар рата Пит Хегсет одлучно су негирали да постоји несташица, оптужујући медије за ширење дезинформација. Обраћајући се новинарима у Овалном кабинету ове недеље, Трамп је тврдио да земља има „неограничене“ залихе.

Ипак, Трамп је за ситуацију окривио свог претходника Џоа Бајдена, наводећи да је Украјини давао оружје „бесплатно“, чиме је сугерисао да је оно сада потребно САД за рат са Ираном.

„И нама су потребне ракете“, рекао је Трамп на питање да ли ће Украјини послати још ракета за системе ПВО „патриот“.

Извор: РТ (Ф)

Ирански Врховни савет за националну безбедност изнео је нове услове које САД морају да испуне пре него што Ормуски мореуз буде поново отворен, у тренутку када се настављају напади на бродове.

У саопштењу које су у суботу пренели ирански медији, секретар савета Мохамад Багер Золкадр изјавио је да пловни пут, преко којег пролази око четвртине светске поморске трговине нафтом и течним природним гасом, неће бити поново отворен све док „Сједињене Државе не промене своје понашање“.

Он је навео да САД морају да укину поморску блокаду иранских лука и повуку своје снаге „из подручја око Ирана“, као и да укину „неправедне и незаконите“ санкције, ослободе замрзнуту иранску имовину и плате одштету. Додао је да САД морају да окончају „рат и агресију“ против Ирана и његових савезника у Ираку, Либану, Палестини и Јемену.

„САД никада не смеју да прете Ирану, ни на који начин, нити да вређају свете вредности иранског народа“, изјавио је Золкадр.

Раније у суботу, Уједињени Арапски Емирати саопштили су да је иранска ракета погодила танкер којим управља њихова државна нафтна компанија ADNOC, оптуживши Техеран за пиратерију. Иран инсистира да сви бродови који пролазе кроз мореуз морају да следе његова упутства и избегавају руту коју је одредила америчка морнарица, а коју Техеран назива „незаконитом“.

Иако је Иран у петак саопштио да је близу постизања договора са Оманом о заједничком управљању Ормуским мореузом, мировни преговори са САД практично су застали.

Амерички председник Доналд Трамп рекао је да је прошле недеље отказао нове нападе како би оставио простор за преговоре. Међутим, више америчких медија објавило је да је Пентагон значајно исцрпео своје залихе ракета и да је адмирал Бред Купер, највиши амерички командант на Блиском истоку, рекао Трампу да је списак расположивих мета у подручју Ормуског мореуза у великој мери исцрпљен. Председник и министар рата Пит Хегсет негирали су да постоји несташица муниције.

Ирански захтеви изнети су у тренутку када расте страх од ширења хаоса у региону. Израел је ове недеље обновио интензивно бомбардовање Либана, оптужујући Хезболах за кршење примирја постигнутог пре два месеца са либанском владом. Истовремено су јеменски Хути, проиранска шиитска група, покренули офанзиву великих размера против снага владе коју подржава Саудијска Арабија и гађали саудијске бродове у Црвеном мору.

Рат са Ираном и даље је непопуларан међу америчком јавношћу. Недавна анкета Ројтерса и Ипсоса показала је да 50% Американаца сматра да би амерички напади додатно дестабилизовали Блиски исток, док је само 17% рекло да би ситуација постала „боља“.

Извор: РТ (Ф)