Наполеон послат да се пакује
Русија је морала да причека једну деценију да сломи Наполеонову моћ. Његов фатални поход на Русију је започео јуна 1812. године. Руси, под командом Михаила Кутузова, се нису могли надати победи на бојном пољу. Повукли су се, уништавајући земљу за собом. Али како су Французи напредовали ка Москви, цар Александар I је инсистирао на већој битци. Дана 7. септембра, са француском војском која је била удаљена само 100 км од Москве, две војске су се сусреле на Бородинском пољу. Ни једна страна није однела одлучујућу победу. Кутузов је повукао своју исцрпљену војску, док су Московљани започели са масовним и паничним повлачењем. Наполеонова војска је затекла Москву празну и без залиха. Да ствари буду горе, велики пожар, за који се сматра да су га изазвали сами Руси, је уништио већи део града. Након узалудног чекања на Александрову понуду за преговоре, Наполеон је одлучио да оде. Ускоро се Наполеонова војска суочила са необично хладном зимом, која је стигла раније него обично. Исцрпљени због јаког мраза, руских напада, те недостатка хране и склоништа, Французи су се суочили са катастрофалним поразом. Наполеонови ратови су инспирисали руско књижевно ремек-дело – „Рат и мир“ од Лава Толстоја.
Побуна племства против ослобађања кметова
Русија је изашла из рата јача него икада. Али, децембра 1825. године, група младих војних официра – касније названих декабристи – је покушала да подигне устанак. Њихова пропала побуна је кажњена егзилом у Сибир. Многе њихове супруге су их, због солидарности, пратиле у смрзнуту дивљину, из чега је настао израз „жене декабриста“. Уколико не знате много о руској брачној лојалности, израз је постао симбол за оданост руских жена својим мужевима. Цар Александар II је касније пробао да спроведе амбициозне либералне реформе. Успешан војсковођа и дипломата, трансформисао је војни, административни и порески систем, подстичући индустријализацију Русије. Он је ушао у историју као либерални цар, ослободивши 20 милиона кметова 1861. године – сигурно најзначајнији догађај руске историје 19. века. Али, Александрова изузетна битка да гура своју државу напред, је једнима била превише, а другима недовољно. Цар је постао мета многих завера. Након што је неколико пута умакао за длаку, Александар II је смртно рањен бомбом, 1881. године у Санкт Петербургу.
RSS
