Совјетски ветеран
Други је био лидер комуниста, Генадиј Зјуганов, ветеран совјетске и руске политике. Он је достигао свој врхунац на председничким изборима 1996. године, када је био близу да победи Бориса Јељцина. Том приликом Зјуганов је успео да доведе изборе до другог круга, за који су комунисти тврдили да је намештен. Кандидати Комунистичке партије су били други на свим пост-совјетским председничким изборима. Уочи избора, Зјуганов је написао књигу политичких вицева, са којом је забављао своје партијске колеге на дугим путовањима возом. „100 вицева од Зјуганова“ тера шалу на рачун про-кремљовске партије Јединствена Русија и Владимира Путина. Али, чини се да је најличнији виц један о изборима 1996. године: Помоћник зове Бориса Јељцина телефоном, дан после избора, и пита га шта жели да чује - добру или лошу вест. Презнојивши се, Јељцин одговора: - Да чујем лоше вести. - Зјуганов је добио 62 одсто. Док је његова дрхтава рука посезала за пиштољем, Јељцин пита: - Која је добра вест? - Победио си. Имаш 75 одсто гласова.
Забављач
На трећем месту је био Владимир Жириновски, китњасти лидер Либералних демократа. Познат по својој ултра-националистичкој реторици и анти-семитској прошлости, не избегава јаке речи и борбу песницама са својим противницима. Човек је једном дао незаборавну изјаву да ће "руски војници прати чизме у Индијском океану“, што се односило на његову жељу да прошири војно присуство Русије у региону. Либералне демократе кажу да су они опозициона странка, али у Путиновој Русији су рутински гласали на кремљовски начин. Обожавалац политичких вратоломија, Жириновски је регрутовао Андреја Луговоја, главног осумњиченог за тровање бившег официра безбедности Александра Литвињенка, да се кандидује на парламентарним изборима 2007. године. Луговој је освојио место у парламенту, а са њим и имунитет од кривичног гоњења.
Мистериозни кандидат
Заостајући само делом гласова био је Андреј Богданов, непознати лидер мало познате странке. Многи кажу да, са својом дугом црном косом, више личи на рок звезду него на политичара. У току кампање је откривено пар ствари о њему, укључујући и чињеницу да је он лидер руских масона, велики мајстор Велике ложе Русије; да има блог и жели да одведе Русију у Европску унију. Демократска партија Богданова није успела да на изборима 2007. године уђе у парламент, па је морао да прикупи два милиона потписа подршке, да се кандидује као независни кандидат.
Опозиција искључена
Захтев се показао као камен спотицања за још једног председничког кандидата, Михаила Касјанова, Путиновог бившег премијера, који је постао чврсти критичар свог бившег шефа. Није успео да се квалификује, јер су изборни званичници пронашли превише неважећих потписа на његовом списку наводних присталица. Пошто је био министар финансија за време Бориса Јељцина, Касјанов је постао шеф Путинове владе средином 2000, али је отпуштен после четири године, након разилажења са Кремљом. Из трке је испао још један опозициони лидер, Гари Каспаров. Добијање бодова далеко од табле за игру се показало тешким за пензионисаног светског шампиона у шаху. Каспаров је навео тешкоће у организовању присталица његовог покрета Друга Русија да се састану у Москви, што је био званични захтев за његову кандидатуру. Правичност избора је била оспоравана, јер су посматрачи давали опречне извештаје. Док су неки изборе прогласили слободним и фер, други су пријавили неједнакости у медијском покривању кандидата и додали да је опозиција била неправедно третирана. Изборна посматрачка група ОЕБС-а је бојкотовала изборе, наводећи да је руска влада наметнула нека ограничења посматрачима - оптужба коју је Русија снажно одбила.
Подсекције
RSS
