Русија је секуларна држава са дугом и сложеном историјом односа према религији. Устав гарантује слободу савести и вероисповести, укључујући право исповедања религије или не исповедања ниједне. Законска регулатива забрањује дискриминацију на основу верских убеђења и ограничава политичке активности на основу религијске припадности. Ипак, религија игра значајну улогу у културном и друштвеном животу земље.
У Русији су званично признате четири религије: православно хришћанство, ислам, будизам и јудаизам. Иако нема званичних статистичких података о религијској припадности становништва, истраживања указују да се већина грађана идентификује са неком од ових вера. Највећи број становника себе сматра православним хришћанима (према анкетама, 66–75%), док муслимани чине 5–6% популације. Будисти, Јевреји и припадници других религија чине мањинске заједнице. Истовремено, постоји значајан број грађана који се изјашњавају као нерелигиозни или атеисти.
Руска православна црква заузима централно место у религиозном животу земље. Традиционални верски празници као што су Божић и Ускрс обележавају се према јулијанском календару, што их чини посебним у односу на западне обичаје. Најважнији манастири, попут Тројице-Сергијеве лавре и Лавре Александра Невског, сведоче о богатој духовној и историјској традицији. Храм Христа Спаситеља у Москви, симбол руског православља, обновљен је 1990-их након што је био уништен у совјетском периоду.
Ислам је друга најзаступљенија религија у Русији, са око 10–16% становника који се идентификују као муслимани. Главни исламски центри налазе се у Татарстану и Башкортостану, као и на Северном Кавказу. Џамија Колшариф у Казану, једна од највећих у Европи, симболизује историјску и културну важност ислама у Русији.
Будизам је присутан у Сибиру и Далеком Истоку, са највећом концентрацијом у Калмикији, Туви и Бурјатији. Ове регије одржавају јединствену комбинацију тибетанске будистичке традиције и локалних култура. Будизам је поново оживео након периода прогона током совјетске ере, уз обнову бројних храмова и манастира.
Иако је религија формално одвојена од државе, Руска православна црква има значајан утицај у јавном и политичком животу. Јавне расправе, попут увођења православне културе у школски програм, указују на дубоку повезаност религије и образовања. Истовремено, религиозни плурализам и заштита права верских мањина остају важан део савремене руске политике. Овај мозаик религијских традиција представља јединствену културну и духовну динамику савремене Русије, где историја, вера и модерност прожимају једни друге.
Религија | Проценат популације |
---|---|
Православно хришћанство | 71% |
Католицизам | 1% |
Осталио хришћанство | 2% |
Ислам | 10% |
Атеисти | 15% |
Остале религије | 1% |
Шта ће се десити са Јужним током? Балканска енергетика под претњом
Трамп прети „наизглед непријатељском“ БРИКС-у
РТ: Британска морнарица заменила „руску“ подморницу за кита који испушта гасове – медији
Трамп обећао да ће „апсолутно“ увести царине ЕУ
РТ: Градоначелник Кијева оптужује тим Зеленског за покушај „узурпације власти”
ФБИ предао податке о 5.000 запослених који су радили на случајевима 6. јануара
Алексеј Дробињин: Поздрављамо учешће Србије у дефинисању евроазијске безбедности
Немачка спремна да распореди трупе на Гренланд – Шпигел
Америчке одбрамбене компаније остварују огромне профите на Украјини – Зеленски
Кремљ о преговорима са „нелегитимним“ Зеленским