Устав, који је усвојен општенародним референдумом 12. децембра 1993. године, дефинише Русију као федералну председничку републику. Извршна власт је подељена између председника и премијера, али је председник доминантнија фигура. Законодавно тело представља Федерална скупштина Русије, која се састоји из два дома: Државна дума – доњи дом и Савет Федерације – горњи дом. Судска власт се спроводи на судовима, а њоме управља Министарство правосуђа.
На челу државе је председник, којег грађани бирају на изборима, који се одржавају сваких шест година, с максимално два узастопна мандата. Оригинални Устав је предвидео четворогодишњи председнички мандат, али је парламент крајем 2008. године ово променио на шест година. Ново правило се није односило на тадашњу администрацију и ступило је на снагу тек након избора 2012. године. Радна резиденција председника налази се у московском Кремљу. Председник доноси одлуке о домаћој и спољној политици, обавља функцију главнокомандујућег војним снагама, може ставити вето на законске нацрте, решава питања држављанства Руске Федерације, додељује државна одликовања и одобрава помиловања.
Обавезе владе су подељене међу бројним министарствима, од којих нека повремено имају федералне службе и федералне агенције за које одговарају. На челу владе је премијер, којег поставља председник, а потврђује Државна дума. Влада је смештена у тзв. Белој кући у Москви. Влада омогућава примену домаће и спољне политике, израђује федерални буџет, надгледа примену финансијске и монетарне политике, обезбеђује владавину права, људских права и слобода грађана.
Дводомна Федерална скупштина доноси федералне законе, одобрава споразуме, проглашава рат и има моћ у области буџетске контроле. Оба дома парламента налазе се у Москви.
Савет Федерације Русије је горњи дом руског парламента. Креиран Уставом 1993. године, он представља глас руских федералних јединица. Савет је експлицитно нагласио да никакве политичке фракције не смеју постојати у горњем дому. За разлику од Државне думе, Савет се не бира директно. Састоји се од представника руских федералних јединица – свака има по два представника. Једног бира ентитетско законодавство, а другог номинује вођа ентитета. Мандати чланова зависе од мандата регионалних тела која их бирају. Савет ради са доњим домом на изради и гласању о нацртима закона, али такође има и властите специјалне моћи, укључујући објављивање председничких избора, опозив председника и одлучивање о коришћењу оружаних снага изван територије Русије.
Државна дума је доњи дом руског парламента. Њених 450 посланика се бира на мандат од пет година, у складу са уставним амандманима усвојеним крајем 2008. године. Међутим, првобитни мандат од четири године ће се примењивати на актуелни сазив Думе, пошто нова правила ступају на снагу након следећих избора. На парламентарним изборима 2007. године коришћен је нови систем, где се сви посланици бирају са страначких листа по пропорционалном систему. Термин Дума потиче од руске речи „думати” (мислити). Основана 1906. године, Дума није преживела револуцију 1917. године, али је поново установљена 1993. године у складу с новим Уставом. Државна Дума разматра све законске нацрте, чак и оне које предлаже Савет Федерације. Након што законски нацрт прође већинским гласањем у Думи, враћа се на Савет Федерације. У случају одбијања, два дома формирају комисију за постизање компромиса. Последњи парламентарни избори 2007. године показали су доминацију Уједињене Русије, која је освојила више од 60 одсто гласова. Комунистичка партија, Либерално-демократска партија и Праведна Русија такође су освојиле места у парламенту.
Руско правосуђе је организовано у три главна система: судови опште надлежности (укључујући војне судове), арбитражни судови и Уставни суд. Најнижи ниво судског система представљају општински судови, који разматрају већину грађанских и кривичних случајева. Регионални судови представљају следећи ниво, док је Врховни суд највиша инстанца у судском систему. Арбитражни судови решавају економске и трговинске спорове, док Уставни суд процењује уставност закона и председничких уредби. Судије највиших судова именује Савет Федерације.
Русија у међународним односима делује као држава наследница Совјетског Савеза, мада тај статус оспоравају неке државе, што остаје предмет дискусије у научним круговима. Традиционално се сврстава међу велике силе и има истакнуту улогу у међународној дипломатији. Русија је један од пет сталних чланова Савета безбедности Уједињених нација и учесник у Групи двадесеторице (Г20), као и у другим међународним организацијама. Од 1996. до 2022. године била је чланица Савета Европе, а од 1997. до 2014. део Групе осам (Г8). Посебну улогу Русија има у организацијама насталим на простору бившег Совјетског Савеза, често као водећа држава. Значајне организације у овом контексту укључују Заједницу независних држава, Организацију Уговора о колективној безбедности и Шангајску организацију за сарадњу. Русија и Белорусија заједно чине Савезну Државу, док је Русија, заједно са Белорусијом и Казахстаном, један од оснивача Евроазијског економског савеза (ЕЕС), који функционише од 1. јануара 2015. године. Спољну политику земље дефинише председник, а спроводи Министарство спољних послова. Русија одржава дипломатске односе са 188 држава чланица УН, као и са две делимично признате и три посматрачке државе УН. Има дипломатске представништва у 144 земље, али нема односе са Грузијом (од 2008. године), Украјином (од 2022. године), Микронезијом, Бутаном и Соломонским Острвима. Што се тиче међународног путовања, са руским пасошем могуће је ући без визе у 76 земаља, док се у 32 земље виза издаје по доласку. За улазак у већину држава, укључујући чланице Европске уније, САД, Канаду, Уједињено Краљевство, Кину и Јапан, потребно је претходно прибавити визу. Русија успоставља визни режим са другим земљама на принципу реципроцитета.
Оружане снаге Руске Федерације представљају основну војну структуру државе, намењену за заштиту територијалног интегритета, одбрану од агресије и испуњавање обавеза из међународних уговора. Њихов рад је регулисан федералним законом „О одбрани” из 1996. године. Оружане снаге имају задатак да одбране суверенитет Руске Федерације, осигурају оружану заштиту њене територије и спроводе задатке у складу са федералним прописима и међународним споразумима. Председник Руске Федерације, у својству врховног команданта, врши врховну контролу над свим војним активностима. Оружане снаге Руске Федерације су једне од највећих у свету, са милион активних припадника према подацима из 2010. године. Њихов организациони систем обухвата различите видове и родове војске који заједнички делују како би обезбедили максималну војну ефикасност и спремност. Копнене снаге, ваздушно-космичке снаге и војно-поморска флота чине основе војне структуре, док специјализоване јединице као што су ракетне снаге стратешке намене и ваздушно-десантне јединице додају стратешку дубину и разноврсност. Поред тога, оружане снаге укључују и јединице за материјално-техничко обезбеђење, као и формације и органе задужене за војну службу који нису директно интегрисани у видове и родове војске.
Попуњавање оружаних снага врши се мешовитим моделом који укључује обавезну регрутацију и добровољно уговарање. Регрутација обухвата грађане мушког пола старости од 18 до 27 година, са обавезним трајањем службе од 12 месеци. Истовремено, грађани могу добровољно приступити војној служби по уговору, где старосна граница за први уговор од 2022. године износи до 50 година. Тиме је Русија створила флексибилан систем који омогућава брзу реакцију на променљиве безбедносне изазове. Нуклеарне снаге Руске Федерације чине главни гарант њеног војног одвраћања и националне безбедности. Њихова структура обухвата копнену, поморску и ваздухопловну компоненту. У складу са војном доктрином, Русија задржава право да употреби нуклеарно оружје као одговор на агресију која укључује оружје за масовно уништење, као и у случају агресије конвенционалним оружјем која угрожава само постојање државе. Процењује се да Русија, од 2017. године, поседује између 1.400 и 1.600 оперативних нуклеарних бојевих глава, што је упоредиво са арсеналом Сједињених Америчких Држава. Овај капацитет значајно надмашује потенцијал других држава, као што је Кина, која има око 500 нуклеарних бојевих глава.
Оружане снаге Руске Федерације такође укључују специфичне јединице као што су Федерална служба војске националне гарде, грађанска одбрана у оквиру Министарства за ванредне ситуације и спољна обавештајна служба. Ови органи, заједно са другим структурама као што су јединице Федералне службе безбедности, укључујући пограничну службу, доприносе свеобухватној одбрани и безбедносним операцијама. Русија је осмислила своју војну стратегију тако да одговара савременим изазовима, истовремено ослањајући се на своје традиционалне снаге. Са моћним нуклеарним арсеналом и модернизованим оружаним снагама, Русија наставља да игра кључну улогу у глобалној безбедности, обезбеђујући своје интересе и позицију као једне од водећих војних сила света.
Држава | Године постојања |
---|---|
Кијевска Русија | Око 882–1240 |
Владимиро-Суздаљска кнежевина | 1157–1331 |
Новгородска република | 1136–1478 |
Московска кнежевина | 1283–1547 |
Руска царевина | 1547–1721 |
Руска империја | 1721–1917 |
Руска Република (Привремена влада) | 1917 |
Совјетска Русија (РСФСР) | 1917–1922 |
Совјетски Савез (СССР) | 1922–1991 |
Руска Федерација | 1991–данас |
Шта ће се десити са Јужним током? Балканска енергетика под претњом
Трамп прети „наизглед непријатељском“ БРИКС-у
РТ: Британска морнарица заменила „руску“ подморницу за кита који испушта гасове – медији
Трамп обећао да ће „апсолутно“ увести царине ЕУ
РТ: Градоначелник Кијева оптужује тим Зеленског за покушај „узурпације власти”
ФБИ предао податке о 5.000 запослених који су радили на случајевима 6. јануара
Алексеј Дробињин: Поздрављамо учешће Србије у дефинисању евроазијске безбедности
Немачка спремна да распореди трупе на Гренланд – Шпигел
Америчке одбрамбене компаније остварују огромне профите на Украјини – Зеленски
Кремљ о преговорима са „нелегитимним“ Зеленским