vostok_logo
О Русији / Економија

Економија

Русија је прошла кроз дубоке економске трансформације у последњих неколико деценија. Више од пола века, као део Совјетског Савеза, руска економија је функционисала у строгом централизованом систему. Држава је контролисала све аспекте економског живота – од инвестиција и производње до потрошње. Комунистичка партија је директно диктирала економску политику, а приватна својина је била практично непостојећа.

Транзиција ка тржишној економији

Након распада Совјетског Савеза 1991. године, Русија је започела транзицију ка тржишној економији, али овај процес је био изузетно болан. Почетком деведесетих година спроведене су радикалне реформе, укључујући либерализацију тржишта и масовну приватизацију. Међутим, ове мере су довеле до драматичног пада животног стандарда за милионе грађана, док су корупција и криминал процветали. Неколико олигарха, блиских политичкој елити, стекло је контролу над најпрофитабилнијим предузећима. У међувремену, рубља је изгубила своју вредност, што је кулминирало финансијском кризом 1998. године.

Нафтни извор
Економија

Економски опоравак и раст

Упркос изазовима, Русија је након кризе деведесетих успела да поново ојача своју економију. Раст цена нафте и природног гаса, кључних извозних производа, подстакао је економски раст почетком 2000-их. Од 2003. до 2008. године, БДП је растао у просеку 7% годишње. Русија је постала један од водећих светских извозника енергената, са компанијама као што су „Гаспром“ и „Лукоил“ које доминирају глобалним тржиштем. Захваљујући приходу од нафте, Русија је отплатила дугове из совјетске ере и учврстила макроекономску стабилност. Средња класа је постепено расла, а сиромаштво се смањивало. Истовремено, руски олигарси су се позиционирали као играчи на глобалном нивоу, улажући у луксузну имовину, универзитете и спортске клубове. Међутим, економски развој је остао неравномеран – док је Москва цветала као економски центар, рурални региони су заостајали. Разлике у дохотку између урбаних и руралних подручја и даље представљају озбиљан изазов.

Преостали изазови и стратешки приоритети

Русија је и даље економија снажно ослоњена на извоз енергената и природних ресурса. Покушаји диверсификације економије, укључујући улагања у нанотехнологију, пољопривреду и здравство, иако амбициозни, још увек не доносе жељене резултате. Традиционалне совјетске индустрије, попут металургије и производње машина, опстају захваљујући високим царинама које ограничавају увоз страних производа. Поред тога, климатски услови, са суровим зимама и кратким вегетационим периодом, ограничавају пољопривредну производњу, иако је Русија један од водећих извозника пшенице, сунцокрета и шећерне репе. Иако Москва и Санкт Петербург уживају у највећем делу страних инвестиција, регионалне разлике остају значајне, са економским јазом између престонице и провинција. Осим тога, велики концерни и даље доминирају руском привредом, а развој малих и средњих предузећа је спор.

Позиција на глобалном нивоу

Данас је Русија једанаеста највећа економија света по БДП-у, са потенцијалом да се нађе међу првих десет. Земља остаје велики играч у глобалном извозу енергената, дрвне грађе и рибе, али мора да унапреди иновације и индустријску производњу како би дугорочно осигурала економску стабилност и раст.

Руска рубља
Москва

Рубља: Симбол економске стабилности и изазова

Руска рубља (RUB), као национална валута, одиграла је значајну улогу у економском развоју и стабилности земље. У периоду транзиције након распада Совјетског Савеза, рубља је доживела неколико тешких удараца. Финансијска криза 1998. године резултирала је драматичним падом рубље, што је изазвало инфлацију и губитак поверења у националну валуту. Међутим, у наредним годинама, стабилизација цена нафте и јачање макроекономских политика допринели су стабилизацији рубље. Централна банка Русије применила је мере за контролу инфлације и одржавање курса рубље у односу на друге светске валуте. Са увођењем флексибилног девизног курса 2014. године, рубља је постала осетљивија на флуктуације на тржишту нафте, као и на геополитичке факторе, укључујући санкције које су уведене због кризе у Украјини. Иако је рубља у неколико наврата ослабила, руска влада и Централна банка су успешно одржавале контролу над инфлацијом, која се у последњим годинама кретала на умереном нивоу. Данас рубља остаје један од индикатора економске снаге Русије. Њена вредност често одражава кретања цена нафте и природног гаса, с обзиром на то да се велики део прихода државе ослања на извоз ових ресурса. Рубља такође игра важну улогу у економским односима са земљама Евроазијске економске уније (ЕАЕУ), где се користи као једна од кључних валута за регионалну трговину.

Валута Ознака Курс (RUB)
Амерички долар USD 109.95
Евро EUR 116.98
Британска фунта GBP 141.02
Јапански јен (100) JPY 71.52
Швајцарски франак CHF 124.68
Конвертибилна марка BAM 59.80
Српски динар RSD 0.93

РТ Новости
Савићевић ракија
Руска Чага
ОБЗОР заштита информација