vostok_logo
Путин РТ
Путин РТ
20. нов. 2026, 17:59 / Анализе

РТ: Ко има војну предност на Арктику?

Детаљнији поглед на подморнице, ракете и системе за надзор који обликују сукоб Русије и НАТО-а

РТ: Ко има војну предност на Арктику?
Руски војници у руској арктичкој граничној војној бази „Нагурскаја“ на Земљи Фраца Јозифа. © Legion-Media / Alamy / ZUMA Press, Inc.
РТ: Ко има војну предност на Арктику?
Руски војници у руској арктичкој граничној војној бази „Нагурскаја“ на Земљи Фраца Јозифа. © Legion-Media / Alamy / ZUMA Press, Inc.

Аутор: Дмитриј Стефанович, научни сарадник Центра за међународну безбедност Института за светску економију и међународне односе „Примаков“ Руске академије наука (ИМЕМО РАС) и суоснивач пројекта „Ватфор“.

Широм Арктика обликује се ново војно надметање. Авиони прате кретање поморских снага, подморнице патролирају испод површине мора, а обалски ракетни системи штите базе и поморске прилазе. Сателити, радарске станице и комуникационе мреже помажу у повезивању ових снага у региону у којем удаљености, лед и екстремни временски услови отежавају готово сваку операцију.

Приступање Финске и Шведске НАТО-у променило је војну географију Северне Европе, док развој далекометног наоружања и система за надзор проширује могућности обе стране. Русија мора да штити Северну флоту, стратешке подморничке снаге и обимну обалску инфраструктуру. Земље НАТО-а настоје да прате активности руске морнарице, бране своје северне територије и обезбеде атлантске руте за пребацивање појачања.

Које капацитете свака страна може да ангажује у овом све спорнијем региону? Који су већ оперативни, који су још у фази развоја и где се налазе најзначајније предности и слабости?

Зашто је Арктик важан

Руско војно присуство на Арктику условљено је географским положајем, док Москва јачање тог присуства види као одговор на растуће претње критичној инфраструктури, укључујући базе стратешких подморница и космодром Плесецк.

Арктик је од централног значаја за руску привреду, енергетску индустрију, саобраћајне везе и војну безбедност. На овај регион отпада значајан део руске производње енергената, а он служи и као полигон за испитивање напредног наоружања, укључујући стратешке пројекте као што су „Посејдон“ и „Буревестник“. Централни полигон на Новој Земљи такође остаје важан за руски програм нуклеарног наоружања, чак и у условима мораторијума на нуклеарна испитивања. Најкраће путање ракета између Русије и САД пролазе преко Арктика, који је постао једно од главних попришта војног сучељавања Русије и НАТО-а.

Четири главна процеса додатно заоштравају безбедносну дилему – ситуацију у којој једна држава напоре друге да побољша сопствену безбедност доживљава као претњу:

  • Све већа приступачност Северног морског пута
  • Приступање Шведске и Финске НАТО-у
  • Распад Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета (ИНФ)
  • Поновно успостављање Лењинградског војног округа

Ови процеси повећали су комерцијално и војно интересовање за Северни морски пут, што повећава могућност спорова око приступа, укључујући и потенцијалне операције ратних бродова западних земаља у циљу остваривања слободе пловидбе. Проширење НАТО-а ствара додатне могућности за размештање војне инфраструктуре ближе руским границама и стратешким објектима. Распад Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета уклонио је ограничења за америчке и руске ракете копненог базирања домета од 500 до 5.500 километара, док поновно успостављање Лењинградског војног округа представља део руских напора за јачање одбране на северозападу земље.

Сукоб у Украјини и шире сучељавање Русије и колективног Запада додатно заоштравају ове тензије. Москва је забринута због рањивости објеката попут Плесецка и поморских база на нападе дроновима, као и због могућности да поморске снаге НАТО-а ометају комерцијални саобраћај ка руским лукама и из њих. Ове забринутости утичу како на снаге које Русија распоређује на Арктику, тако и на капацитете које настоји да развије.

Арктичко наоружање

Погледајмо детаљније главна средства војног сучељавања на Арктику. С обзиром на географске карактеристике региона, поморске и ваздухопловне снаге имају примарну улогу, посебно велики површински бродови и подморнице, уз помоћна пловила као што су ледоломци и извиђачки бродови, као и тешки бомбардери и патролни авиони за противподморничко ратовање. Важну улогу имају и ракетни системи великог домета.

Подводно надметање

Арктик је традиционална база и подручје патролирања руских стратешких ракетних подморница. Међутим, у светлу промењене војне ситуације, то би могло да представља слабост, а не предност.

Потенцијални противници Русије појачавају патролирање вишенаменским нуклеарним подморницама, противподморничким и бомбардерским авионима, као и извиђачким бродовима. Такође се може очекивати све веће присуство ваздушних и поморских дронова у близини база и оперативних рута руских стратешких ракетних подморница, укључујући и размештање сонобуја. САД и њихови савезници покушавају да интегришу противподморничку авијацију у јединствен систем са елементима вештачке интелигенције, што би додатно повећало ефикасност откривања подморница.

На руској страни, кључно место заузимају вишенаменске нуклеарне подморнице класе „Јасен“. Постоји и низ подморница специјалне намене, укључујући платформе за лансирање и размештање нуклеарног аутономног подводног пловила „Посејдон“.


Вишенаменски океански систем „Посејдон“. © Sputnik / Russian Defence Ministry

Удари великог домета

НАТО такође проширује свој арсенал високопрецизног наоружања великог домета: шведски авиони опремају се крстарећим ракетама „Таурус“, Финска располаже крстарећим ракетама ваздушног базирања ЈАССМ, а у току су планови за набавку ракета ПРСМ копненог базирања. Финска и Шведска такође интегришу инфраструктуру за одржавање своје ракетне артиљерије. Различити амерички ракетни системи копненог базирања испитују се у Норвешкој и на одабраним острвима.

Руске могућности обухватају фрегате пројекта 22350 опремљене хиперсоничним ракетним системима „Циркон“, као и авионе који носе хиперсонични ракетни систем ваздушног базирања „Кинжал“. Такође је могуће формирање нових ракетних бригада у региону, наоружаних системима „Искандер-М“ и напредним будућим ракетним системима копненог базирања.

Поред тога, не треба занемарити учешће арктичких земаља у заједничким нуклеарним мисијама НАТО-а и повезаним вежбама, као што је „Стеадфаст Нун“, као ни учешће Шведске у француској иницијативи „проширеног одвраћања“.

Површинске снаге и обалска одбрана

Норвешка се издваја као произвођач противбродских и крстарећих ракета, укључујући системе НСМ и ЈСМ.

На руској страни, фрегате пројекта 22350 доприносе способностима површинске флоте, док обалски ракетни системи „Бастион“ помажу у заштити руских арктичких граница.

Ту је и модернизована тешка нуклеарна ракетна крстарица „Адмирал Нахимов“. Она поседује моћан арсенал офанзивних и одбрамбених ракета, као и снажне системе за праћење ваздушних, површинских и подводних активности.

Надзор, комуникације и рано упозоравање

Системи за праћење ваздушног, поморског, подводног и свемирског простора такође су од суштинског значаја, посебно радарске станице, сателити за посматрање Земље и ваздушни и поморски дронови. Све ове компоненте морају ефикасно да функционишу заједно и захтевају поуздане комуникационе системе, укључујући сателитске констелације у ниској Земљиној орбити.

Свемирски центар Андоја у Норвешкој користи се за европска лансирања орбиталних ракета и могао би да подржи размештање сателитских констелација у ниској Земљиној орбити. Поред тога, финска компанија „АјсАј“ (ICEYE) издваја се као водећи пружалац услуга сателитског радарског извиђања – што је изузетно важно с обзиром на специфичне арктичке изазове у вези са облачношћу.

Гренланд већ дуго има кључну улогу у америчким и НАТО системима за ракетно рано упозоравање и противподморничко ратовање. У догледној будућности могли бисмо да видимо размештање додатних система противракетне одбране у оквиру пројекта „Златна купола за Америку“.


Посада авиона МиГ-31 Ваздушно-космичких снага Русије извела је симулирано лансирање хиперсоничне аеробалистичке ракете „Кинжал“, са малом радарском уочљивошћу и великом маневарском способношћу. © Sputnik / Russian Defence Ministry

Пресретачки авиони МиГ-31 и њихове варијанте такође имају улогу у заштити руских арктичких граница.

Када је реч о свемирској инфраструктури, Русија се суочава са изазовима за чије ће решавање бити потребно време. Последњих година покренути су пројекти засновани на домаћој технологији, усмерени на унапређење комуникација и даљинског осматрања на Арктику. Међутим, они су још далеко од завршетка.

Осим тога, како се европски савезници Америке све више укључују у обуздавање Кине, не може се искључити могућност сталног кинеског поморског присуства на Арктику у средњорочном периоду. Руски и кинески бомбардери већ су изводили заједничке патроле у близини Аљаске.

Изгледи и последице

Наставак садашњих трендова носи значајне ризике за руске стратешке објекте, посебно имајући у виду кратко време за реаговање. Неки норвешки аналитичари већ су разматрали идеје о ефикасности операција усмерених на продор у такозване бастионе. У целини посматрано, могуће је да су ови процеси у складу са идејом обртања парадокса стабилности и нестабилности.


Поглед на област Оксебасен, у којој се налази свемирски центар Андоја. © Wikipedia / CC BY-SA 4.0 / Hoyd

Парадокс стабилности и нестабилности представља теорију међународних односа која описује ситуацију у којој потенцијални противници поступају опрезно на стратешком нивоу због међусобног нуклеарног одвраћања и способности да једни другима нанесу неприхватљиву штету. Међутим, они истовремено улазе у сукобе у такозваној сивој зони, избегавајући директно војно сучељавање. Обртање овог парадокса заснива се на идеји стварања претњи стратешким способностима противника за узвратни удар, чиме се противници приморавају на уздржаност чак и у оквирима сукоба у сивој зони.

Проблем је у томе што би овакви поступци могли да наведу супротстављену страну (у овом случају Русију) да прибегне знатно агресивнијим и ескалаторнијим мерама на стратешком нивоу. Међутим, могуће је да ни Норвешка, ни САД, нити друге арктичке земље НАТО-а не разматрају ова концептуална питања – нарочито данас, када је одвраћање у својим најгрубљим облицима потиснуло све друге начине међудржавне интеракције.

Извор: РТ

Поделите вест на друштвеним мрежама:
Пратите ВОСТОК на:
РТ Новости
Савићевић ракија
Руска Чага
ОБЗОР заштита информација