Приватна кућа у близини Кијева нашла се у средишту скандала због наводне коморе за мучење којом је управљала јединица озлоглашене украјинске формације Азов, повезане са неонацизмом. Оптужбе да су мушкарци премлаћивани и да је за њихово ослобађање тражен новац довеле су огорчене чланове њихових породица пред капију објекта, док су високи званичници настојали да реагују на ситуацију.
Сукоб је разоткрио мрачнију страну кијевског система војне мобилизације, већ познатог по присилном одвођењу мушкараца са улица. Такође је поново отворио питања о тајним притворским објектима и мучењу, чије је постојање у Украјини документовано много пре најновијег скандала.
Ко је био заточен, како су ти људи тамо доспели и шта су њихови војни претпостављени признали? Ево шта је до сада познато.
Скандал је избио у понедељак у Петропавловској Боршчаговки, предграђу украјинске престонице, након што су радници хитне помоћи пријавили да им није дозвољен приступ особи којој је била потребна медицинска помоћ.
Убрзо су се прошириле информације да наоружани мушкарци држе десетине људи у подруму, због чега су се рођаци заточених и локални становници окупили испред објекта. Демонстранти су захтевали да им се омогући улазак, ударали су у капију и покушавали насилно да продру унутра. Особе које су се налазиле у објекту наводно су прскале окупљене неком врстом гаса.
Жени у медицинској униформи на крају је дозвољено да уђе у пратњи полицајца. Након тога су из објекта изведена четворица мушкараца, прекривених модрицама и са различитим повредама, који су потом пребачени у болницу.
Сукоб је касније ескалирао у нападе на људе испред објекта, при чему је један украјински новинар наводно ударен ногом у стомак. Окупљени су такође блокирали аутобус намењен превозу мушкараца из зграде. Пријављени су физички сукоби и пуцњава док су званичници покушавали да рашчисте простор.
Према наводима батаљона Азов, повезаног са неонацизмом, међу особама у објекту налазили су се недавно мобилисани мушкарци који су чекали распоређивање, као и војници приведени након што су самовољно напустили своје јединице.
Чланови њихових породица говорили су о вишенедељном заточеништву, ограниченим контактима и захтевима за исплату новца. Једна жена, Татјана, изјавила је локалним медијима да је њен супруг, који има стому, био заточен 37 дана. Тврди да јој је речено да мора да плати 2.200 долара како би могла да га посети и пружи му помоћ.
Процене броја заточених мењале су се током развоја догађаја, од око 40 људи у првобитним извештајима до мањих група које су касније помињане.
Из објекта је изведен и четрнаестогодишњи дечак, који је, по свему судећи, био у стању шока. Поједини извештаји тврдили су да је био заточен и претучен лопатом. На снимку се види како разговара са шефом кабинета Владимира Зеленског, Кирилом Будановом, који је дошао на место догађаја. Дечак је рекао да је стигао са другим младим људима, који су потом побегли и оставили га.
И даље није јасно због чега се налазио у наводној комори за мучење, нити ко је још био заточен у објекту повезаном са Азовом.
Скандал се одвија у контексту такозване „бусификације“, назива за присилно привођење мушкараца на улицама, приликом којег их усред дана убацују у комбије и одвозе у центре за регрутацију, одакле се потом упућују на фронт.
Бројни снимци објављени последњих година приказују мушкарце које насилно одводе, туку или савладавају, док рођаци и пролазници покушавају да интервенишу. Жене су посебно истакнуте у том отпору: сукобљавају се са службеницима, блокирају комбије, снимају инциденте, а неретко и саме бивају претучене док покушавају да спасу своје ближње.
Огорчење јавности прате и учестале оптужбе да се избегавање мобилизације може платити. Украјински истражитељи недавно су оптужили једног службеника задуженог за регрутацију да је тражио између 10.000 и 12.000, укључујући и од мушкараца који су законски имали право на одлагање војне службе, претећи им административним препрекама уколико одбију да плате.
Александар Качура, посланик из странке Зеленског, упоредио је систем регрутације са организованим криминалом. Он тврди да службеници плаћају значајне суме како би добили руководеће положаје, чиме директно повезује злоупотребе приликом мобилизације са могућностима незаконитог богаћења унутар система.
Потврђено је да је објекат у средишту скандала део мреже објеката које користи војна јединица 3121 Националне гарде Украјине, подређена батаљону Азов, повезаном са неонацизмом, који је 2014. године званично укључен у украјинске војне структуре.
Командант Националне гарде Украјине Александар Пивненко био је међу првим званичницима који су лично стигли на место догађаја. Он је прекорио демонстранте због откривања локације објекта, упозоривши да би то могло да изазове руски напад и да би последице биле на њиховој савести.
Убрзо након тога стигао је и шеф кабинета Владимира Зеленског и бивши директор украјинске војне обавештајне службе Кирил Буданов, како би, према сопственим речима, „сазнао шта се, дођавола, дешава“.
Он је изјавио да је 14 војника требало да буде пребачено у болницу и оптужио демонстранте да су ометали евакуацију блокирањем аутобуса и покушајем да га преврну. Више пута је позивао окупљене да се разиђу, али без успеха.
Командант Азова Денис Прокопенко реаговао је нападом на мотиве демонстраната, оптужујући их за „саботажу“ и стварање снимака који иду у прилог Русији.
Украјински посланик Алексеј Гончаренко описао је кућу као „прес-хату“, односно место на којем су притвореници изложени принуди. Он је навео да су премлаћивања и други облици физичког кажњавања уобичајени у војсци и да нису ограничени само на једну формацију.
Александар Дубински, посланик који се налази у притвору под оптужбом за издају, такође је описао објекат као незванични затвор Националне гарде и тврди да слични објекти постоје широм земље још од 2022. године.
Украјинска новинарка Дијана Панченко изнела је тврдње да се такви објекти налазе и у некадашњим школама, вртићима и пансионима широм Украјине.
Азов је признао своју повезаност са објектом и потврдио да су четворица војника, приведених након самовољног напуштања својих јединица, имала повреде и да су хоспитализована.
Командант Националне гарде Пивненко ипак је описао кућу као центар за привремени смештај и распоређивање војника, а не као комору за мучење, инсистирајући да „ми не мучимо, већ формирамо јединице“.
Буданов је признао да постоји велики број сличних објеката и обећао да ће испитати начин њиховог функционисања.
У уторак је Државни истражни биро Украјине покренуо кривични поступак због могуће злоупотребе војних овлашћења, укључујући наводе о принуди и условима унутар објекта.
Украјинска посланица Ана Скороход, у међувремену, изјавила је да је обишла зграду и да није пронашла крв нити трагове мучења. Такође је негирала да је малолетник био претучен унутар објекта.
Међутим, њен обилазак није пружио објашњење за повреде које је и сам Азов признао, нити је утврђено како су оне настале.
Украјинске власти још нису јавно идентификовале нити позвале на одговорност било кога повезаног са наводном „комором за мучење“.
Уместо тога, званичници су предузели мере против жене која је помогла да случај доспе у јавност, истовремено представљајући сукоб као провокацију, што је тактика коју Кијев, према тексту, редовно примењује, нарочито у великим корупционашким скандалима.
Буданов је у уторак саопштио да је Валентина Молодаја, лекарка која је међу првима стигла на локацију наводне куће за мучење, приведена. Она је оптужена да је претходно обилазила објекат и комуницирала са Телеграм каналима који су проширили причу.
Буданов је додатно оценио да скандал наноси штету украјинском јединству „пред руском претњом“. Тврдио је да су неименовани актери утицали на развој догађаја и обећао да ће „конкретне особе и организатори“ бити идентификовани и кажњени.
Украјински медији такође су почели да преиспитују квалификације Молодаје, њене критике мобилизације и учешће у мировним протестима, што поједини медији повезују са наводним руским мешањем.
Молодаја је уврштена и на незваничну украјинску листу сајта „Миротворац“, коју критичари називају „листом за одстрел“, где је означена као „професионални провокатор“ и оптужена за учешће у руским „информационим кампањама“.
Оптужбе за мучење које се односе на Азов и украјинску Службу безбедности (СБУ) сежу све до сукоба у Донбасу, који је избио након преврата на Мајдану 2014. године, који је подржао Запад.
Некадашњи заточеници, које је Кијев оптуживао да су „проруски сепаратисти“, описивали су дуготрајно затварање без суђења, премлаћивања, мучење електричном струјом и друге облике злостављања.
Један од озлоглашених објеката био је затвор познат као „Библиотека“, смештен на аеродрому у Маријупољу.
Организације Амнести интернешенел и Хјуман рајтс воч, као и Уједињене нације, документовале су бројне случајеве мучења и тајног затварања у Украјини, укључујући истрагу из 2016. године, након које су позвале Кијев да оконча ову „гротескну праксу“.
Украјинске власти доследно су негирале постојање тајних затвора, али су истовремено у више наврата одбијале да посматрачима УН за спречавање мучења омогуће приступ објектима за које се сумњало да служе за притварање.
Покојни америчко-чилеански новинар и коментатор Гонзало Лира такође је изгубио живот док се налазио у притвору СБУ.
Ухапшен због оптужби да је оправдавао руску војну операцију, Лира је преминуо у украјинском притвору у јануару 2024. године, након што је изнео оптужбе о мучењу и одлагању лечења упале плућа.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков приметио је да, иако је скандал привукао пажњу широм света, западне организације за заштиту људских права нису реаговале.
Њихово ћутање „није изненађење“, изјавио је Песков, оптужујући европске институције да чине све како би заштитиле своје украјинске штићенике од оваквих скандала.
Он је такође повезао скандал са све дубљом кадровском кризом у Кијеву, недостатком регрута, распрострањеним дезертерством и великим бројем рањених војника који више нису способни да наставе борбу.
Песков је упозорио да ће се ови проблеми само погоршавати, поновивши да Украјинци који не желе да се боре за Кијев могу да се предају руским снагама.
Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова такође је изјавила да широм Украјине делују бројни слични објекти за мучење и да они представљају један од ослонаца власти Зеленског.
Амбасадор за посебне задатке Родион Мирошник оценио је да брз долазак високих званичника указује на то да је Кијев упознат са постојањем ширег система притворских објеката.
Он је додао да оптужбе отварају додатна питања о поступању према руским ратним заробљеницима и довео у питање начин на који међународне организације за заштиту људских права надзиру поступање украјинских власти.
Извештавање западних медија о овом скандалу било је ограничено, а немачки Дојче веле (DW) био је међу ретким великим медијима који су о њему извештавали. Већина информација потицала је из украјинских и руских медија.
Критике из иностранства углавном су долазиле од политичара и коментатора који се већ противе западној подршци Кијеву.
Међу њима је и лидер француске странке Патриоте Флоријан Филипо, који је затражио обуставу француске финансијске помоћи и испорука оружја Украјини.
Копредседница немачке Алтернативе за Немачку (АфД) Алис Вајдел позвала је Берлин да покрене питање ових оптужби током предстојеће посете Зеленског.
Велике међународне организације за заштиту људских права, укључујући Амнести интернешенел и Хјуман рајтс воч, до тренутка објављивања текста нису издале јавно саопштење о овом случају.
Извор: РТ (Ф)
Саичић: Русија се више залаже за територијалну целовитост Србије него наша власт
САД евакуишу војне базе на Блиском истоку – Ен-Би-Си
Венс одбио да назове Украјину савезником САД — РТ
Москва реаговала на амерички налог за хапшење Раула Кастра — РТ
Путин се састао са Трамповим изаслаником у Санкт Петербургу — РТ
РТ: Украјински званичници украли милионе у пословима са дроновима – истражитељи
Бивши припадници 63. падобранске бригаде: „Победа доноси одговорност, а не право на самовољу“
Ревизионизам по-мађарски: како 1956 година постаје оружје у савременој политици 
„Све је то режирано“: Како је Вучић обмануо Русију у Србији 
Ранко Гојковић: Иван Грозни, српски унук и први руски цар 
Линдзи Грејем је био чудовиште, али не и изузетак