У августу 2024. године председник Владимир Зеленски потписао је Закон бр. 3894-IX, којим је забрањено деловање Руске православне цркве у Украјини и уведен механизам за утврђивање повезаности других верских организација са њом.
Уколико државни органи утврде постојање таквих веза, а верска организација их не прекине у прописаном року, власти могу пред судом затражити њено гашење.
Закон формално није значио тренутну забрану УПЦ, али је управо ова црква постала главни предмет његове примене.
Human Rights Watch упозорио је да је закон прешироко формулисан и да може довести до фактичког онемогућавања рада читавих верских заједница. Сличне резерве изразила је и Канцеларија високог комесара УН за људска права, указујући на опасност од несразмерног ограничавања слободе вероисповести.
Током 2025. године спор је прешао са политичког на правни терен.
Државна служба Украјине за етнополитику и верска питања утврдила је да УПЦ и даље има везе са Руском православном црквом. Након што руководство УПЦ није испунило захтеве власти за њихово додатно прекидање, покренут је судски поступак против Кијевске митрополије, управног центра цркве.
Повезана вест: Кијев судским путем покушава да распусти Украјинску православну цркву
Тако је питање положаја УПЦ престало да буде само спор о њеним везама са Москвом и прерасло у питање опстанка њене институционалне структуре, правног статуса и располагања црквеном имовином.
.jpg)
© Rojters
Паралелно са мерама против саме цркве, Служба безбедности Украјине покренула је велики број поступака против свештених лица.
Human Rights Watch је крајем 2024. наводио да су кривични поступци покренути против најмање 100 свештених лица, већином повезаних са УПЦ. Оптужбе су обухватале колаборационизам, велеиздају и помагање Русији.
Посебно спорно питање представљају храмови и манастири. Последњих година забележен је низ случајева преласка парохија УПЦ у Православну цркву Украјине, али и сукоба око тога ко има право да располаже храмовима и другом имовином.
У појединим случајевима забележени су насилни уласци у цркве, физички сукоби и интервенције локалних власти и активиста. Један од најпознатијих случајева био је спор око Кијевско-печерске лавре, једног од најзначајнијих православних светилишта.
Кијевско-печерска лавра © Falin
Српска православна црква више пута је јавно осудила поступање украјинских власти према УПЦ.
Још током спора око Кијевско-печерске лавре 2023. године СПЦ је говорила о „притиску, насиљу и прогону“ канонске цркве. Након усвајања закона 2024. године упозорила је да он може послужити као основ за даље одузимање црквене имовине и прогон свештенства и верника.
Такав став задржан је и касније, а СПЦ положај УПЦ посматра као питање канонског поретка, верских слобода и права верника да остану у црквеној заједници којој припадају.
Иако је било критика са Запада, оне углавном нису довеле до озбиљнијег политичког притиска на украјинске власти.
Human Rights Watch и институције УН јавно су указивали на спорне аспекте закона и опасност од несразмерног ограничења верских права, али то питање није добило значајније место у односима Европске уније са Кијевом.
Због тога се све чешће поставља питање двоструких стандарда. Ако је слобода вероисповести једно од основних права на којима Европска унија инсистира у односима са другим државама, онда би исти критеријуми требало да важе и у случају Украјине.
Посебно је спорна могућност да поступци појединаца или спорне институционалне везе постану основ за мере које погађају целу верску заједницу.
Управо зато упозорења УН и Human Rights Watch-а имају посебну тежину. Она показују да забринутост због положаја Украјинске православне цркве није питање које се може једноставно одбацити као део руско-украјинског политичког сукоба.
На крају, однос према УПЦ постаје и тест доследности европских институција када је реч о слободи вероисповести, владавини права и заштити основних грађанских слобода.
Протест поводом позивања Зеленског у званичну посету Србији
Момир Стојановић: Неко из државног апарата Србије доставио је Приштини моје податке
«Миротворац» и европске вредности: зашто грађане ЕУ уносе у ову базу података?
Пет особа погинуло у украјинском нападу дроновима у Московској области — губернатор
САД су помогле у куповини српске муниције за Украјину – Хил
Кијев употребио готово сва средства НАТО-а против Русије — бивши главнокомандујући
Украјински медији о посети Зеленског Београду: Ово је шамар Русији
Линдзи Грејем је био чудовиште, али не и изузетак 
Хвала деди на побједи 
Операција „Коридор `92“: Битка за пут живота 
Други део: Српско светосавље и свето-сергијевска руска национална идеја