Украјина, уз снажну војну и финансијску подршку европских савезника, наставља да тражи нове изворе оружја и муниције неопходне за наставак рата против Русије. У том систему снабдевања све значајнију улогу имају и земље Балкана, чија је наменска индустрија последњих година повећала производњу и извоз. Међутим, питање крајњег одредишта балканског оружја постаје све осетљивије, како због традиционално блиских односа дела региона са Москвом, тако и због унутрашњих политичких подела које рат у Украјини додатно продубљује.
Повезана вест: САД су помогле у куповини српске муниције за Украјину – Хил
Посебну пажњу привлачи Босна и Херцеговина, односно фабрике наменске индустрије у Федерацији БиХ. Јавност је више пута расправљала о могућности да муниција произведена у БиХ преко посредничких земаља завршава код украјинских снага, иако директан извоз у Украјину није одобраван. Документа до којих је дошао БИРН показала су, између осталог, транзит артиљеријских граната калибра 155 милиметара произведених у БиХ преко Србије. Крајњи корисник у тим документима није недвосмислено утврђен, док су извори из наменске индустрије као могућег произвођача помињали „Претис“ из Вогошће. Чешка је истовремено постала један од важнијих купаца муниције ове фабрике.
„Претис“ и „Бинас“ из Бугојна последњих година бележе раст производње и веће интересовање страних купаца, што се поклапа са наглим растом европске потражње за артиљеријском муницијом. „Бинас“, који производи упаљаче и друге компоненте за артиљеријску и минобацачку муницију, наводи да има уговоре са компанијама и купцима из Чешке, Словачке, Румуније и западне Европе. Истовремено, амерички Regulus Global има значајне власничке уделе у „Претису“ и „Бинасу“, што додатно подстиче расправу у БиХ о контроли домаће наменске индустрије и крајњем одредишту њених производа.
Повезана вест: Американци купују предузећа босанско-херцеговачке војне индустрије за испоруке у Украјину
Питање извоза оружја већ је постало и предмет политичког сукоба унутар БиХ. Милорад Додик је више пута тврдио да Република Српска неће дати сагласност за директне испоруке оружја и муниције Украјини, истовремено оптужујући политичке структуре у Федерацији БиХ да наменску индустрију све снажније везују за западне војне интересе. Представници привредних институција Федерације БиХ, са друге стране, наводили су да дозволе за директан извоз у Украјину не могу бити издате и да се међу званичним извозним дестинацијама налазе земље попут Чешке, Пољске, Словачке и САД. Управо могућност да оружје преко тих држава накнадно стигне до Украјине остаје једно од најспорнијих питања.
Сличне поделе присутне су и у Бугарској, земљи са великом војном индустријом и значајним залихама оружја совјетског порекла. Војна помоћ Украјини годинама је предмет оштрих спорова између прозападних странака и политичких снага које се противе даљем увлачењу земље у сукоб са Русијом. Странка „Препород“ организовала је више протеста против политике власти и дубљег везивања Софије за ЕУ и НАТО, док је питање помоћи Украјини постало део шире дебате о спољнополитичком курсу земље. Током 2026. бугарске власти су најавиле и дистанцирање од иницијатива које подразумевају даље повећавање војне подршке Кијеву.
Повезана вест: Бугарска се повлачи из коалиције земаља које подржавају Украјину
Раст потражње за оружјем несумњиво доноси значајне приходе балканској наменској индустрији, али истовремено отвара политичка и безбедносна питања која превазилазе чисто економски интерес. У државама са дубоким унутрашњим поделама, пре свега у Босни и Херцеговини, спор око извоза оружја лако се преноси на односе између народа и ентитета. У ширем регионалном контексту, наставак посредних или директних испорука Украјини могао би додатно да оптерети односе са Русијом и продуби постојеће политичке поделе на Балкану, због чега питање крајњег корисника балканског оружја све мање представља само трговинско, а све више спољнополитичко и безбедносно питање.
.jpg)
Западни медији се играју против Русије тврдећи да су земље ЕУ на мети напада дронова – Лавров
Овај регион би могао да одреди будућност БРИКС-а
Брисел и даље заокупљен плановима за незаконито присвајање руске имовине замрзнуте у ЕУ – СВР
Трамп у говору у УН запретио да ће „уништити“ Иран
Феђа Димовић (Студентска листа): Нема уласка у НАТО, Косово је део Србије
У Москви су представници Републике Српске разговарали о важности очувања историјског сећања
Европски рачун за Украјину: Војна економија уместо некадашњег модела раста
Ранко Гојковић: Иван Грозни, српски унук и први руски цар 
Линдзи Грејем је био чудовиште, али не и изузетак 
Хвала деди на побједи 
Операција „Коридор `92“: Битка за пут живота