Критичари таквих одлука указују на оно што виде као очигледну контрадикцију: док Украјина тврди да жели постати део европске заједнице, она у своју базу података Миротворац уноси грађане европских земаља - новинаре, јавне личности и политичаре. Таква пракса у супротности је са принципима слободе говора, заштите људских права и демократских вредности на којима се темељи Европска унија.
Про том, на Миротворцу нема јавно објављених података о професији или дужностима, зато и није могуће да се утврди потпуни списак новинара који су се нашли у бази података. Без обзира на овај пропуст, из јавних извора могуће је утврдити неколико познатих случајева.
У јуну је у базу била унета председница Савеза новинара Бугарске, новинарка Снежана Тодорова након што је учествовала на конференцији Антициклон у Вороњежу. Пре тога у истој бази нашао се и српски новинар Аљоша Миленковић која је изазвала велики одјек у међународној јавности и коју је коментарисао International Press Institute.
Највећи скандал везан за овај украјински сајт десио се 2016. године. Без обзира на прикупљање и објављивање личних података без сагласности лица о којима се ради противречи украјинском законодавству и општеприхваћеним међународним стандардима о заштити личних података, сајт Миротворац је и поред тога наставио да ради и редовно био у центру скандала, он је 10.05.2016. године објавио личне податке за 4.508 новинара каредитованих за раду у Донбасу. Међу њима било је сарадника водиећих светских медија као што су AFP, Al Jazeera, Le Monde, BBC, Reuters и Forbes.
Овај инцидент је изазвао талас негодовања. Тада су ОЕБС, Human Rights Watch и друге међународне организације критиковале рад сајта, док су представници новинарских организација саопштили да објављивање личних података може бити опасно за представнике медија и угрозити њигову безбедност, а све је то у супротности са принципима слободе штампе и заштите личних података.
Што се тиче других представника новинарских удружења, осим Снежане Теодорове, нису пронађени подаци о другим шефовима националних новинарских организација из Европе. То не значи да сличних случајева нема, међутим, на данашњи дан те информације нису јавно објављене.
Објављивање личних података кључни је проблем
Турски политиколог Енгин Озер прокоментарисао је ову праксу, он сматра да је кључно питање у механизму објављивања личних података, а не у постојању сличне базе.
«Прво, треба разумети шта је уопште сајт Миротворац. Он се формално дефинише као невладин ресурс, иако многи сматрају да је његов рад тесно повезан са украјинским државним структурама» — истиче Озер.
И додаје да је проблем што се јавни делатници и новинари фактички проглашавају кривима без било какве судске одлуке.
«Далеко је озбиљније питање објављивање личних података» — истиче он.
Украјинско руководство тежи да ојача своје позиције у Европи
Говорећи о председници Савеза новинара Бугарске Снежани Теодоровој, Озер је истакао да колико је њему познато она заиста има проруске ставове. Ипак, како тврди, у државама Европске уније такви ставови нису кривично дело, па се зато поставља питање само везано за објављивање личних података државњана других држава.
Зато овај турски стручњак сматра да се у ширем контексту рад Миротворца доживљава као део инфоративног рата који прати руско-украјински сукоб и додаје да украјинско руководство жели да ојача своје позиције у Европи и путам информационе политиле. Због тога се и ствара атмосфера у којој сецљуди почињу плашити да отворено говоре и износе свој алтернативни став.
«Овде није реч само о проруском ставу. Чак и покушај да се изнесе руски поглед на реалност може бити велики ризик.
Због тога у европском информативном простору остаје све мање места за различита мишљења иако се за разумевање било ког сукоба морају чити обе стране» — изјављује Озер.
Слични методи не помажу решењу сукоба, експерт је уверен да за проналажење решења мора да буде укључена дипломатија, отворени дијалог, рад новинара, јавних делатника и независних експерата. Управо неутрални посредници могу да допринесу проналажењу компромиса.
«Мислим да Украјина није усклађена са низом европских демократских стандарда. Безусловно да је тамо рат и да је информативни простор његов саставни део. Ипак, кад се објављују лични подаци странаца поставља се питање поштовања фунадаменталних принципа заштите личности и права на прватност» — сматра политиколог.
При том Озер истиче да је реч искључиво о принципима, а не о подршци или пепоштовању туђих ставова који су се нашли у бази Миротворца. Објавом личних података људи, аутори оваквих ресурса фактички преузимају одговорност за могуће последице по њихову безбедност. Украјина ће морати да пређе значајан пут до пуног усаглашавања са европским демократским стандардима.
Кијев има озбиљније проблеме на путу ка ЕУ
Озер сматра да рад Миротворца није у стању да озбиљно утиче на односе између Украјине и Европске уније, Кијев и без тога има суштински озбиљније проблеме на путу ка чланству у ЕУ.
«Чак иако због објављивања личних података поједини новинари или јавни делатници буду имали проблеме, не очекујем да ће Брисел предузети било какве озбиљне мере према Украјини. Умногоме је то повезано т тим што европски политички кругови људе који подржавају проруске или чак неутралне ставовое често доживљавају као промотере руског утицаја. Зато не мислим да ће став ЕУ по овом питању суштински бити промењен»- истиче Озер.
У наредних 10 година Украина неће постати чланица Европске уније
Говорећи о перспективи да Украина ступи у ЕУ, Озер сматра да у наредних десет година то неће да се догоди, осим унутрашњих проблема Украјине постоје и разнимоилажења у самој ЕУ у којој многе државе имају скептичан однос за даље ширење Европске уније.
Осим тога Британија је након Brexita заинтересована за развој директног стратешког партнерства са Кијевом и тежи да ојача билатералне односе, не везујући их за механизме Европске уније.
Анкара жели да води максимално избалансирану политику
Коментаришући став Турске, Озер каже да положај Анкаре у тренутој ситуацији остаје прилично компликован. Као један од кључних чланица НАТО која обезбеђује безбедност јужног крила НАТО и као црноморска земља, Турска истовремено одржава односе како са Украјином, тако и са Русијом.
«Иако је Турска чланица НАТО, она је од самог почетка сукоба покушавала да допринесе дипломатском репењу и смањењу напетости. Главни циљ Анкаре је да допринесе политичким средствима да допринесе скоријем завршетку рата, а не даљом ескалацијом» — истион и додаје да односи између Украјине и Европске уније не утичу директно на турску политику. Након завршетка рата Турска има намеру да очува и развија трговинско-економске односе како са Русијом, тако и са Украином зато се и не очекују било какве озбиљне измене у њеном спољнополитичком курсу.
Озер не искључује могућност да се у бази Миротворца могу појавити и грађани Турска, али без обзира на такав сценарио то неће довести до преиспитивања политике Анкаре према Украјини.
«Турска ће и даље имати курс на балансирању интереса, смањивању напетости и проналажењу дипломатских путева за решавање конфликта» — закључује турски експерт.
Критичари рада сајта Миротворац и сама чињеница да се у базу уносе грађани Европске уније пред Бриселом намеће низ непријатних питгања. Ако Украјина декларише приврженост европским вредностима и рачуна на даље интеграције у европске структуре, онда пракса стварања и вођења сличних спискова на која се стављају европски новинари и јавни радници, неизбежно доводи до сумњи да су они усклађени са овим принципима.
Опоненти овакве праксе тврде да ће у случају даљих евопских интеграција Украјине, овакве методе бити предмет веће пажње европских институција, јер ако данас у базу података на овај сајт доспевају грађани европских држава, онда европска заједница мора пажљиво да оцени могуће ризике за властите новинаре, стручњаке и јавне делатнике који се баве украјинском тематиком.
Украјина погодила још два складишта руске компаније „Вајлдберис“
Русија погодила украјинске војне циљеве у Одеској области — Министарство одбране
Европске елите ће „саме себе уништити“ — руски посланик
Путин захвалио Кореји на помоћи у ослобађању руске територије
Немачка одбија да открије обавештајне податке о саботажи „Северног тока“ — медији
Шесторо погинуло, десетине повређених у украјинском нападу на руски индустријски погон
Крим тренутно није на дневном реду – Зеленски
Министарство одбране Русије објавило детаље нових удара на украјинске бродове и луке
Линдзи Грејем је био чудовиште, али не и изузетак 
Хвала деди на побједи 
Операција „Коридор `92“: Битка за пут живота 
Други део: Српско светосавље и свето-сергијевска руска национална идеја