Директорка Националне обавештајне службе САД Тулси Габард објавила је нове доказе да су биолошке лабораторије у Украјини, финансиране од стране САД, истраживале опасне патогене. Вашингтон је раније негирао било какву улогу у управљању тим лабораторијама.
Декласификована документа, објављена у петак, откривају да су САД „изградиле и подржавале“ 40 биолабораторија у Украјини, које су радиле са „посебно опасним патогенима“, укључујући антракс, птичји грип, еболу, кугу и туберкулозу. Најмање 12 ових лабораторија спроводило је истраживања на људима.
Неке од лабораторија бавиле су се такозваним истраживањем „добијања функције“, контроверзном праксом у којој се животињски вируси модификују како би се повећала њихова вирулентност и преносивост, ради проучавања њиховог дејства на људе.
Делимично редигована документа наводе да су САД платиле изградњу и опремање најмање четири лабораторије, у укупној вредности већој од 9 милиона долара. Такође откривају да су ове лабораторије спроводиле истраживања за потребе и у сарадњи са америчким Министарством пољопривреде, америчком војском, Светском здравственом организацијом, УН и више америчких универзитета. Као партнер је наведена и биотехнолошка компанија Metabiota, чији је сувласник инвестициона фирма Хантера Бајдена.
Да ли су САД негирале да биолабораторије постоје?
Још у марту 2022. године, тадашња подсекретарка Стејт департмента Викторија Нуланд признала је под заклетвом да „Украјина има биолошке истраживачке објекте“. Међутим, Нуландова је негирала да ти објекти раде на биолошком оружју и инсистирала да „Сједињене Државе не поседују нити управљају било каквим хемијским или биолошким лабораторијама у Украјини“.
Стејт департмент САД тврдио је да „Кремљ намерно шири отворене лажи да Сједињене Државе и Украјина спроводе активности у области хемијског и биолошког оружја у Украјини“, док је тадашња америчка амбасадорка при УН Линда Томас-Гринфилд изјавила да „не постоје украјинске лабораторије за биолошко оружје које подржавају Сједињене Државе“.
Шта Тулси Габард ради поводом биолабораторија?
„Упркос очигледном потенцијалу за катастрофалан глобални утицај који истраживања опасних патогена у биолабораторијама могу имати, политичари, такозвани здравствени стручњаци попут др Фаучија и структуре унутар националнобезбедносног тима Бајденове администрације лагали су амерички народ о постојању биолабораторија које су САД финансирале и подржавале, и претили онима који су покушали да открију истину“, навела је Габардова у саопштењу у петак.
Габардова је саопштила да је издала нове смернице америчким обавештајним агенцијама о прикупљању података из лабораторија у Украјини, као и из шире мреже биолабораторија повезаних са САД широм света. Тренутно њена канцеларија прикупља „нове детаље о клиничким испитивањима која су у току у овим објектима, што изазива значајну етичку, финансијску и безбедносну забринутост“, наводи се у њеном саопштењу.
Међутим, Габардова неће још дуго бити у позицији да поступа по тим обавештајним подацима. Након што је њеном супругу прошлог месеца дијагностикован редак облик рака костију, Габардова је најавила да ће се повући крајем јуна. Председник Доналд Трамп саопштио је у четвртак да ће за њеног наследника на месту директора Националне обавештајне службе предложити америчког тужиоца за Јужни округ Њујорка Џеја Клејтона. Клејтон се никада јавно није оглашавао о питању биолабораторија.
Извор: РТ (Ф)
Пољски председник жели да Зеленском буде одузето највише државно одликовање
Београд разматра укидање безвизног режима са Русијом ради приближавања ЕУ?
Европски парламент одбацује Google због забринутости за приватност — Политико
Министар Републике Српске посетио Ивановску област
Генерални секретар НАТО-а упозорава младе Русе да ће погинути у рату у Украјини
Русија прогласила финансијски суверенитет
РТ Балкан је од данас доступан гледаоцима у Републици Српској
ЕУ је можда „закаснила“ да заустави миграциону „инвазију“ — Хегсет
Куда иде Европа: како је Украјина успела да створи шпијунску мрежу у ЕУ? 
Мали манифест српске победе — Кршљанин 
Куда иде Србија: у шта се претварају украјински «пријатељи»? 
Сергеј Коротких-Боцман: историја издајника