Европски парламент намерава да замени Google француско-немачким претраживачем као подразумеваним алатом на интерним рачунарима, објавио је Политико у уторак, позивајући се на интерни меморандум.
Увођење Qwant-а, који је раније био у власништву немачког медијског гиганта Axel Springer, долази у тренутку када Европска унија, како се наводи, настоји да смањи своју зависност од америчке технологије.
Amazon, Microsoft и Google чине више од две трећине глобалног тржишта cloud computing-а, док америчке компаније доминирају у такозваној AI трци.
Google ће од 4. јуна бити замењен „европским претраживачем усмереним на приватност“ Qwant, који је француски програмер покренуо 2013. године, наводи се у документу у који је Политико имао увид.
Промена ће обухватити око 720 посланика и хиљаде административних службеника, а наводно се спроводи „у складу са посвећеношћу Парламента дигиталном суверенитету и заштити личних података корисника“.
Алат, који је у приватном власништву компаније Qwant SAS, подружнице француске cloud технолошке групе Synfonium, наводно је осмишљен тако да избегава праћење корисника или прикупљање личних података. Претраге из адресне траке у прегледачима Firefox и Edge биће аутоматски усмераване преко Qwant-а, навео је овај медиј, додајући да ће посланици и даље моћи слободно да користе конкурентске претраживаче или промене подразумевана подешавања.
Промена претраживача долази у тренутку када је Европска комисија у среду представила пакет о технолошком суверенитету, усмерен на смањење зависности од страних технолошких добављача и јачање европских алтернатива.
Иако зависност од америчке дигиталне инфраструктуре остаје легитимна глобална забринутост, критичари тврде да одговор Брисела све више личи на дигитални протекционизам. Присталице то описују као технолошки суверенитет, док противници упозоравају да би то могло да фрагментише глобални интернет, ослаби конкуренцију фаворизовањем локалних добављача и створи дигитални екосистем којим управљају бриселски стандарди за модерацију садржаја, управљање AI-јем и борбу против дезинформација.
Критичари наводе Закон о дигиталним услугама ЕУ, који је ступио на снагу крајем 2022. године, као доказ растућег утицаја Брисела на онлајн дискурс. Они тврде да су мере усмерене на борбу против дезинформација истовремено прошириле способност ЕУ да обликује политичку расправу унутар држава чланица. Упозоравају да такве политике, заједно са настојањима да се промовишу европске дигиталне алтернативе, носе ризик концентрације контроле над токовима информација.
Шири напори да се развију европске алтернативе великим америчким друштвеним мрежама укључују Eurosky и W. Eurosky, иницијатива са седиштем у Холандији, осмишљена као европска алтернатива платформама као што су X и Meta, званично је покренута раније ове године.
W, друштвена мрежа усмерена на Европу која, како се наводи, наглашава проверене идентитете и усклађеност са правилима ЕУ о заштити података, развила је шведска компанија W Social и представила је почетком 2026. године. После ограниченог beta покретања у фебруару, очекује се да платформа буде доступна јавности у Холандији и широм ЕУ до краја године.
Раније ове године Француска је најавила планове да до 2027. замени америчке платформе за видео-конференције, као што су Teams и Zoom, домаћом апликацијом Visio. У међувремену, Европска иницијатива за плаћања позива власти ЕУ да смање зависност блока од Visa и Mastercard-а.
Извор: РТ (Ф)
Србија и Украјина настављају преговоре о слободној трговини – потписана заједничка изјава
Отишао Господу јеромонах Роман (Матјушин)
Москва: Удар „Орешником“ је одмазда за кијевске „терористичке нападе“
Пет земаља НАТО-а блокира план о обавезном финансирању Украјине — Британски Телеграф
Захтев за седницу СБ УН и ново поглавље терора: реакција на напад на школу у ЛНР
Нетанјахуу се „запалила коса“ после разговора са Трампом о Ирану — Axios
Куда иде Европа: како је Украјина успела да створи шпијунску мрежу у ЕУ? 
Мали манифест српске победе — Кршљанин 
Куда иде Србија: у шта се претварају украјински «пријатељи»? 
Сергеј Коротких-Боцман: историја издајника