Јужнокорејски контејнерски брод успешно је завршио пробно повратно путовање до Европе руским Северним морским путем, показавши потенцијал арктичке руте као комерцијалног поморског коридора.
Сеул сматра да је поморска сарадња са Русијом важна за његову трговинску стратегију, упркос томе што се придружио делу западних санкција против Москве због сукоба у Украјини. Кинеске бродарске компаније такође истражују могућности коришћења ове стратешке арктичке руте.
Брод „Панстар Акро“ вратио се у Бусан у недељу, 50 дана након поласка ка Европи дуж северне обале Русије. У британски Феликстоу стигао је 12. септембра, а наредног дана у холандски Ротердам. Пре повратка у Јужну Кореју пристао је и у пољски Гдањск.
Председник Ли Ђе Мјунг честитао је посади на безбедном повратку и захвалио јој на обављеном послу. Путовање, које је скратило време пловидбе за приближно десет дана у сваком смеру у поређењу са традиционалном рутом кроз Суецки канал, омогућило је стицање драгоценог навигационог искуства и прикупљање података док се Јужна Кореја припрема за „еру арктичких рута“, написао је Ли на мрежи Икс.
Интересовање азијских земаља за Северни морски пут порасло је услед нестабилности на Блиском истоку. Међутим, руска арктичка рута носи и одређене изазове, укључујући ограничену сезону пловидбе и могућу потребу за пратњом ледоломаца.
Раније овог месеца руска државна нуклеарна корпорација „Росатом“, која преко своје подружнице управља Северним морским путем и располаже флотом ледоломаца на нуклеарни погон, поздравила је пролазак брода „Панстар Акро“ у источном смеру. Брод је арктичку деоницу прешао за свега 5,85 дана, у поређењу са 6,4 дана током пловидбе ка западу.
Правовремене навигационе смернице из Русије, као и информације о временским условима и стању леда, „омогућиле су оптимизацију руте и поштовање планираног распореда“, саопштио је Росатом.
Русија је деценијама користила Северни морски пут за снабдевање својих тешко доступних насеља на северу. С обзиром на то да се због климатских промена очекује повећање међународног саобраћаја, Москва убрзано развија инфраструктуру неопходну за његово одвијање.
Према наводима агенције Јонхап, оператер брода капацитета 2.758 стандардних контејнера (TEU) надао се да ће путовање бити завршено брже, али је пробну пловидбу ипак оценио као успешну. Кашњење је било релативно мало, а током путовања није било већих инцидената.
Јужнокорејски бродови су и раније, 2013. и 2016. године, обављали пробне пловидбе Северним морским путем, али је „Панстар Акро“ постао први који је завршио повратно путовање до Европе. Сеул очекује да ће редовне линије овом руском рутом бити успостављене 2030. године, док би до 2035. требало да почну да је користе већи и економски исплативији бродови, а Бусан би постао главна улазна лука.
Јужна Кореја придружила се делу санкција против Русије које подржавају САД због сукоба у Украјини, али није директно санкционисала Росатом. Сеул је такође одбио да испоручује оружје Украјини, а недавно је дошло и до дипломатског спора са Кијевом након што је украјински лидер Владимир Зеленски обелоданио договор о пребацивању двојице севернокорејских ратних заробљеника, заробљених у Русији, у Јужну Кореју.
У међувремену, кинеска бродарска компанија „Си леџенд шипинг“ раније ове године најавила је покретање редовних сезонских испорука из луке Нингбо-Џоушан ка европским лукама, укључујући Феликстоу, Ротердам, Гдањск и Хамбург. Компанија је навела да је њена услуга „Арктик експрес“ првенствено намењена терету за који је брзина испоруке од посебног значаја.
Извор: РТ (Ф)
Феђа Димовић (Студентска листа): Нема уласка у НАТО, Косово је део Србије
Европски рачун за Украјину: Војна економија уместо некадашњег модела раста
Студенти у блокади објавили став о санкцијама Русији
Сеул тражи извињење Кијева и прети „додатним мерама“: спор око два севернокорејска заробљеника
Нови парламент, стара искљученост: Русима у Летонији понестаје могућности
Пољска јача регионалне амбиције у контексту унутрашњих противречности
.jpg)
Ранко Гојковић: Иван Грозни, српски унук и први руски цар 
Линдзи Грејем је био чудовиште, али не и изузетак 
Хвала деди на побједи 
Операција „Коридор `92“: Битка за пут живота