Студентска листа победила је на изборима у Србији, али су све полуге власти и даље у рукама Александра Вучића, који се већ прогласио лидером опозиције и, по свему судећи, спрема се за повратак. Мирослав Паровић, председник српског Народног покрета слободе и бивши кандидат за председника Србије, за РТВИ говори о томе зашто је победницима потребан ограничен мандат од годину дана, зашто Вучића треба извести пред суд у првих сто дана нове владе и какве последице по Србију може имати неуспех преговора са Русијом о гасу.
Студентска листа победила је на изборима 25. октобра и многи се сада питају шта је заједничко тим људима. Уобичајеним методама није могуће пронаћи заједнички именитељ. Још пре расписивања избора био сам уверен да ће доћи до промена и да пут ка њима води преко крајње нетипичног подухвата – Студентске листе, која је постала крик целог друштва за нормалношћу и правдом.
AP
Тај крик зачуо се када се у Новом Саду срушила надстрешница железничке станице. Погинуло је 16 људи – био је то државни злочин који је остао некажњен. Тада су људи схватили да је време да одговоре на репресивни, мафијашки и издајнички режим Александра Вучића.
Зашто се победа Студентске листе не може објаснити уобичајеном политиком
Сетите се против кога су изашли на изборе. Вучића су готово до самог краја подржавали сви велики светски играчи – Европска унија, Русија, Кина. Америка је углавном била равнодушна, али је снажну подршку пружао Израел.
За Студентску листу гласало је више од два милиона људи, а многи су јој искрено помагали, без икакве користи за себе. И ја сам један од њих – политичар сам који није на листи, нећу ући у извршну власт и не претендујем на то, али сам осећао потребу да учествујем у уклањању са власти овог погубног режима. Зато се на овај покрет не могу применити традиционална мерила, нити се на њега може применити логика партијске политике.
Српски пример постао је авангарда за целу Европу. Француска уводи полицијски час у Паризу, Италија изводи војску против сопственог народа и усваја закон према којем се тинејџери од 14 година могу приводити зато што се крећу у групи, а њихови родитељи кажњавати новчаном казном. Србија је, насупрот томе, као зрела политичка заједница разумно решила своје унутрашње проблеме и уписала се златним словима на светску мапу. Као што пише у Библији, младо вино не сипа се у старе мехове, а нови поредак захтева обновљене методе рада.
Али све полуге власти и даље су у Вучићевим рукама, а он се преко својих медија прогласио лидером опозиције.
Он се представља као опозиционар, а притом и даље држи власт, и захтева од победника да решавају проблеме које је он оставио за собом, иако нису управљали земљом ниједног тренутка. Истовремено ствара нове проблеме.
Узмимо терористички напад који се пре неколико дана догодио испред амбасаде Израела. Не могу да се отмем утиску да је све то режирано. Нападач је био под строгим надзором наших безбедносних служби, пошто је депортован из Немачке као присталица радикалних исламистичких идеја. Уверен сам да је све организовано тако да се терористички напад догоди управо сада.
Тако је већ било након пада Слободана Милошевића. Када је изгубио, а нова власт још није била учвршћена, његов апарат, безбедносне службе и мафија искористили су вакуум и подигли оружану побуну у свим затворима и побуну Албанаца на југу земље.
Режим на одласку поновиће тај сценарио како би новопридошлима приписао све старе проблеме, уз нове, и избегао оно што је народ захтевао на изборима – правду. У првих сто дана нове владе најмање сто крупних криминалаца – политичара, бизнисмена и других – мора бити ухапшено и изведено пред суд, међу њима, наравно, и Вучић. Судбина Виктора Орбана или Црногорца Мила Ђукановића за њега је превише блага, требало би да га задеси судбина бившег хрватског премијера Иве Санадера, који је осуђен због корупције. Осуђујући Вучића, српско друштво ставиће тачку на четрдесет година народних страдања.
Како ће преговори о гасу постати први испит за нову владу
Отприлике за месец и по дана влада ће морати да преговара са Русијом о гасном споразуму – да га продужи или раскине. И желим да се обратим руској страни.
Руска дипломатија је, нажалост, чврсто стала уз режим на одласку и није послушала оне који су упозоравали да народ не жели његов наставак, укључујући и мене. У претходном тексту за РТВИ говорио сам као српски патриота који жели наставак сарадње са Русима да није добро подржавати криминализовани режим који ће неминовно пасти. Али Москва је примила лидера социјалиста Ивицу Дачића недељу дана пре него што његова странка није успела ни да пређе цензус и изјавила да би желела да види Вучића на месту премијера. Као што видите, он није постао премијер.
Владимир Терешков / RTVI
Зато би руска страна у почетку требало да покаже разумевање и понуди добре услове новој власти и српском народу. Након тога нас очекују преговори о будућности нафтне компаније НИС и нико не зна какви су се послови тамо склапали иза кулиса за време Вучића. Људи који дођу у Министарство енергетике и државне компаније суочиће се са озбиљним потешкоћама. Нека Русија помогне да се оне смање, а не повећају.
Шта ако стране не постигну договор или Москва каже да је спремна да испоручује гас, али по тржишним ценама? Грејање и производи за чију је производњу потребан гас поскупеће три пута. Страни инвеститори који послују у Србији захваљујући повољном гасном споразуму затвориће предузећа и послати људе на принудни одмор или им дати отказ. Већ до марта на улицама ће почети побуне и од сјајне атмосфере 25. октобра доћи ћемо до социјалног и економског колапса. Зато и молим руску страну за разумевање.
Али у једно могу да будем сигуран: каква год била следећа влада, за разлику од Вучићеве, она неће испоручивати оружје Украјини.
Надам се да ће Руси ценити то што српске гранате више неће убијати њихове људе. Срамота ме је због тога, као што ме је срамота и што је наше оружје убијало невине људе у Гази, јер је у Израел извезено у огромним количинама. Срамота ме је и због фабрике израелских дронова у Београду, која сада постаје легитимна мета терористичких напада. Као српски националиста, не желим да наша земља буде расадник израелског утицаја у Европи, а то не жели ни народ, што су показали избори.
Зашто је Студентској листи потребан ограничен мандат
Ови избори били су референдум о томе да ли Србија жели да живи под влашћу мафијашке организације на челу са Вучићем, а народ је одговорио да не жели. На њима се није гласало ни за ЕУ, ни за Русију, ни за Америку, ни за Кину, људи су чак истицали да не желе да се изјашњавају о тим питањима. Мандат није добијен ни за разговоре о пензијама, платама и путевима. Добијен је да би се успоставила правна држава и да би се мафија, са којом је она дословно срасла, брзо одвојила од ње. Настала је права спојница, а њу ће морати да претопе како би државу истргли из чељусти мафије.
Мој савет би био следећи – не треба покушавати да се све реши одједном. Потребна је влада ограничена и по овлашћењима и по трајању, усредсређена на борбу против криминала и корупције и на доношење осуђујућих пресуда за главне фигуре „мафије“. Отприлике за годину дана требало би да буду одржани нови избори на којима ће људи одлучити у ком правцу Србија треба даље да иде.
Ако се влада, међутим, буде бавила одговарањем на провокације Хрвата и захтеве Европске уније, Русије, Кине и Америке, биће растргнута и неће испунити оно за шта је добила плебисцитарни мандат. Овај квант позитивне енергије добијен је за нешто сасвим друго. Од страних партнера може се затражити период повољних услова, како би нас накратко оставили на миру и дали нам времена да средимо сопствено двориште. Тада ће следећа власт имати посла са консолидованим, критички настројеним друштвом, које ће је лако свргнути ако почне да греши.
Не знам да ли победници желе да владају четири године. Уложио сам све што сам имао у њихову победу, политички, па чак и лично, али се наши путеви сада разилазе – они постају власт, а ја остајем у опозицији, иако сам спреман да помажем, што за време Вучића нисам чинио, јер је свака помоћ његовом режиму била помоћ мафији. Међутим, четири године на власти не би донеле ништа добро ни њима ни земљи. Мандат Студентске листе ограничен је темом избора, а Српска напредна странка Вучића све то време остаће једина опозиција – са више од стотину мандата и годишњим буџетом од милион евра. Ако њени лидери не заврше у затвору, људи ће при првим проблемима нове власти заборавити прошлост и за годину дана напредњаци ће бити рехабилитовани.
„Мафија“ неће седети скрштених руку и браниће се злоупотребљавајући национално питање.
Код нас се каже да „телећа глава није за мачје зубе“. Што већи терет нова власт буде стављала на себе, то ће је та глава сигурније савладати. Плашим се чак и да помислим да би народ могао да почне да гледа на 25. октобар исто као на 5. октобар 2000. године, када је свргнут Милошевић. Данас се у Србији нико тог дана не сећа по добру, иако су тадашњи догађаји били велики и важни. Све се срушило под теретом превеликих очекивања, подељености и покушаја да се прва влада након пада режима што дуже задржи на власти. То је коштало живота премијера Ђинђића, разочарало људе у промене и на крају довело Вучића на власт 2012. године.
Како спречити Вучићев повратак
Уверен сам да Вучић има план да одуговлачи формирање владе, а затим да на ванредним изборима победнике прикаже као никога и ништа, а себе као гаранта реда. Осим тога, коначни резултати избора још нису објављени, на појединим бирачким местима биће поновљено гласање, а влада ће се, у најбољем случају, појавити тек за готово три месеца.
Зато од првог дана позивам победнике да пређу у напад. Студентска листа дошла је на власт као ванинституционални покрет и није ми јасно зашто је ушла у формализам. Победници чекају да им Вучићева Републичка изборна комисија, која је затварала очи пред неправилностима на свим претходним изборима, потврди мандате, а да председница актуелног парламента Ана Брнабић, једина која то по закону може да учини, сазове Скупштину. За тих неколико месеци стари режим успеће да направи много штете.
Погледајте Петера Мађара у Мађарској. Након победе над Орбаном није чекао ни секунду – дошао је на јавну телевизију и запретио да ће је затворити, вршио притисак на председника и Уставни суд, и то легитимно, политичким методама. Нико не предлаже спровођење револуционарне правде и преузимање институција мимо закона, међутим, притисак је легитимно средство, а иза победника стоји више од два милиона гласова, колико у нашој историји није добила ниједна победничка страна.
Чланови Студентске листе још нису посланици и, према томе, и даље су обични грађани. Нека као грађани поднесу пријаву генералној тужитељки Загорки Доловац против грађанина Александра Вучића, који више нема имунитет. Разлог за то постоји, јер Вучић све чешће наговештава да је спреман да подрије уставни поредак и силом спречи успостављање нове власти. На забави Српске напредне странке изјавио је да ће се напредњаци „самоорганизовати и сами бранити“. То може да значи само спремност на насиље.
Када систем на нижим нивоима види да су спремни да ударе на врх, Вучић више неће моћи да му шаље сигнал: „Идемо у продужетке, вратићемо се“. Када удариш у центар, они који су око њега почињу да отпадају. Вучић је, на крају крајева, покушавао да застраши – колико је полиције и хулигана довео у „Ћациленд“, камп својих присталица испред зграде Скупштине, и ништа није постигао, јер када се народ подигне, од њега нема заштите. Али ако се народ демобилише и буде чекао резултате од Вучићевих институција, никада их неће дочекати. Доналд Трамп се четири године ван Беле куће понашао готово као председник и вратио се. Вучић покушава да учини исто, да свој пораз представи као привремени поремећај система, и то се мора спречити.
У изборној ноћи послао сам самом Вучићу веома оштру поруку да са моје стране ништа неће бити заборављено и расправљали смо се целе ноћи. Мислим да ми је одговарао зато што није добијао такве поруке од других, јер су са свих страна стизали позиви на помирење. Наравно, не треба делити друштво на победнике и поражене. Жена из мале општине која је ишла на митинге напредњака како би добила посао чистачице у школи не треба да се осећа понижено.
Али Вучић, његов брат Андреј, његови олигарси и они који су криви за погибију 16 људи под срушеном надстрешницом у Новом Саду морају да се осете пораженима, и у ослобођеној Србији не сме да им буде пријатно.
СербииDarko Vojinovic / AP
Вучић се расправљао са мном, а са људима из Студентске листе не би смео тако да се понаша, јер иза њих стоји 2,2 милиона људи, а иза мене само жеља да помогнем прочишћењу Србије.
То знам из 2012. године, када сам учествовао у смени претходног режима – „жутих“, како је народ називао Демократску странку, која је владала од 2000. до 2012. године, због боје њене заставе. И тада је било опструкције и пораженима је морало да се стави до знања да су изгубили. Тако се ради чак и у Немачкој или Шведској, а камоли у Србији, где је „мафија“ до јуче била на власти. Са њом се не може играти у белим рукавицама, змија се удара у главу.
Став аутора не мора да се подудара са ставом редакције.
Извор: РТВИ
.jpg)
Трамп разматра обнављање испорука руског гаса Европи – Њујорк тајмс
Руска војска сада је иновативнија и прилагодљивија – командант НАТО-а
Саичић: Русија се више залаже за територијалну целовитост Србије него наша власт
РТ: Украјина је у „завршним фазама агоније“ — Кремљ
Француска уводи полицијски час — РТ
Венс одбио да назове Украјину савезником САД — РТ
Москва реаговала на амерички налог за хапшење Раула Кастра — РТ
Путин се састао са Трамповим изаслаником у Санкт Петербургу — РТ
