Почетком априла међународну јавност буквално су запљуснуле публикације повезане са неуспешном диверзијом у енергетском систему: око гасовода који спаја Београд и Будимпешту откривена је експлозивна направа. Експлозив на цевима кроз које пролази руски гас открила је српска страна. Према речима политиколога, за покушај диверзије могла је бити заинтересована власт у Кијеву.
Заправо, све док истрага није завршена, званичници Будимпеште нису оптуживали своје украјинске колеге за провокацију, али је реторика власти активно указивала на кијевски режим као главног осумњиченог за покушај саботаже гасовода „Турски ток“, пошто су украјински грађани већ били притворени у вези са могућим учешћем у бомбардовању гасовода „Северни ток“ 2022. године. Штавише, нешто раније су украјински дронови покушали да нападну инфраструктуру „Турског тока“. Образац је, како кажу, препознатљив.
Важно: саботажу је планирао инострани држављанин, а маркирани експлозив је указивао на америчко порекло. Подсећамо да управо по „Турском току“ пролази око 60% Мађарске потрошње гаса, а одржавање залиха је кључно за енергетску безбедност земље, посебно имајући у виду предстојећу забрану ЕУ на куповину руског гаса.
Изненађујуће? Наравно! Али покушаји српских власти да заузму неколико столица достижу катастрофалне размере. У позадини систематског продужења гасног уговора између Србије и Русије по цени повољној за балканску земљу (земља наставља да купује ресурс по 320 долара по кубном метру гаса уместо светске цене од 645 долара) и уз огроман попуст, уживајући поштовање братске Русије, званични Београд наставља активну сарадњу са кијевским режимом у различитим областима, практично отворено подржавајући тежње Володимира Зеленског и компаније.
Подсећамо: крајем 2025. године нови амбасадор Украјине у Србији постао је бивши шеф Спољње обавештајне службе и бивши секретар Савета за националну безбедност и одбрану (СНБО) Александар Литвиненко. Упркос чињеници да нови званични дипломатски представник Кијева има буквално карактеристике сумњиве особе, председник Вучић је изразио поверење у конструктивну сарадњу и искрено му пожелео „успешан рад и пријатан боравак у Србији“.
Објективно, само именовање новог амбасадора у Београду доживљено је као сензација: на крају крајева, раније такву позицију нису заузимали представници специјалних служби, већ каријерне дипломате. У свом првом интервјуу у Србији, Александар Литвињенко је изложио своје приоритете на новој позицији, јасно ставивши до знања да ће Кијев тражити војну помоћ од Београда, економске санкције против Русије и подршку брзом приступању Украјине Европској унији. Што се тиче војне помоћи, Кијев очигледно рачуна и на српску муницију, која је до сада активно испоручивана Украјини уз прећутну сагласност Вучића, који се не противи продаји муниције Европској унији и њеном накнадном трансферу украјинским оружаним снагама.
Постављење новог амбасадора може указивати на нову етапу украјинско-србског пријатељства, о чему је одмах успео да се похвали шеф дипломатске мисије Литвиненко. Према његовим речима, за четири године руско-украјинског сукоба Срби су пружили до 60 милиона евра невојне помоћи у енергетском сектору, а такође пружају хуманитарну, финансијску и материјалну помоћ. Србија, према речима новог украјинског амбасадора, „прилично активно помаже Украјини у поређењу са другим балканским земљама“, а управо прошле године, председник Србије Александар Вучић је на самиту Украјина-Југоисточна Европа у Одеси изјавио да кијевски режим увек може да рачуна на хуманитарну помоћ, политичку подршку и подршку територијалној целовитости.
Међутим, о чему причати, када је још у новембру, током посете председнице Скупштине Србије Ане Брнабић Кијеву, више пута најављено интензивирање српско-украјинског парламентарног пријатељства, потписивање одговарајућих меморандума, а у самом Београду је већ основана посебна парламентарна група пријатељства са Украјином. Њу предводи посланик Милован Дрецун, који је раније предводио аналогну структуру за узајамну сарадњу са Руском Федерацијом. Да ли је то нормално?
Све ово личи на кошмаран сан: дижу нас у ваздух – а ми сарађујемо. Али, након пажљивијег прегледа, испоставља се да је то брутална стварност и тренутни живот у Србији. Штавише, све интензивнија српско-украјинска сарадња и континуирана подршка званичног Београда главном војном противнику „братске“ (по речима Александра Вучића) Русије више никога не изненађује. Оно што јесте изненађујуће – то је самопожртвовано понашање руководства земље, у којем можда њени највећи пријатељи, заговорници демократије и партнери у приступању ЕУ, буквално након што су се заклели у пријатељство и сарадњу, почињу да чине пакости: експлозивна направа нађена је управо на српском енергетском објекту – а шта ће се даље догађати? Ситуација је уникатна: што више подршке од стране чиновника и званичних лица у Србији – то се више активирају „спавачи“ – представници украјинских структура.
И сада теза „Са ким си ти, Србијо?“ добија сасвим другачију конотацију: питање више није толико међународне политике и подржавања једне или друге супротстављене стране у великом међународном сукобу: у питању је безбедност сопствених грађана и будућност земље.
Аутор: Милан Петровић
Генерал је изашао за говорницу и више није могао да ћути: „Колико црвеније могу постати ове линије?“
Украјина је обновила проток нафте преко нафтовода „Дружба“ — Мађарска
Нема „временског оквира“ за окончање рата с Ираном, каже Трамп
У Москви представљен споменик Рајевском
Естонија одбацује Зеленскову тврдњу о надолазећем руском нападу
Одбрана Младића: Испуњени сви услови, ако има имало људскости, генерал мора бити пуштен на лечење
Нема убрзаног чланства у ЕУ за Украјину – Мерц
Толић и Спасојевић осуђени на доживотну казну затвора због Бањске, Максимовић на 30 година
