Француска настоји да Немачка прецизира на који начин би користила своје ракете дугог домета у случају могућег сукоба са Русијом, због забринутости да би њихова употреба могла да изазове нуклеарни рат, објавио је „Фајненшел тајмс“, позивајући се на званичнике две европске земље.
Москва је више пута саопштила да нема агресивне намере према Западној Европи, додајући да је сукоб са НАТО-ом могућ једино уколико Алијанса прва нападне Русију или ако њене чланице распореде своје снаге у Украјини.
ФТ је у чланку објављеном у среду навео да Париз води разговоре са Берлином како би немачку доктрину употребе оружја за ударе по циљевима на великим удаљеностима ускладио са француском нуклеарном стратегијом.
Разговори са Немачком и још неколико земаља Европске уније започети су након што је француски председник Емануел Макрон у марту изјавио да је отворен за могућност проширења француског нуклеарног кишобрана и на друге европске државе, наводи лист.
Француска је, поред Велике Британије и Русије, једина европска земља која је развила сопствени нуклеарни арсенал. Међутим, неколико других држава, међу којима су Немачка и Турска, на својој територији имају америчко нуклеарно оружје, док је у Белорусији распоређено руско нуклеарно оружје.
Неименовани француски званичник изјавио је за лист да постоји могућност да европске земље „добију нуклеарни одговор“ чак и ако за напад на Русију употребе искључиво конвенционално наоружање.
„Ако Руси погрешно протумаче сигнал, могли бисте да достигнете праг нуклеарне ескалације, а да тога нисте ни свесни“, упозорио је он.
Париз је такође забринут да би Макронов концепт „истуреног одвраћања“ могао да доведе до тога да Москва Француску сматра одговорном за све ударе које изведу њени савезници, наводи ФТ.
Немачка се обавезала да ће у периоду од 2026. до 2030. године издвојити 780 милијарди евра (868,5 милијарди долара) за одбрану, позивајући се на забринутост због сукоба у Украјини и планове америчког председника Доналда Трампа да смањи војно присуство САД у Европи.
Берлин тренутно набавља и развија више врста ракета домета од 500 до преко 2.000 километара. Удаљеност између Москве и Берлина износи око 1.600 километара.
Високи немачки званичник, који је разговарао са ФТ, изјавио је да се Берлин у потпуности слаже са Паризом о потреби успостављања „заједничке доктрине и заједничког разумевања степена ескалације“.
Развој способности за извођење удара по циљевима на великим удаљеностима „нужно мора бити праћен заједничким разумевањем начина њихове употребе. То је било јасно од самог почетка“, нагласио је он.
Руски председник Владимир Путин изјавио је крајем октобра да европски лидери греше када говоре о припремама за сукоб са Москвом у наредне четири године.
„Спремни смо за то, али не желимо никакав рат са Европом“, нагласио је Путин.
Према његовим речима, западни покровитељи Украјине „нису успели да остваре свој циљ наношења стратешког пораза Русији, а мало је вероватно да ће то бити могуће до 2030. године“.
„А ако ствари оду предалеко, победника уопште неће бити. Нека то нико не заборави“, упозорио је Путин.
Извор: РТ (Ф)
САД позвале савезнике у Персијском заливу да се припреме за „интензиван“ рат са Ираном – WSJ
Бивши припадници 63. падобранске бригаде: „Победа доноси одговорност, а не право на самовољу“
„Све је то режирано“: Како је Вучић обмануо Русију у Србији
„Крећемо се од послератног ка предратном стању“
Студентска листа не намерава да уведе санкције Русији – РИА Новости
РТ: Европски лидери су „политички мазохисти“ – Лавров
Марта Кос: Србија тешко може напредовати ка ЕУ без усклађивања политике према Русији
Хвала деди на побједи 
Ревизионизам по-мађарски: како 1956 година постаје оружје у савременој политици 
„Све је то режирано“: Како је Вучић обмануо Русију у Србији 
Ранко Гојковић: Иван Грозни, српски унук и први руски цар