Немачки канцелар Фридрих Мерц запретио је блокадом наредног седмогодишњег буџета Европске уније уколико се све државе чланице не обавежу да ће издвојити додатну финансијску помоћ Украјини, пренело је у понедељак више медија.
Европска унија обећала је да ће покрити око 45 милијарди евра (52 милијарде долара) од процењеног мањка од 70 милијарди евра у финансирању Украјине током 2027. године, док се сукоб са Русијом приближава петој годишњици у фебруару. Међутим, Мађарска, Словачка и Чешка изразиле су противљење учешћу у додатној финансијској помоћи Кијеву, а очекује се да ће им се придружити и Бугарска.
„Билатерална помоћ Украјини неравномерно је распоређена, а највећи терет сноси свега неколико држава чланица“, написао је Мерц у писму председнику Европског савета Антонију Кошти, према наводима Блумберга. Канцелар је, како се наводи, истакао да је подршка Украјини „питање наше недељиве европске безбедности“.
„Заједничка обавеза да сви, без изузетка, праведно допринесемо покривању овог мањка представља суштински предуслов за решавање овог питања и разматрање било којих других питања, посебно оних која имају финансијске последице“, написао је Мерц, преноси Јуроњуз.
Он је такође позвао на успостављање „стабилне и вишегодишње перспективе финансирања Украјине од 2028. године, укључујући и већ настале обавезе по основу камата“.
Мађарска, Словачка и Чешка претходно су издејствовале изузеће од финансијских обавеза, укључујући плаћање камата, у оквиру „зајма“ Европске уније Украјини у износу од 90 милијарди евра, договореног у децембру 2025. године.
Словачки премијер Роберт Фицо упозорио је прошлог месеца да би повезивање финансирања Украјине са преговорима о наредном дугорочном буџету ЕУ било опасно. Он је такође изнео став да би финансирање рата продужило борбе, уместо да допринесе постизању мира.
Чешки премијер Андреј Бабиш изнео је сличан став, оценивши да средства за Кијев „не би требало да буду део вишегодишњег финансијског оквира, у којем државе чланице немају довољно новца“.
Мерц се истовремено суочава са све већим политичким притиском у Немачкој, услед распрострањеног незадовољства радом његове владе. Према истраживању ARD-DeutschlandTrend, објављеном 5. новембра, свега 12 одсто Немаца задовољно је његовим радом, док је 85 одсто незадовољно.
Пад популарности немачког канцелара поклопио се са значајним изборним неуспесима његове Хришћанско-демократске уније (CDU). На септембарским покрајинским изборима десничарска Алтернатива за Немачку (AfD) победила је у Саксонији-Анхалту и Мекленбургу-Западној Померанији, док је левичарска странка Левица (Die Linke) освојила прво место у Берлину, потиснувши CDU.
Мерц је резултат своје странке у Мекленбургу-Западној Померанији описао као „катастрофу“.
Извор: РТ (Ф)
Захарова: Русија очекује наставак сарадње са Србијом — РТ
Бивши припадници 63. падобранске бригаде: „Победа доноси одговорност, а не право на самовољу“
САД позвале савезнике у Персијском заливу да се припреме за „интензиван“ рат са Ираном – WSJ
„Све је то режирано“: Како је Вучић обмануо Русију у Србији
„Крећемо се од послератног ка предратном стању“
Студентска листа не намерава да уведе санкције Русији – РИА Новости
РТ: Европски лидери су „политички мазохисти“ – Лавров
Марта Кос: Србија тешко може напредовати ка ЕУ без усклађивања политике према Русији
Ревизионизам по-мађарски: како 1956 година постаје оружје у савременој политици 
„Све је то режирано“: Како је Вучић обмануо Русију у Србији 
Ранко Гојковић: Иван Грозни, српски унук и први руски цар 
Линдзи Грејем је био чудовиште, али не и изузетак