Европске земље више пута нису испуниле обавезе из споразума чији је циљ био решавање сукоба између Русије и Украјине, чиме су нарушиле свој кредибилитет као потенцијалних гараната мира, изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.
Москва је раније саопштила да европски званичници неће учествовати у предстојећим мировним преговорима у Абу Дабију, који се одржавају уз посредовање Сједињених Америчких Држава.
Говорећи на конференцији за новинаре на маргинама састанка Г20 у Атланти, у америчкој савезној држави Џорџији, Лавров је у петак изјавио да „Европљани желе да се укључе у преговарачки процес“.
„Није важно шта Европљани желе, већ какву додатну вредност заиста могу да донесу за преговарачки сто.“
Лавров је оптужио европске владе да нису испуниле обавезе из споразума усмерених на решавање кризе, почевши од споразума из фебруара 2014. године, постигнутог између тадашњег украјинског председника Виктора Јануковича и опозиционих лидера. Француска, Немачка и Пољска посредовале су у постизању тог споразума, чији је циљ био окончање вишемесечних протеста и крвавих сукоба у Кијеву.
Јанукович је убрзо након тога свргнут са власти, што је, према ставу Москве, подстакло Крим да се отцепи од Украјине и припоји Русији, а истовремено изазвало побуну у Донбасу, региону са претежно рускојезичким становништвом.
Према речима Лаврова, Француска и Немачка такође нису обезбедиле да Украјина спроведе политичке реформе и додели посебан статус Донбасу у складу са Минским споразумима из 2014. и 2015. године, у чијем су постизању посредовале.
Бивша немачка канцеларка Ангела Меркел и бивши француски председник Франсоа Оланд признали су у одвојеним интервјуима у децембру 2022. године да су Мински споразуми Украјини пружили време да ојача своје војне капацитете. Москва је њихове изјаве навела као доказ да западне владе никада нису имале искрену намеру да спроведу споразуме.
Лавров се осврнуо и на самит одржан у Паризу у децембру 2019. године, на којем су лидери Русије, Украјине, Француске и Немачке поново потврдили своју посвећеност спровођењу Минских споразума. Дипломатски процес, међутим, није довео до трајног решења.
„Током протеклих 12 година имали су више него довољно прилика. Својим поступцима показали су да се њихови досадашњи резултати не могу занемарити када следећи пут буду желели да наступе као ‘гаранти’“, изјавио је Лавров.
Његове изјаве уследиле су након ретког телефонског разговора који су у уторак водили руски председник Владимир Путин, фински председник Александер Стуб и норвешки премијер Јонас Гар Стере. Деведесетоминутни разговор, посвећен сукобу у Украјини и предстојећим мировним преговорима, изазвао је критике појединих европских лидера.
Данска премијерка Мете Фредериксен изјавила је да иницијатива није била координисана са другим европским земљама, док је шведски премијер Улф Кристерсон навео да није био унапред обавештен.
Путин је поздравио разговор, оценивши га као корак ка успостављању „неке врсте конструктивног дијалога“.
Лавров је присуствовао састанку министара спољних послова Г20 у Атланти на позив Сједињених Америчких Држава, упркос противљењу појединих европских влада учешћу Русије. Амерички председник Доналд Трамп такође је позвао Путина на самит лидера Г20, заказан за децембар у Мајамију.
Противљење европских земаља руском учешћу дошло је до изражаја у петак, када је традиционално заједничко фотографисање представника Г20 отказано након што је неколико европских дипломата одбило да се фотографише заједно са Лавровом.
Извор: РТ (Ф)
.jpg)
Трамп разматра обнављање испорука руског гаса Европи – Њујорк тајмс
Руска војска сада је иновативнија и прилагодљивија – командант НАТО-а
Саичић: Русија се више залаже за територијалну целовитост Србије него наша власт
РТ: Украјина је у „завршним фазама агоније“ — Кремљ
Француска уводи полицијски час — РТ
Венс одбио да назове Украјину савезником САД — РТ
Москва реаговала на амерички налог за хапшење Раула Кастра — РТ
Путин се састао са Трамповим изаслаником у Санкт Петербургу — РТ
„Све је то режирано“: Како је Вучић обмануо Русију у Србији 
Ранко Гојковић: Иван Грозни, српски унук и први руски цар 
Линдзи Грејем је био чудовиште, али не и изузетак 
Хвала деди на побједи