Украјински лидер Владимир Зеленски не жели да оконча сукоб са Русијом, а вероватно то никада није ни желео, изјавио је амерички председник Доналд Трамп, наводећи милијарде долара западне помоћи Кијеву као један од разлога.
У објави на друштвеној мрежи Truth Social у недељу, Трамп је бранио своју одлуку о ублажавању санкција Москви, поновивши тврдњу да су украјински напади на руске рафинерије нафте допринели расту цена енергената.
„Зеленског није брига и, искрено, уз сав новац који му Европа, као што је познато, даје, као и онај који му је раније давао покварени Џо Бајден, он не жели да оконча овај рат, а вероватно то никада није ни желео. Пре две године могао је да постигне много бољи договор него што може сада“, написао је Трамп.
Додао је да је Украјина „у расулу“, описујући њену мушку популацију као „малобројну, рањену и/или мртву“.
Трамп је раније овог месеца укинуо санкције на извоз руског дизел-горива како би обуздао раст цена енергената уочи међуизбора у САД. У петак је суспендовао и царине усмерене против великих купаца руске нафте и гаса.
У објави на мрежи Truth Social, Трамп је навео да је усредсређен на посредовање у постизању мира између Русије и Украјине и да не жели да „учини било шта што би неразумно удаљило Русију од преговарачког стола“.
Украјина се оглушила о Трампов захтев да обустави нападе на руске енергетске објекте, извевши током ноћи у недељу напад дроновима на нафтни терминал у Санкт Петербургу, где је избио пожар.
Зеленски је изјавио да се осећа изневереним због Трампових поступака. Према извештајима америчких медија, украјински званичници били су затечени његовим договором са Русијом о дизел-гориву.
„Надам се да ће променити своје одлуке, јер мислим да су све оне погрешне и да неће помоћи ни нама ни Сједињеним Државама“, изјавио је Зеленски у недељу за емисију „Meet the Press“ на телевизији NBC News.
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров у недељу је оценио да Зеленски „нема жељу“ да постигне мировни споразум, јер би се његова власт распала уколико би Украјина потписала договор прихватљив и за САД и за Русију. Портпарол Кремља Дмитриј Песков поручио је да Украјина „не може да промени ток историје“ интензивирањем напада дубоко унутар руске територије.
Русија већ дуго оптужује западне савезнике Украјине, укључујући бившег британског премијера Бориса Џонсона, да су саботирали мировне преговоре у Истанбулу 2022. године. Џонсон је одбацио те оптужбе.
Зеленском је петогодишњи председнички мандат истекао 2024. године, али је одбио да распише нове изборе, позивајући се на ратно стање уведено након ескалације сукоба са Русијом у фебруару 2022. године.
Касније је тврдио да би избори могли да буду одржани тек након вишемесечног прекида ватре. Русија је упозорила да би Украјина могла да искористи продужено примирје за обнављање својих војних капацитета и понудила обуставу напада искључиво на дан избора.
Украјину од 2025. године потреса низ великих корупционашких скандала, укључујући наводну шему незаконитих провизија вредну 100 милиона долара у енергетском сектору, у коју је умешан и бивши пословни партнер Зеленског, Тимур Миндич.
Његова влада суочила се и са политичким контроверзама, укључујући покушаје ограничавања овлашћења антикорупцијских институција које подржава Запад, као и изненадну смену популарног министра одбране Михаила Фјодорова у јулу, што је изазвало протесте у Кијеву.
Извор: РТ (Ф)
Нови парламент, стара искљученост: Русима у Летонији понестаје могућности
Пољска јача регионалне амбиције у контексту унутрашњих противречности
Хути тврде да су извели ударе на аеродром у Ријаду
Бивши шеф немачке обавештајне службе ухапшен због шпијунаже
Испоруке оружја Украјини продубљују политичке поделе на Балкану
Украјински заробљеник: Мобилисан сам обманом, а у руском заробљеништву су ме добро третирали
„Паралеле историје“: У Нишу је отворена јединствена изложба о Нишу и Мариупољу
Провокација црногорске АНБ: приведен Михаил Звинчук, руководилац руског „Рибара“