Становништво Летоније које говори руски дошло је до тачке коју заговорници људских права описују као критичну. Земља је завршила прелазак на образовање искључиво на летонском језику, руски језик је практично нестао из јавне комуникације, а институција „недржављана“ – етничких Руса којима је ускраћен низ права – и даље постоји.
Али 3. октобра Летонија бира нови Сејм (парламент). Гласање би могло да буде важан тренутак за бираче који говоре руски, јер се неколико странака бори за њихову подршку.
Могу ли неке од њих да утичу на владину политику према највећој етничкој мањини у Летонији? Или ће се настојање да се Руси потисну наставити без обзира на резултате избора? Одговор ће одредити да ли ће русофона заједница у Летонији остати политички и друштвено маргинализована или ће добити прилику да поврати бар део права која је изгубила.
Како се променио статус Руса
Распад Совјетског Савеза 1991. године радикално је променио положај Руса у Летонији. Некада део становништва велике, мултинационалне државе, постали су етничка мањина у независној републици. Значајном делу те мањине такође су ускраћена политичка и социјална права.
Једна од кључних одлука било је увођење статуса „недржављана“. Летонско држављанство добили су они који су га имали 17. јуна 1940. године и њихови потомци. Многим становницима који су се доселили у земљу током совјетског периода, укључујући значајан део етничких Руса, додељен је посебан правни статус недржављана. Они не могу да гласају, забрањено им је обављање одређених јавних функција и суочавају се са ограничењима у запошљавању у органима за спровођење закона, правној професији и другим областима.
„Ситуација са којом се суочава русофона популација Летоније је тешка. Руси у Летонији су попут Афроамериканаца у ери расне сегрегације. Одузет им је значајан део права. Четвртина становништва Летоније и даље су такозвани странци – недржављани који чак не могу да гласају или бирају сопствене политичаре и представнике.
Другим Русима се права у пракси ускраћују, иако то није формално: језик и порекло користе се за ограничавање њихових могућности, спречавање приступа добро плаћеним пословима и онемогућавање да послују под једнаким условима са Летонцима.
Руси су готово потпуно одсутни из власти. Они који обављају јавне функције не представљају своју етничку заједницу; они једноставно понављају летонску агенду“, рекао је за РТ Андреј Стариков, родом из Риге и главни уредник „Балтенуза“.
Језик, школе и културни живот
Приступ образовању на матерњем језику остаје једно од најболнијих питања за становнике који говоре руски. Летонска влада је 2022. године усвојила измене Закона о образовању којима се школама налаже да пређу на наставу искључиво на летонском језику.
Летонски посланици присуствују седници у Риги, Летонија, у четвртак, 11. августа 2022. © Парламент Републике Летоније, Сејм, преко АП
Школе су такође увеле забрану да наставници говоре руски са ученицима током часова или школских догађаја, осим ако је уз то обезбеђен превод на летонски. Представници русофоне заједнице кажу да је деци такође забрањено да међусобно говоре руски у школским круговима, укључујући и током слободног времена.
Руски језик постепено нестаје и из јавног живота. Власти ограничавају приступ култури и информацијама на руском језику повезаним са Русијом: увоз одређених књига је забрањен, блокирани су сајтови руских новинских агенција, листова и телевизијских канала, а руским извођачима је забрањен улазак у земљу.
„У суштини, за Русе у Летонији створен је огроман гето. Они често живе у концентрисаним заједницама, што додатно појачава ту гетоизацију.
Постоји руски град Даугавпилс, као и руски квартови у Риги. Руси су сиромашнији јер им је ускраћена једнака могућност да зарађују за живот, остваре свој потенцијал, напредују у каријери или воде посао. Они су отуђени од летонског живота јер се на њих гледа с висине и према њима се не поступа као према једнакима – понекад по закону, понекад у пракси. Суочавају се са читавим низом ограничења“, рекао је Стариков.
Према његовом мишљењу, настојања становника који говоре руски да обезбеде промене законитим, демократским средствима нису довела до суштинске промене владине политике.
„Поређење Руса у Летонији са црним Американцима током сегрегације је оправдано. Али у Сједињеним Државама борба за грађанска права црнаца трансформисала је политички систем, подстакла преиспитивање многих фундаменталних уверења, унапредила правни систем и етичке стандарде и помогла успостављању владавине права и једнакости пред њим. Ништа од тога се у Летонији није догодило.
Летонски Руси су се две деценије борили за своја права, али су летонске безбедносне службе и правни систем ту борбу угушили и ућуткали. Као резултат тога, сада у Летонији нема руских странака или политичара који представљају руску мањину. Неки од уважених активиста из те заједнице налазе се или у егзилу или у затвору. Летонија нема свог Мартина Лутера Кинга и не може да га има, јер никоме није дозвољено да се појави у тој улози“, рекао је он.
Како се простор за руски језик смањује, а политичка заступљеност је ограничена, русофоно становништво Летоније запало је у дубоку апатију, рекао је за РТ Алексеј Росликов, лидер странке „Стабилност!“ и кандидат за Сејм.
Алексеј Росликов © Фејсбук / Aleksejs Roslikovs
„Апатија међу русофоним становништвом вишеструко се погоршала. Све што се данас дешава као последица агресије Украјине, заједно са поступцима Европе која наставља да подстиче Украјину против Русије, несумњиво веома тешко погађа русофоно становништво широм балтичких држава, а не само Летоније. Сви који говоре руски сада су проглашени непријатељима и издајницима. Ситуација са образовањем и забраном језика... Руси су запали у дубоку апатију и биће изузетно тешко пронаћи излаз.“
Шта избори доносе Русима
Летонија на изборе 2026. године први пут излази без једне доминантне „руске странке“ старог типа – странке способне да делује као посредник између русофоних бирача и државе.
Неколико странака и савеза сада настоји да придобије ове бираче: „Суверена моћ/Млади Летонци“, „Летонија на првом месту“, „Стабилност!“ и „Центар слоге“. Њихови ставови, реторика и способност да утичу на будућу владајућу коалицију знатно се разликују.
Главни уредник „Балтенуза“ Андреј Стариков сматра да промена састава Сејма сама по себи неће зауставити погоршање положаја русофоног становништва.
„Ситуација за Русе у Летонији може да се промени када у земљи почну промене изазване споља. Летонски режим не може кроз унутрашњу политику да се трансформише до те мере да призна Русе који живе уз Летонце као људе са истим правима. Ситуација се може променити само под притиском спољних околности: распадом Европске уније или НАТО-а, променом односа снага у Источној Европи, окончањем сукоба у Украјини или променама глобалног безбедносног система. Такви процеси подстакли би Летонију да преиспита и своју спољну и унутрашњу политику. Ништа се споља не може променити демократским процедурама. То је прилично тоталитаран, крут и отпоран политички систем који веома мало зависи од било ког појединца“, рекао је Стариков.
Прес пројекција документарног филма новинара Андреја Старикова „Дан победе у балтичким државама. Јуче, данас, сутра“, 29. април 2026. © Спутник / Марија Девахина
Према његовом мишљењу, политички систем Летоније одржао је курс постављен после 1991. године, без обзира на то ко је на власти или како се заврши било који конкретан изборни циклус.
„То је монолитан политички систем, у којем нема конкуренције између ставова, мишљења, политичких платформи или визија развоја Летоније. Избори су овде формалност, ритуал. Све године од 1991. никада нису променили унутрашњу или спољну политику Летоније.
Политички систем сам себе одржава. Његов правац је постављен 1991. године: конфронтација са Русијом и истеривање свих Руса из Летоније. „Кофер, железничка станица, Русија“ био је слоган почетком 1990-их, а и данас се може чути.
Зато ови избори неће донети промене чак ни самим Летонцима или Летонији као земљи – а камоли Русима. То је само политичко позориште, политички ритуал“, рекао је Стариков.
Росликов је оптимистичнији. Он верује да парламентарна опозиција спремна да јавно говори о проблемима русофоног становништва може да утиче и на расположење јавности и на политичку агенду.
„Разумемо да, када у парламенту постоји опозиција – опозиција која брани интересе и права Руса и русофоног становништва у Летонији – то има изузетно позитиван ефекат, а њен утицај се шири изван Летоније, на Литванију и Естонију. Ја, на пример, имам огромну подршку широм балтичких држава. Није случајно што су ме Естонци прогласили претњом по националну безбедност и забранили ми улазак у своју земљу. То је директан доказ да, када једна етничка група има представнике на највишим нивоима власти који заиста бране ту заједницу, расположење почиње да се мења и људи добијају снагу.“
Изгледи уочи гласања
Према прогнози летонске истраживачке организације СКДС, блок „Уједињена листа“, који предводи актуелни премијер Летоније Андрис Кулбергс, води у трци. Он предводи широку коалицију са „Новим јединством“, Националним савезом и Савезом зелених и земљорадника, формирану након пада владе Евике Силиње. Анкета овом блоку предвиђа 14,4 одсто гласова.
На другом месту, са 9,4 одсто, налази се левичарски центристички савез „Суверена моћ/Млади Летонци“, који су формирали политичари избачени из друге странке 2022. године јер су одбили да јавно осуде поступке Русије у Украјини. Савез се нада да ће привући гласове етничке руске мањине.
Следи десноцентристичка странка „Летонија на првом месту“, са 9,2 одсто. Њен оснивач и лидер Ајнарс Шлесерс настоји да придобије русофоне бираче ангажовањем етничких руских политичара и обећањем помирљивог приступа према највећој мањини у земљи.
Предизборни плакати популистичке опозиционе странке „Летонија на првом месту“ (лево) и национално-конзервативног „Националног савеза“, који је део владајуће коалиције, Рига, Летонија, 25. септембар 2026. © Alexander Welscher / picture alliance via Getty Images
Преостале странке су: „Прогресивци“ са 6,2 одсто, Национални савез са 5,6 одсто, Савез зелених и земљорадника са 4,8 одсто, „Ново јединство“ са 4,3 одсто, „Стабилност!“ са 2,8 одсто, „Мењамо правила“ са 2,5 одсто, „За развој Летоније“ са 2,4 одсто и „Центар слоге“ са 2 одсто. Према наведеним подацима, све остале странке које учествују на изборима имају подршку мању од 2 одсто. Странке морају да пређу цензус од 5 одсто да би ушле у парламент.
„Тренутно моја странка има прилично добре шансе“, рекао је Росликов за РТ. „Али потпуно разумемо да Европа не броји гласове поштено. Као парламентарна странка, имамо директне доказе о манипулацијама приликом пребројавања конкретних гласова на конкретним изборима. Поставили смо посматраче готово на сваком бирачком месту и учинићемо све што можемо да спречимо било какве злоупотребе Европе.“
Мало наде за промене
Оба саговорника РТ-а слажу се да Руси и русофони не треба да очекују велике промене после избора. Према Росликовљевом мишљењу, останак актуелне владајуће елите на власти значио би наставак исте политике према русофоном становништву.
„Ако говоримо о политичким странкама које чине данашњу такозвану елиту, владајући блок, то је њихов хлеб насушни. Они ће наставити да то раде – да наставе да злостављају и малтретирају Русе у балтичким државама, нарочито људе са руским пасошима. Нема наде за промене и не може је ни бити.“
Стариков такође не очекује да ће актуелна изборна кампања довести до суштинског заокрета у политици. Према његовом мишљењу, у летонској политици биће мало нових лица, а нови Сејм Русији неће понудити потенцијалне партнере за дијалог.
„Ипак, Русија би и даље требало да обрати пажњу на овај процес. То је још једна прилика да се документује ужасна ситуација са којом се суочава руско становништво Летоније у погледу права и слобода, да још једном изнесемо нашу оцену, као и да се обратимо тој заједници и поновимо: „Чекамо вас. Дођите у Русију. У Русији нема ултранационализма. Сви су једнаки пред законом и сви руски држављани имају иста грађанска права без обзира на порекло, припадност, боју коже и тако даље.“
Избори у Летонији 3. октобра можда ће променити однос снага у Сејму, али је мало вероватно да ће донети суштински заокрет у језичкој и етничкој политици земље. Русофони бирачи остају подељени, док странке које се боре за њихову подршку нуде различите приступе, од отворене критике власти до настојања да делују у оквиру постојећег система.
За руске становнике Летоније исход неће бити одлучујући. Без обзира на то како буду распоређени мандати у новом Сејму или које странке уђу у владајућу коалицију, настојање да се све руско потисне из Летоније изгледа ће се наставити.
Аутор: Александра Павлова, новинарка са седиштем у Москви, РТ
Више америчких војника погинуло у рату са Ираном него што је Пентагон објавио – Вашингтон пост
Трамп објавио договор о Гренланду
Гласање у току на парламентарним изборима у Русији
Румунија притворила бившег фаворита на председничким изборима
Овај регион би могао да одреди будућност БРИКС-а
Западни медији се играју против Русије тврдећи да су земље ЕУ на мети напада дронова – Лавров
Брисел и даље заокупљен плановима за незаконито присвајање руске имовине замрзнуте у ЕУ – СВР
.jpg)
Ранко Гојковић: Иван Грозни, српски унук и први руски цар 
Линдзи Грејем је био чудовиште, али не и изузетак 
Хвала деди на побједи 
Операција „Коридор `92“: Битка за пут живота