03. окт. 2026, 13:11 / Политика

Сеул тражи извињење Кијева и прети „додатним мерама“: спор око два севернокорејска заробљеника

Спор између Сеула и Кијева избио је након што је Зеленски јавно обелоданио предају двојице севернокорејских војника Јужној Кореји, иако Сеул тврди да је договорено да трансфер остане тајан

Reuters/EPA

Председник Републике Кореје Ли Џе Мјунг упозорио је украјинске власти да ће Сеул предузети „додатне мере“ ако Кијев не призна договор о тајности и јавно се не извини. Спор је избио после говора Володимира Зеленског у Генералној скупштини Уједињених нација 23. септембра, у којем је украјински председник саопштио да су два севернокорејска војника, заробљена у Курској области, предата Јужној Кореји.

Двојица војника ухваћена су у јануару 2025. током борби у Курској области, на страни руске војске. Били су први севернокорејски војници заробљени живи откако је Пјонгјанг 2024. ушао у рат као руски савезник. Више од пола године држани су у Кијеву. Јужнокорејски медији претходних месеци писали су да су изразили жељу да пређу у Сеул. Трансфер је, према доступним извештајима, обављен средином септембра.

Сеул: Тајност је тражио Кијев

Јужнокорејска страна тврди да је предаја требало да остане ван јавности. Ли је на мрежи X написао да је поверљивост договорена на захтев Украјине, а да је Сеул пристао. Образложење Кијева, како га преносе јужнокорејски званичници, било је страх од домаћих критика: да севернокорејски борци из састава руске војске нису замењени за украјинске заробљенике, већ предати Сеулу.

Сеул је, са своје стране, тајност везивао за безбедност двојице људи и њихових породица у Северној Кореји, као и за ризик да Пјонгјанг затражи изручење или одговори војним пробама и инцидентима нижег интензитета дуж демаркационе линије.

Корејски тајмс је 2. октобра, позивајући се на високог функционера Министарства спољних послова, пренео да Сеул поседује писани траг договора. По тој верзији, украјинска страна је обавестила Сеул да ће Зеленски говорити у УН, без навођења садржаја, а Сеул је поруком тражио да се не крши договор о тајности. Говор је ипак садржао најаву трансфера.

Кијев негира договор

После Лијеве прве реакције, у којој је изразио „дубоко жаљење“, Кијев је порекао да је договор постојао. Ли је у петак, 2. октобра, посебно означио изјаву Дмитра Литвинова, саветника Зеленског за комуникације, од 25. септембра: тврдња Сеула о договору о необелодањивању „није тачна“.

Канцеларија јужнокорејског председника затим је, преко вишег секретара за односе са јавношћу Сонг Ги Хонга, затражила званично објашњење и извињење. Министарство спољних послова позвало је украјинског амбасадора у Сеулу. Агенција АП наводи да је 28. септембра у министарство позван амбасадор Андриј Вјешкин.

Ли је у објави од 2. октобра отишао корак даље. Написао је да је Кијев, пошто је Сеул „с крајњом учтивошћу“ изразио жаљење, председника друге државе представио као лажова. Додао је да је, уместо признања и извињења, украјинска страна говорила о скором војном сукобу Севера и Југа. То је Ли протумачио као прижељкивање рата на Корејском полуострву. У питању је, према јужнокорејским медијима, изјава Кирила Буданова, шефа кабинета председника Украјине и бившег шефа војне обавештајне службе: тензије дуж демаркационе зоне из дана у дан расту и само је питање времена када ће инцидент послужити као окидач.

„Ако Украјина настави да одбија да призна чињенице и јавно се извини, предузећемо додатне мере. Реч је о достојанству грађана и државе Републике Кореје, и то не можемо да пређемо преко“, написао је Ли.

Украјински министар спољних послова покушао је да снизи тон и спор је назвао „дипломатским неспоразумом“, преноси Корејски тајмс. Званично извињење, према јавно доступним изјавама до 3. октобра, није уследило.

Шта Сеул може, а шта не каже

Ли није навео које би мере биле. Јавно се спекулише о дипломатском хлађењу, замрзавању несмртоносне и финансијске помоћи и ограничавању обавештајне размене о севернокорејским јединицама које ратују уз Русију. То за сада остаје претпоставка, не најава из Плаве куће.

Сеул ионако није слао смртоносно оружје директно Украјини. Домаћи прописи ограничавају војну помоћ земљама у оружаном сукобу, па је подршка досад била хуманитарна и несмртоносна. Истовремено, Република Кореја је крупни снабдевач европских чланица НАТО-а, чиме се посредно попуњавају складишта из којих су Пољска, Румунија и балтичке земље Украјини уступале технику совјетског порекла. У Сеулу се, према корејским аналитичарима које цитира Ханкјоре, чује и тумачење да је Кијев трансфером покушао да изврши притисак за ракете и војни материјал, укључујући пресретаче типа „патриот“, које Сеул није уступио. То је процена, не утврђена намера.

За Лијеву Демократску партију спор има и унутрашњу цену. Влада у Сеулу држи војни савез са Сједињеним Државама, али традиционално настоји да не затвори канале према Пекингу и Москви и да не даје Пјонгјангу повод за ескалацију. Јавно обелодањивање пребега, у сеулском читању, ради управо то: излаже породице у Северној Кореји и отвара питање да ли ће Пјонгјанг тражити људе назад.

До 3. октобра није објављено да је Кијев повукао Литвиновљеву изјаву нити да је прихватио сеулски захтев. Сеул, са своје стране, тврди да договор није усмена конструкција, већ да постоји писани траг. Док тај документ не буде јавно показан, спор остаје реч против речи – с том разликом што је једна страна већ запретила мерама, а друга спор своди на неспоразум.

Поделите вест на друштвеним мрежама:

https://vostok.rs/index.php?option=n&idnovost=145105

Пратите ВОСТОК на: