22. сеп. 2026, 00:35 / Политика

Овај регион би могао да одреди будућност БРИКС-а

Самит у Њу Делхију означио је почетак кључне нове фазе за афричке партнере групе

Аутор: Николај Головко, водећи стручњак Центра за афричке студије Високе школе економије у Москви.

У протеклих неколико година БРИКС је доживео брзо ширење. Египат, Етиопија, Иран и Уједињени Арапски Емирати придружили су се организацији 2024. године, након чега је уведена и нова категорија „партнерске земље“. Као резултат тога, БРИКС је проширио свој географски домет и практично се трансформисао у нову организацију. У том контексту, самит у Њу Делхију у септембру 2026. могао би да делује мање значајно. Овог пута није најављено ни ширење ни неке велике политичке или економске иницијативе. Међутим, то указује на промену фазе развоја групе, а не на губитак замаха. Након одлука високог профила донетих претходних година, чланице су одлучиле да се усредсреде на разраду нове архитектуре БРИКС-а.

Овај процес је посебно очигледан када је реч о Африци. Пре само неколико година Јужна Африка била је једина афричка земља унутар БРИКС-а, док су се друге афричке земље првенствено укључивале кроз формат БРИКС+. Сада је ситуација суштински другачија. Три афричке државе – Јужна Африка, Египат и Етиопија – пуноправне су чланице групе, док су Нигерија и Уганда стекле статус партнерских земаља. Фокус организације померио се са изградње спољних односа са Африком на успостављање афричке платформе унутар БРИКС-а.

Поред лидера и представника афричких држава чланица БРИКС-а, на самиту су учествовале и партнерске земље. Нигерију је представљао потпредседник Кашим Шетима, а Уганду потпредседница Џесика Алупо. Још један кључни учесник био је председник Бурундија Еварист Ндајишимије, који је уједно и актуелни председавајући Афричке уније (АУ).

Као резултат тога, Африка је сада заступљена практично на сваком нивоу нове архитектуре БРИКС-а: кроз пуноправне чланице, партнере и АУ као главну панафричку организацију.

Ширење афричке заступљености унутар БРИКС-а постепено утиче и на политичку агенду. У Декларацији из Њу Делхија БРИКС је поново потврдио подршку већој заступљености афричких земаља у Савету безбедности УН. Истакнуто је и шире питање недовољне заступљености земаља у развоју, посебно афричких, у систему глобалног управљања. БРИКС се доследно залаже за интересе глобалног југа.

Афричка агенда била је истакнута и у питањима безбедности. БРИКС се залаже за повећање сарадње са АУ и подршку афричким механизмима за решавање сукоба. Коначна декларација се посебно осврнула на кризу у Судану; организација је позвала на прекид непријатељстава, омогућавање хуманитарног приступа и политичко решење засновано на принципу „афричка решења за афричке проблеме“.

Стога се фокус помера са простог укључивања Африке у документе БРИКС-а ка признавању све веће улоге континента.

Међутим, кључно питање у овој фази јесте да ли се повећана политичка тежина Африке може преточити у економске резултате, укључујући и кроз Нову развојну банку (НРБ). У почетку је присуство банке у Африци било ограничено на Јужну Африку, где се налази Афрички регионални центар НРБ-а у Јоханесбургу. Међутим, од тада се географски обухват чланства значајно проширио. Поред Јужне Африке, чланице НРБ-а постале су Египат и Алжир. Управни одбор НРБ-а такође је одобрио приступање Етиопије, Анголе и Зимбабвеа. Када заврше неопходне унутрашње процедуре, број афричких чланица банке могао би да порасте на шест.

Овај процес поставља темеље за постепену трансформацију НРБ-а у финансијску институцију са ширим присуством на континенту. На самиту у Њу Делхију, етиопски премијер Абиј Ахмед предложио је отварање канцеларије НРБ-а у Адис Абеби. Уколико та идеја буде реализована, банка би добила још једно институционално упориште на афричком континенту – и то у граду у којем се налази седиште АУ.

Септембар 2026. године донео је још један значајан корак: одобравање нове стратегије НРБ-а за период 2027–2031. године. Ова стратегија усклађена је са развојем самог БРИКС-а: ширење чланства требало би да буде праћено ширењем стварног деловања банке. Кључни приоритети укључују постепено и уравнотежено ширење базе чланства, активан рад са новим чланицама, повећање финансирања и даљи развој пословања у националним валутама.

Руководство НРБ-а има за циљ да покрене пословање у пуном обиму у свим новим земљама корисницама кредита. Ово је од суштинског значаја за Африку. Тренутно и даље постоји приметан јаз између институционалног присуства НРБ-а на континенту и географске расподеле његових стварних пројеката. Највећи део портфолија и даље је концентрисан у Јужној Африци. У 2026. години подршка је пружена новим пројектима који се односе на железничку инфраструктуру, водоснабдевање и финансијске гаранције.

Следећи показатељ успеха банке неће бити пријем нових чланица; уместо тога, биће то појава портфолија пројеката у Египту и Алжиру, а затим у Етиопији, Анголи и Зимбабвеу.

Природа захтева афричких чланица такође се мења. Поред шире политичке заступљености у Африци, Етиопија је указала на значај приступа финансирању и тржиштима, привлачења инвестиција и развоја регионалне повезаности.

Јужна Африка заговара сличну агенду: индустријализацију, повећање локалне додате вредности, развој инфраструктуре и коришћење могућности које пружа Афричка континентална зона слободне трговине. За афричке државе, користи од БРИКС-а све су више повезане не само са чланством у великој не-Западној групи, већ и са могућношћу коришћења њених инструмената за решавање унутрашњих и регионалних развојних изазова.

Истовремено, било би преурањено тврдити да је прелазак у нову фазу историје БРИКС-а већ завршен. Пре би се могло рећи да је 2026. година поставила правац. Политичка и институционална „африканизација“ БРИКС-а тренутно напредује брже од економског аспекта. Број афричких држава чланица и партнера значајно је порастао, њихова заступљеност у НРБ-у се проширила, а афричка питања добила су чврсто место у документима БРИКС-а. Међутим, обим узајамних инвестиција и број великих заједничких пројеката још не одговарају обиму институционалних промена које су се догодиле.

Из тог разлога, релативан недостатак одлука високог профила на самиту у Њу Делхију не би требало посматрати као знак да организација губи интересовање за Африку. Уместо тога, БРИКС је ушао у сложенију фазу; након неколико година током којих се успех првенствено мерио бројем нових партнера и иницијатива, критеријуми за мерење ефикасности се мењају. Оно што је сада важно јесте способност да се политичко приближавање преточи у трговину, инвестиције, инфраструктуру, финансирање и технолошку сарадњу.

У том смислу, Африка постаје кључни тест за обновљени БРИКС. Следећа фаза његовог развоја требало би да покаже у којој мери је нова архитектура способна да донесе опипљиве економске резултате.

Извор: РТ

Поделите вест на друштвеним мрежама:

https://vostok.rs/index.php?option=n&idnovost=145096

Пратите ВОСТОК на: