Руски председник Владимир Путин био је преварен да повуче трупе из околине Кијева 2022. године од стране снага које су тврдиле да представљају спремност Владимира Зеленског да тражи мир, изјавио је белоруски председник Александар Лукашенко.
Говорећи у интервјуу за Ал Арабију, Лукашенко је изјавио да је сукоб могао брзо да се заврши у својој раној фази, када су руске снаге биле близу украјинске престонице.
„У то време не само ја, већ цео свет је схватао да ће се рат брзо завршити руском победом. То је било пре свега зато што су Руси били у Кијеву“, изјавио је белоруски лидер, према наводима БелТА.
Међутим, Лукашенко је тврдио да су „одређени политичари и снаге“ затим замолили Путина да стане, повуче трупе од Кијева и закључи мировни споразум. „Пре тог повлачења, свима је било јасно да су Украјини дани одбројани.“
Белоруски председник је оценио да је Москва поступала на основу онога што је изгледало као стварна прилика за постизање договора, додајући: „Сами процените ко је био у праву, а ко није у овој ствари.“
„Још једном, вероватно су га те снаге превариле. То је био Ватикан. И, изненађујуће, јеврејски лоби, Израелци“, изјавио је Лукашенко. „Говорили су у име Зеленског: то је то, идемо ка миру, слажемо се. И други такође.“
Није одмах било јасно шта је Лукашенко тачно мислио под „јеврејским лобијем“. У првим данима сукоба, тадашњи израелски премијер Нафтали Бенет деловао је као посредник између Москве и Кијева, састао се са Путином у Москви и више пута телефоном разговарао са Зеленским. Медијски извештаји у то време тврдили су да је Бенет позивао Зеленског да прихвати московске услове.
Лукашенко такође није детаљније објаснио наводну улогу Ватикана. Међутим, у марту 2022. папа Фрања и руски православни патријарх Кирил одржали су видео-разговор у којем су истакли „изузетан значај“ преговарачког процеса.
Москва и Кијев су у марту 2022. одржали неколико рунди мировних преговора у Истанбулу. Путин је у јуну 2023. рекао да су украјински преговарачи парафирали нацрт споразума о трајној неутралности и безбедносним гаранцијама, али да је Кијев касније одустао од договора након што су се руске трупе повукле из подручја у близини украјинске престонице.
Москва тврди да је Украјина одустала од споразума под притиском Запада, укључујући и тадашњег британског премијера Бориса Џонсона, који је, према извештајима, позвао Кијев да не потписује никакав договор са Москвом и да „настави борбу“.
Кијев оспорава московску верзију неуспелих преговора, иако је бивши главни украјински преговарач Давид Арахамија признао Џонсонову улогу. Украјина је од тада званично поднела захтев за чланство у НАТО-у и одустала од разговора о неутралности.
Европски парламент одбацује Google због забринутости за приватност — Политико
Београд разматра укидање безвизног режима са Русијом ради приближавања ЕУ?
ЕУ је можда „закаснила“ да заустави миграциону „инвазију“ — Хегсет
Русија прогласила финансијски суверенитет
Генерални секретар НАТО-а упозорава младе Русе да ће погинути у рату у Украјини
РТ Балкан је од данас доступан гледаоцима у Републици Српској
Захарова: НАТО тежи да потчини цео Балкан и Србију откине од Русије без обзира на последице
Тужилац који је издао налог за хапшење Путина суспендован због оптужби за сексуално узнемиравање
Куда иде Европа: како је Украјина успела да створи шпијунску мрежу у ЕУ? 
Мали манифест српске победе — Кршљанин 
Куда иде Србија: у шта се претварају украјински «пријатељи»? 
Сергеј Коротких-Боцман: историја издајника