Амерички председник Доналд Трамп одложио је, како је рекао, „веома велики напад“ на Иран, наводећи да су лидери земаља Залива замолили Вашингтон да преговорима са Техераном да још „два или три дана“.
Трамп је рекао да је напад био заказан за уторак, али да је Пентагону за сада наредио да обустави припреме, након што су Катар, Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати и „неки други“ затражили од њега да остави више времена за дипломатију.
„Спремали смо се да сутра изведемо веома велики напад“, рекао је Трамп новинарима. „Одложио сам га на кратко, надам се можда заувек, али могуће је да је само на кратко, јер смо имали веома озбиљне разговоре са Ираном.“
Председник је тврдио да земље Залива верују да је Техеран „веома близу постизања договора“, додајући да сваки споразум мора да спречи Иран да дође до нуклеарног оружја.
Трамп је такође наложио америчком Министарству рата да остане спремно за „потпуни напад великих размера“ у „сваком тренутку“, уколико Вашингтон не добије оно што сматра прихватљивим договором, према његовој ранијој објави на платформи Truth Social.
Ово саопштење уследило је после низа Трампових претњи, пошто је током викенда упозорио Иран да „сат откуцава“ и да „од земље неће остати ништа“ уколико не прихвати захтеве Вашингтона.
Индиректни разговори Вашингтона и Техерана остају у застоју откако је почетком априла успостављено крхко примирје, након месец дана непријатељстава која су покренули САД и Израел.
Ирански председник Масуд Пезешкијан инсистирао је да „дијалог не значи предају“, обећавши у понедељак у објави на X-у да ће Техеран „свом снагом“ бранити „интересе и част Ирана“.
„Исламска Република Иран улази у дијалог достојанствено, са ауторитетом и уз очување права нације, и ни под којим околностима неће одступити од законитих права народа и земље“, написао је Пезешкијан.
Иран је раније оптужио Трампову администрацију да примењује „максималистички приступ“, инсистирајући да је његов нуклеарни програм мирољубив и да неће у потпуности демонтирати своје капацитете за обогаћивање уранијума. Техеран је такође затражио укидање санкција, репарације, окончање израелске кампање у Либану и признање онога што назива својим суверенитетом над Ормузским мореузом.
Извор: РТ (Ф)
Караганов: Како Русија може да победи у новом светском рату
У спомен на Бобана Кустурића – један од темеља српско-руских односа (1974–2026)
Куда иде Србија: у шта се претварају украјински «пријатељи»?
Немачка никада није у потпуности „денацификована“ после Другог светског рата — Медведев
„Бесмртни пук“ и у Београду: Објављена рута шетње на Дан победе
Дарко Младић: Генерал лошије него што је био
Већина Американаца не одобрава Трампа — анкета
Израел изградио тајну базу у Ираку за бомбардовање Ирана —Волстрит журнал
Куда иде Европа: како је Украјина успела да створи шпијунску мрежу у ЕУ? 
Мали манифест српске победе — Кршљанин 
Куда иде Србија: у шта се претварају украјински «пријатељи»? 
Сергеј Коротких-Боцман: историја издајника