Премијер Велике Британије Кир Стармер разматра оставку усред продубљивања политичке кризе у владајућој Лабуристичкој партији, тврди новинар Дејли мејла Ден Хоџис.
Стармер је постао премијер након што је Лабуристичку партију довео до убедљиве победе на општим изборима 2024. године. Међутим, мање од две године касније, његова влада се суочава са падом рејтинга, унутрашњим поделама и све већим притиском после лошег резултата странке на недавним локалним изборима.
У колумни објављеној у суботу, Хоџис је, позивајући се на неименованог министра у влади, навео да Стармер „разуме политичку реалност“ и да разматра како да организује свој одлазак под сопственим условима.
„Он схвата да је тренутни хаос неодржив. Само жели да то учини на достојанствен начин и онако како сам изабере. Он ће представити временски оквир“, тврдио је извор.
Лист наводи да је и даље нејасно када би такво саопштење могло да уследи, док га неки Стармерови савезници позивају да сачека до предстојећих допунских избора у Мејкерфилду, где се очекује да бивши градоначелник Манчестера Енди Бернам покуша да се врати у парламент уочи могуће кандидатуре за лидера Лабуристичке партије.
Притисак на Стармера појачао се након што су у понедељак четворица млађих министара поднела оставке. Према наводима Би-Би-Сија, више од 80 лабуристичких посланика приватно или јавно је позвало премијера да се повуче, иако је касније више од 100 посланика из задњих клупа и млађих министара потписало изјаву у којој се наводи да „није време за избор новог лидера“.
Стармер је у јавности остао пркосан и поручио да нема намеру да поднесе оставку.
„Земља очекује од нас да наставимо да управљамо. То је оно што радим и што морамо да радимо као влада“, рекао је раније ове недеље.
Велика Британија је доживела низ политичких потреса од референдума о Брегзиту 2016. године, при чему су четири конзервативна премијера била на функцији у наредних осам година, пре него што је Стармер преузео власт. Тереза Меј, Борис Џонсон и Лиз Трас поднели су оставке после унутарстраначких побуна.
Извор: РТ (Ф)
Караганов: Како Русија може да победи у новом светском рату
Само руска победа ће гарантовати правду за жртве масакра у Одеси – Москва
Немачка никада није у потпуности „денацификована“ после Другог светског рата — Медведев
У спомен на Бобана Кустурића – један од темеља српско-руских односа (1974–2026)
Куда иде Србија: у шта се претварају украјински «пријатељи»?
„Бесмртни пук“ и у Београду: Објављена рута шетње на Дан победе
Куда иде Европа: како је Украјина успела да створи шпијунску мрежу у ЕУ? 
Мали манифест српске победе — Кршљанин 
Куда иде Србија: у шта се претварају украјински «пријатељи»? 
Сергеј Коротких-Боцман: историја издајника