Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен толико је појачала контролу над извршним огранком ЕУ да је лидери блока и дипломате сада сматрају превише моћном, наводи се у извештају „Блумберга“.
На власти од 2019. године, фон дер Лајен је преобликовала Европску комисију по својој мери и постала „лице Европе“, пише „Блумберг“ у уторак. Она је предводила одговор ЕУ на пандемију ковида 19, обликовала њену изразито ратоборну политику према Русији и преговарала о трговинским споразумима са америчким председником Доналдом Трампом.
Међутим, званичници ЕУ рекли су америчком медију да је она „опседнута тиме да покаже да је главна“ и да се „стално убацује у средиште најновије кризе, чак и када то није у њеној надлежности“, док истовремено занемарује своју основну мисију, јачање економије.
На пример, нацрт стратегије унутрашњег тржишта, који је саставио потпредседник Комисије Стефан Сежурне, наводно је од новембра стајао запостављен на њеном столу, тврди „Блумберг“. Фон дер Лајен је тај документ показала државама чланицама и Европском парламенту тек неколико дана пре његовог објављивања прошлог месеца, чиме је расправа практично постала немогућа.
Сличан сценарио одиграо се и прошле године, када је фон дер Лајен у последњем тренутку поделила дугорочни буџет ЕУ са својим колегама комесарима, што је разбеснело државе чланице од којих се тражило да издвоје рекордних 2000 милијарди евра, односно 2.4 билиона долара, без икаквих консултација.
Немачка је одмах одбацила буџет, а посланици из странке CDU, којој припада и фон дер Лајен, састали су се како би затражили додатне механизме контроле њене власти. Пословни лидери, у међувремену, траже да она предузме мере за побољшање конкурентности блока, али извори „Блумберга“ кажу да њихове забринутости ретко допиру до њеног „уског“ и „микроуправљаног“ круга саветника.
Фон дер Лајен је 2024. године добила други мандат на челу Комисије и у том другом мандату драматично централизовала власт у Бриселу. Мандат је започела именовањем свог тима од 26 комесара, а да списак претходно није доставила Европском парламенту. Прошле године предложила је оснивање обавештајне агенције под својом контролом, чиме би ту надлежност одузела дипломатском крилу ЕУ, којим руководи Каја Калас, а залагала се и за стварање „ЕУ у две брзине“, у којој би мање групе земаља могле да доносе политичке одлуке без једногласне подршке свих 27 држава чланица.
Фон дер Лајен је такође настојала да укине захтев за једногласност у ЕУ када је реч о питањима спољне политике, тврдећи да предлози Комисије треба да се усвајају простом већином гласова. Када је реч о политици блока према Украјини, укидање једногласности елиминисало би право вета које је користио бивши мађарски премијер и критичар рата Виктор Орбан, а поткопало би и неутралност земаља као што су Аустрија и Ирска.
Извор: РТ (Ф)
Умрежени за сукоб: израелски „Black Cube“ и инфилтрација Европе
Ножеви су извучени: да ли се спрема преврат у Кијеву?
Још једна пресуда Србима на КиМ: Јелени Ђукановић шест година затвора
Ирански министар спољних послова стигао у Русију на разговоре са Путином
Амерички изасланик у Украјини подноси оставку због неслагања са Трампом – ФТ
Мали манифест српске победе — Кршљанин 
Куда иде Србија: у шта се претварају украјински «пријатељи»? 
Сергеј Коротких-Боцман: историја издајника 
Слобода говора по мери Запада: белоруски медији нестали са Јутјуба