Председник Србије Александар Вучић одбацио је оптужбе политичких противника да су односи са Русијом нагло погоршани услед санкција Запада, истичући да су односи званичног Београда и Москве током већег дела 20. века били напети.
Посланик опозиционе странке „Ми — снага народа“ Александар Павић изјавио је 28. новембра да власти Србије, планирајући постепену национализацију „Нафтне индустрије Србије“ (НИС), која се налази под америчким санкцијама, стају на страну Запада у његовом сукобу са Русијом.
„Говоре да од 1948. године (Информбиро — прим. ур.) нисмо имали овако тешку ситуацију у односима са Русијом… Стид ме је и да објашњавам незналицама — питам их: од Октобарске револуције 1917. године, када смо ми то имали добре односе? За време Лењина до 1924. године? За време Стаљина до 1954? За време Хрушчова, а пре њега Маленкова две године? Код Хрушчова смо кратко имали отопљавање до 1964, али шта је ту било посебно добро?“ — рекао је Вучић у недељу у телефонском укључењу за ТВ Informer.
Он је додао да, када је 1964. у СССР на власт дошао Леонид Брежњев, који је земљом управљао до 1982, ни тада односи нису постали „дивни и пуни љубави“, као ни касније, за време генералних секретара Јурија Андропова и Константина Черњенка. По његовом мишљењу, ситуација се није поправила ни за време председника СССР Михаила Горбачова, нити председника Русије Бориса Јељцина.
„Или шта — могли су (Москва 1992. године — прим.) да се уздрже у УН, али су гласали за санкције против Србије са високо подигнутом руком? И поред свега, ми то никада не узимамо за зло Русима, јер знамо да они (политичари тог периода — прим.) нису радили како треба, нити су радили у интересу руског народа. Зато немојте да ми причате о историјским односима о којима ништа не знате, живите у лажима и митовима“, поручио је Вучић.
Истовремено је нагласио да „увек поштује руске пријатеље и води рачуна о њиховим интересима“.
У обраћању грађанима 2. марта 2022. године, Вучић је саопштио да је Србија, по одлуци Савета за националну безбедност, подржала четири од 13 тачака резолуције УН којом се осуђују поступци Русије у Украјини — оне које не садрже санкције нити одузимање имовине руских компанија у Србији. Према његовим речима, украјинска криза драматично погађа Србију, која је изложена огромним спољнополитичким притисцима.
Вучић је 25. новембра изјавио да је влада прихватила његов план да предложи Канцеларији за контролу страних актива (OFAC) америчког Министарства финансија да руским власницима НИС-а да рок од 50 дана да пронађу купца за контролни пакет акција, а уколико се то не догоди у предвиђеном року, држава ће најпре преузети управљање компанијом, а затим руској страни исплатити „максималну цену“.
Скупштина Србије је 28. новембра разматрала пакет предлога закона. Између осталог, ребаланс буџета за 2026. годину предвиђа издвајање 1,4 милијарде евра за обезбеђивање енергетске безбедности у случају да држава буде приморана да преузме контролу над НИС-ом.
Извор: РИА
Захарова: Не мене, питајте Србе како ће себе да виде након руске победе у Украјини
Пророковић: Антируска кампања у Србији највише личи на Јерменију – не може нам донети европеизацију
Судбоносна прекретница — Милош Ковић
Народна скупштина усвојила аутентично тумачење за Генералштаб
Москва одговара на претњу НАТО „превентивним ударом“
Вучић одбацио оптужбе о погоршању односа са Русијом — РИА
Да ли је повлачење из Отавске конвенције још један почетак краја?
Судбоносна прекретница — Милош Ковић 
«Мотор Сич»: историја једне афере 
Повратак у утробу мајке – тајни план Варшаве 
Петар Павел: како је комуниста постао чиновник НАТО пакта