Биста ће бити постављена у манастиру Светог Романа, где почива срце руског хероја. Свечано откривање планирано је за септембар 2026. године и биће посвећено 150. годишњици почетка Српско-турског рата. Пројекат се реализује уз подршку Министарства спољних послова Русије, Амбасаде Србије у Русији, агенције Россотрудничество и Руског дома у Београду.
На свечаној презентацији у Москви присуствовали су бројни високи званичници, међу којима и портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова, амбасадор Србије у Русији Момчило Бабић и заменик руководиоца агенције Росотрудничество Павел Шевцов. „Искрено завидим онима који ће постати његови чувари, јер ће то заиста бити још једно чудо Србије, у којем ће се огледати капи чисте воде, светлост, права дуга, прави спектар свега — наше билатералне фантастичне, задивљујуће, трагичне и уједно најистинитије лепе историје“, преноси речи Марије Захарове агенција ТАСС.
Творац споменика Николају Рајевском је академик Руске академије уметности Ајдин Зејналов. Биста ће ући у његов „Балкански циклус“ — серију радова посвећених истакнутим личностима Русије на Балкану које је створио без накнаде. У овај циклус већ улазе споменик академику Никити Толстоју у српском Вршцу, бисте Александру Невском у Андријевици и Никшићу у Црној Гори и споменик дипломати Виталију Чуркину у Источном Сарајеву, који су постављени на иницијативу и уз подршку Руског дома у Београду.
Основа за лик Рајевског послужила је илустрација из некролога објављеног у часопису „Пчела“ у септембру 1876. године.
„Портрет Рајевског је изузетно важан у данашњим околностима: то је још један израз поштовања према невероватној историји односа Русије и Србије“, истакао је вајар.
Пуковник Николај Николајевич Рајевски потицао је из чувене војне династије, био је праунук хероја Отаџбинског рата 1812. године генерала Николаја Рајевског и потомак великог руског научника Михаила Ломоносова. Током Српско-турског рата, започетог лета 1876. године, командовао је десним крилом српске војске, које је готово напола било састављено од руских кадровских официра-добровољаца. Већ у августу исте године пуковник је погинуо јуначком смрћу у једној од кључних битака код села Горњи Адровац.
Укупно је на Балкане дошло између 4 и 5 хиљада руских добровољаца, од којих је више од половине погинуло. Погибија Рајевског постала је један од најсимболичнијих губитака тог рата. У руској војној историји појавила се друга „Раjевска батерија“. Касније, 1902–1903. године, на месту његове погибије, средствима мајке хероја, подигнут је храм Свете Тројице (по пројекту архитекте Брунија, са фрескама по скицама Виктора Васнецова), а сам Рајевски, према мишљењу многих стручњака, послужио је као прототип грофа Вронског у роману Лава Толстоја „Ана Карењина“.
[РУСКИ ДОМ]
[БРАТСТВО]
Си истиче „велики препород кинеске нације“ током посете лидера тајванске опозиције
„Мађарски мајдан“ као последња нада Европе и Украјине?
Васкршња посланица СПЦ: Без Срба с Косова и Метохије нема бољег живота ни за нас
Слобода говора по мери Запада: белоруски медији нестали са Јутјуба
Израелски посланици бесни због Трамповог примирја с Ираном
Путин је објавио ускршње примирје
Небензја: Куртијеви величају ратне злочинце, а ЕУ се потпуно дискредитовала као посредник
Сергеј Коротких-Боцман: историја издајника 
Слобода говора по мери Запада: белоруски медији нестали са Јутјуба 
„Мађарски мајдан“ као последња нада Европе и Украјине? 
Дан када смо бомбардовали Рајх