Изложба је реализована у сарадњи Руског дома у Београду и Удружења ратних добровољаца 1912–1918, уз покровитељство Владе Републике Србије и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, што сведочи о важности неговања културе сећања на историјске догађаје који су обликовали наш национални идентитет.
Централни део програма била је изложбена поставка посвећена настанку, развоју и ратном путу Прве српске добровољачке дивизије. Кроз пажљиво одабран архивски материјал, посетиоцима је представљена сложена и драматична прича о српским добровољцима који су, у најтежим околностима Првог светског рата, нашли снагу да се организују и ставе у службу ослобођења своје отаџбине.
Поставка посебно осветљава догађаје из 1916. године, када је у руској луци Одеса започето формирање ове јединствене војне јединице. Срби који су се нашли у редовима аустроугарске војске, често као мобилисани поданици, масовно су прелазили на руску страну, вођени снажном националном свешћу и жељом да учествују у борби за ослобођење. Тај чин, који је касније назван „Одески завет“, остао је упамћен као симбол оданости и пожртвовања.
Значајну улогу у формирању дивизије имао је и руски цар Николај II Романов, чија је подршка омогућила организацију и опремање српских добровољаца. Ова чињеница додатно наглашава историјско савезништво и духовну блискост српског и руског народа, које се кроз векове потврђивало у најтежим тренуцима.
Аутор изложбе, мср Никола Филиповић, нагласио је да изложба није само подсетник на ратне успехе, већ и покушај да се очувају вредности које су добровољци оличавали: храброст, пожртвованост и непоколебљива вера у слободу. Према његовим речима, посебан акценат стављен је на едукацију младих генерација, како би се спречило да овако значајни догађаји буду заборављени или погрешно тумачени.
О историјском контексту и значају Прве српске добровољачке дивизије говорио је и војни историчар, пуковник проф. др Далибор Денда.
На самом отварању присутнима се обратио и заменик амбасадора Руске Федерације у Београду Александар Конанихин, који је аутору изложбе захвалио на организацији оваквих догађаја који афирмишу српско-руске односе и доприносе очувању заједничког историјског памћења.
Посетиоци су имали прилику да виде ретке фотографије са ратишта, које граде аутентичну слику једног времена обележеног страдањем, али и изузетном храброшћу.
Уметнички део програма додатно је обогатио наступ квартета Уметничког ансамбла „Станислав Бинички“, чије су интерпретације традиционалних и патриотских композиција допринеле снажном емотивном доживљају читаве вечери.
Отварање ове изложбене поставке у Руском дому није био само пригодна свечаност, већ и снажна порука о значају неговања културе сећања. У времену када су историјске чињенице често изложене ревизији или поједностављивању, овакве изложбе имају кључну улогу у очувању истине и преношењу историјског наслеђа будућим генерацијама.
Организатори су позвали све заинтересоване да у наредном периоду посете изложбу и упознају се са једним од најсветлијих поглавља српске историје, које и данас представља извор инспирације и поноса.
Свечаности су, поред бројних званица из јавног и културног живота, присуствовали и државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Вукелић, представници одбране при амбасади Руске Федерације у Београду, амбасаде Белорусије, кадети Војне академије и студенти Криминалистичко-полицијског универзитета, представник Руског историјског друштва у Србији, као и бројне патриотске и борачке организације и појединци који својим радом доприносе очувању историјског сећања.
Д.О.
Дан када смо бомбардовали Рајх
Си истиче „велики препород кинеске нације“ током посете лидера тајванске опозиције
Рат против Ирана је улагање у будућност деце — Трамп
„Хришћански ционизам“ – последњи улог у Великој игри — Кршљанин
Посредници гурају предлог о 45-дневном примирју у рату с Ираном — Axios
Немачка „милитаристичка помама“ могла би да се заврши трагедијом — Москва
Сергеј Коротких-Боцман: историја издајника 
Слобода говора по мери Запада: белоруски медији нестали са Јутјуба 
„Мађарски мајдан“ као последња нада Европе и Украјине?