Лавров: За целовиту, али неутралну и децентрализовану Украјину

Није нам у интересу да развлачимо Украјину

Украјину је неопходно сачувати јединствену, не треба је разбијати, али је потребно да Кијев спроведе децентрализацију и да остане неутралан, поручио је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров у интервјуу радио-станицама Спутњик, Ехо Москве и Говори Москва. За споразуме из Минска рекао је да су најбољи компромис.

Русији, истиче руски министар, не прети никаква опасност од Кине која је стратешки партнер већ од америчке глобалне противракенте одбране, а  највећа претња је Исламска држава.

Није нам у интересу да развлачимо Украјину

Прво питање за шефа руске дипломатије очекивано се тицало Украјине. Желимо да у Украјини влада мир, а за то је потребно да она остане јединствена, рекао је Лавров уз напомену да Кијев ради очувања територијалног јединства треба да се одрекне тврдоглавог инсистирања на унитарности.

„Да би се та земља сачувала стабилном, пријатељском, и према нама и према Европи, нипошто је не треба разбијати на делове. А за то се треба одрећи тврдоглавости, од тога да се сачува унитарна Украјина, одрећи се онога што се зове украјинизација. Да се управо то не би десило, да би Украјина остала јединствена и да се не би сви сатерали у Прокрустов кревет националистичке идеологије, настојали смо да постигнемо Минске споразуме и на крају их постигли. Тамо је написано да је неопходно спровести децентрализацију, уставну реформу уз учешће и сагласност ДНР и ЛНР", рекао је Лавров и додао:

„Није у нашем интересу да развлачимо Украјну, у нашем је интересу да она остане неутрална пре свега у војно-политичком смислу. Зато што њен раскол значи само једно: ту ће одмах са  стране Запада, Европе, НАТО-а бити покушаји да се она учини антируском".

Питајте Француску

Он је и овом приликом подсетио како се десио државни преврат у Кијеву и како је потписан па прекршен документ о влади националног јединства.

„Они који су потписали тај документ са стране Немачке, Француске, Пољске — министри спољних послова, нису рекли ни реч кад се дан после потписивања тог документа десио антиуставни државни преврат. Председник Обама, који је специјално телефонирао Путину, и молио да се подржи тај споразум и убеди Јануковича да не користи војску није чак ни позвао да каже: ‘Извини, није успело',  јер је Путин заузврат њега молио да убеди опозицију и не поткопава тај споразум",  навео је Лавров.

Упитан да ли је могуће да се САД прикључе преговорима у „нормандијском формату" (Русија, Француска, Немачка и Украјина) о решењу ситуације у Украјини, Лавров је истакао да то питање треба поставити француској страни као иницијатору тог формата, и председнику Франсоа Оланду.

„Ако САД подржавају потпуно испуњавање Минских споразума, онда оне имају огромну полугу утицаја на ону страну која њих не испуњава, а то је украјинска влада", рекао је Лавров и истакао да су Мински споразуми „досад најбољи компромис".

„Да ли би документ био такав да се у преговарачки процес укључио Обама — не знам, али је документ добар и треба га спроводити и ту САД могу одиграти важну улогу", додао је руски министар.

Кина није претња за Русију

Лавров је такође поновио да Москва не види смисла у мировним снагама УН у Украјини, објаснивши да „све што сада предлаже и ради Кијев као да је специјално уперено на то да се земља подели и ДНР и ЛНР или угуше, или потпуно избаце из састава украјинске државе". Он је упозорио да је украјинска државност данас крхка и ако се то дуго настави „може да напукне", што према његовим речима, разумеју и САД.

Шеф руске дипломатије је истовремено истакао да Москва није заинтересована за наставак кризе у односима са Западом, а на питање о могућем укидању санкција против

Русије у септембру рекао да га више брине општи карактер односа.

Кина, каже, није претња за Русију.

„Не видим претње од стране Кине и уопште са истока, осим једне: противракетне одбране која је глобални систем САД и који се ствара и на територији САД, и на европском простору, и на простору северноисточне Азије, на чудесан начин обухватајући периметар граница Русије", навео је Лавров.



Говорећи о односима са ЕУ, приметио је да САД теже да спрече партнерство Русије и ЕУ. „Најбоље је уназадити перспективу таквог партнерства, посебно између Русије и Немачке. Немам никакве сумње да је то стратешки циљ", рекао је Лавров и додао да су савез и отворено партнерство Русије и Немачке потребни „не зато да се деле земље и територија, него зато да се протресе ЕУ да би тамо ипак преовладала орјентација на одбрану својих и интереса држава које улазе у тај савез… да се не препусти политика ЕУ маргиналцима који уопште узев извршавају налоге преко океана".

Исламска држава главна претња Русији

Осврнуо се и на ситуацију на Блиском истоку и рекао да је Исламска држава главна претња за Русију.

„Мислим да је у овом тренутку Исламска држава наш највећи непријатељ“, рекао је Лавров, одговарајући на питање о томе ко је највећа опасност за Русију — Кина, САД или НАТО.


Маргарита Симоњан, Сергеј Доренко и Алексеј Венедиктов

Кад је реч о испоруци руских ракета С-300 Техерану рекао је да ће сада они који би намеравали да нападну Иран двапут размислити, али је додао да је војни савез Русије и Ирана непотребан и нереалан.

Лавров је навео и да не намерава да се кандидује на следећим председничким изборима, већ да жели да најбоље ради на месту на ком се налази.

Много се очекивало од Обаме

Одговорио је и на питање о америчком председнику Бараку Обами. „Још је Реган рекао својевремено рекао: веруј, али проверавај. Сад је такво време кад се једноставно све мора проверавати, а пошто провериш видиш да ли можеш да верујеш. Рекао бих овако — проверавај и веруј. Друго, што се тиче председника Обаме, не бих желео да будем личан, али било је много нада, и Нобелова награда за мир, али одмах затим је уследило много ратова, притом ратова потпуно нелогичних“, напоменуо је руски министар.

А на питање какав ће бити однос Москве према Хилари Клинтон, уколико победи на следећим председничким изборима у САД, одговорио је:

„Ако Хилари Клинтон буде изабрана за председника САД прихватићемо је као руководиоца те државе.“

Лавров је истакао да се не слаже са стручњацима који тврде да је Русији лакше да се договара са републиканцима него са демократама које представља Клинтонова.

„Имамо добре примере сарадње и са демократским и са републиканским председницима. Најважније је да људи прагматично граде односе са спољним светом и не покушавају да се врате у давну прошлост и диктирају свима своје одлуке“, додао је он, а на питање ко је у САД данас прагматичнији, републиканци или демократе:

„Само ће живот показати.“

Читајте више на Украјина и Новорусија из минута у мину

спутник

Поделите вест на друштвеним мрежама:

https://vostok.rs/index.php?option=n&idnovost=73123

Пратите ВОСТОК на:

Песков: Неће бити војне опреме на паради

Ирански министар спољних послова стигао у Русију на разговоре са Путином

Генерал је изашао за говорницу и више није могао да ћути: „Колико црвеније могу постати ове линије?“

Путин је објавио ускршње примирје

Моди ће ове године посетити Русију — Лавров

Захарова: Руси да не путују на Косово, а кршење Резолуције 1244 може имати смртоносне последице

Ново руско наоружање обезбедиће стратешки паритет за читав век – Путин

Путин честитао Русима Дан народног јединства

Путин открива „тајно оружје“ РТ-а