На церемонији, након литургије и читања мировног споразума, епископ Теофан Прокопович, потпредседник Синода, одржао је говор цару. Након њега, канцелар Гавриил Головкин, у име Сената, Синода и генерала, апеловао је на Петра да прихвати титуле Оца Отаџбине и Цара Све Русије. Он је пристао, а тргом су одјекнули одушевљени поклици којима су се придружили војници и грађани окупљени на тргу.
Звона су звонила, а чула се и топовска грмљавина. „Паљба са тврђаве, из Адмиралитета и са бродова усидрених на Неви била је толико снажна да се чинило као да је све захватио пламен и да ће се земља и небо срушити“, забележио је један очевидац. По изласку из сабора, Петар I упутио се у Сенат, где су га чекали постављени столови за свечану гозбу којој је присуствовало хиљаду гостију.
Нови статус Русије званично су прве признале пријатељска Холандија и Пруска, савезница Русије у Великом северном рату. Постепено су им се придружиле и друге европске силе. Ипак, многи у Европи незванично су почели да називају Русију царевином још после победе у Полтавској бици 1709. године.
.jpg)
Извор: Прозор у Русију
Трамп разматра обнављање испорука руског гаса Европи – Њујорк тајмс
Руска војска сада је иновативнија и прилагодљивија – командант НАТО-а
Саичић: Русија се више залаже за територијалну целовитост Србије него наша власт
РТ: Украјина је у „завршним фазама агоније“ — Кремљ
Француска уводи полицијски час — РТ
Венс одбио да назове Украјину савезником САД — РТ
Владимирска област: регион са извозним потенцијалом и новим могућностима за међународну сарадњу
Москва реаговала на амерички налог за хапшење Раула Кастра — РТ