Хаџи Проданова пећина одувек је била привлачна туристина и авантуристима.
Ископавања су почела 2003.године. Оно што је најзанимљивије да та истраживања нису ни намеравана. Наиме, требало је да се обнови Црква Светог архангела Михаила, али се дошло до неких открића и тако је све почело. Пећина је званично дугачка 420 метара. Међутим, неки кажу другачије.
Ивањицом дуго кружи једна занимљива прича.
- У пећини се налази и језеро, треба да се почне са истраживањима. Постоји једна прича коју Ивањичани и околина причају годинама. А то је да је пас појурио лисицу у пећину и да су изашли много даље и на месту где се није ни знало да постоји икакав пролаз који би могао да буде повезан са Хаџи Продановом пећином. Неки чак и кажу да је излаз из ове пећине у Гучи – каже нам мештанин који нам је и помогао да уђемо у пећину.
Пре свега пећина обилује слепим мишевима и разним врстана инсеката. У овој пећини пронађени су остаци пећинског медведа, вука, козорога, многих птица и глодара. Такође, у садашњости пећину настањује велики број слепих мишева, међу којима су: европски велики северњак, европски дугокрилаш, дугопрсти вечерњак, велики потковичар и други.
Занимљиво је да Хаџи Проданову пећину настањује и
pseudosinella ivanjicae, а то је троглобионтна врста из реда калембола. До сада је пронађена само у Хаџи продановој пећини и као таква представља
Stenoendemita овог подземног станишта. Занимљиво је и да је као таква име добила по граду Ивањици. Ови организми су посебни и по томе што имају способност скакања, те се тако бране од непријатеља.
фото: Јована Ћирковић / Србија Данас
Сталактити и сталагнити су велелепни. Поред њих ту су и разни облици које је вода и природа стварала вековима. Неке од њих су фигура мајке са дететом и бигрене каде.
фото: Јована Ћирковић / Србија Данас
Међутим, нас су интересовали и утисци и приче мештана.

- Пећина је баш стара. Деца су се увек ту играла. Једном су двојица младића, док пећина још није била осветљена хтели да виде колика је и да виде унутрашњост пећине. Унели су тракторску гуму и запалили је унутра. Некако се гума откотрљала ка улазу, могло је свашта да буде, али није – прича један мештанин кога смо срели.
Ова пећина одише неком чудно пријатном енергијом. Све време док шетате пећином, заиста, имате осећај као да је то тек почетак, односно улаз, а да се много тога налази иза. Свакако, ко зна где би вас неки путић одвео и какву би причу испричао.
Јована Ћирковић / Србија Данас