По мишљењу доктора историјских наука Јелене Гускове, садашњи положај Србије условљен је дугогодишњом политиком једностраних уступака које је Београд чинио у односима са Приштином. А данас Србија нема много могућности да утиче на успостављени однос снага.
„Ствар је у томе да је србофобија, која је веома слична садашњој русофобији, почела почетком деведесетих. И Србија је, од почетка деведесетих, све време чинила уступке. Као резултат таквих корака, Србија данас има врло мало могућности да реши тај проблем, прво, мирним путем, а друго, у интересу Срба који живе на Косову. Они засад имају само један аргумент: никада нећемо признати независност Косова и Метохије. То је наша земља и неопходна нам је безбедност Срба у покрајини.
Сама Србија не предузима никакве интензивне кораке, чак и поред тога што ставља војску у приправност – не може да је употреби, јер српске трупе не могу да пређу границу између Косова и Србије“, објашњава она.
Сада је српска влада схватила да у садашњим условима више није могуће одступати. Поготово у условима када Европа присиљава Београд да призна фактичку независност Косова и придружи се антируским санкцијама.
„Албанци су од 2008. нестрпљиви да се домогну независности. Њихова главна тежња је да имају столицу у УН, а затим да се постепено прикључе другим међународним организацијама – ЕУ и многим другим. Србија то не може да прихвати и у том погледу Москва подржава Београд у Савету безбедности УН.
Ситуација је компликована, јер је Србија тек прошле године после много година уступака схватила да ти уступци нису бесконачни. Не сме се попуштати, губећи своју земљу, своју независност – заузврат не добијате ништа. Чак и оно што је усвојено, посебно, у Бриселском споразуму из 2013. године, Албанци не испуњавају и не желе да испуне, и о томе отворено говоре. А Европа прикривено тера Србију на даље уступке, признајући независност Косова.
Садашњи француско-немачки план подразумева следећи трик: Србија не мора нигде да изговори или потпише реч „независност“ у односу на Косово, али треба да зажмури пред чињеницом да ће Косово добити своје место у УН, у ЕУ, а онда и у НАТО. А то Србима, наравно, не одговара“, каже научни сарадник Института за славистику Руске академије наука.
Истовремено, како је приметила, ултиматум ЕУ са којим се суочио Александар Вучић, као и изузетно жестока позиција “Велике петорке”, захтевају одлучне кораке српског лидера. Могућности за даље политичко маневрисање убрзано се смањују, јер јавност изузетно оштро реагује на могућност предаје Косова.
„Вучић све време оклева: у својим иступањима последњих месеци он све време говори да је земљи дат ултиматум и да то питање треба да се реши, али онда почињу протести у земљи и он изјављује да то никада неће учинити. Мислим да се Европа, претећи данас Србији увођењем санкција, које су биле веома оштре од 1992. до 1996. године, нада да ће то натерати Вучића да прихвати француско-немачке услове.
Под утицајем, чини ми се, мишљења већине Срба, Вучић данас није спреман да потпише те споразуме. Данас више није могуће “маневрисати”, јер цела земља већ зна текст тог споразума – а текст је, наравно, понижавајући за Србију“, каже директорка Центра за проучавање савремене балканске кризе.
Значајни фактори који би могли да утичу на политику Владе Србије могли би да буду неповерење у обећања Европске уније, које се појачало после открића Ангеле Меркел и Франсоа Оланда у вези са споразумима из Минска, као и подршка Москве Београду.
Наравно, одбијање да се испоштује француско-немачки ултиматум довешће до увођења економских санкција Србији, али је тешко очекивати најтежи сценарио са наметањем блокаде српске територије и војном интервенцијом НАТО-а.
„Вучић је тек недавно почео да прича о неповерењу у Европу. Дуго је веровао да је главни циљ Србије Европска унија и да ће Срби учинити све да уђу у чланство ЕУ. Али данас, када је сама будућност Европске уније доведена у питање – а највероватније та организација неће постојати за неколико година – наравно, треба сачувати јединство своје земље, јединство територије. То је сада изузетно тешко постићи.
Вучић је данас добио ултиматум. Мора се рећи да и Милошевић, иако је био тврдоглав, када су се околности развиле тако да је изгубио много разбијањем Југославије и бомбардовањем 1999. – фактички је потписао ултиматум. И то уз помоћ Русије. Наравно,ми се стидимо тих година и морамо се постарати да наша политика данас буде у интересу и Срба и Руса.
Блокаде Србије и увођења НАТО трупа неће бити – то је данас практично немогуће. Али могуће је увођење санкција и прекид токова новца из ЕУ. У том случају се многа питања могу решавати дипломатским путем. И, наравно, пошто нема санкција између Русије и Србије, Москва ће подржати Београд – то је несумњиво“, резимирала је Јелена Гускова.
На платну промичу кадрови ослобођења Маријупоља, окружен сам публиком која аплаудира и плаче и размишљам само о једном – саборцима којих више нема, каже поводом премијере документарног филма “На ивици понора” борац јединице “Сомали”, Игор Рзјанин, и додаје: “Срби су народ који разумеју о чему причам”
Синиша Љепојевић, угледни српски интелектуалац, ветеран ТАНЈУГ-а, који је деценијама живео и радио у Лондону, а сада је и народни посланик покрета „Ми – глас из народа“, за Братство је направио до сада најопширнију јавну анализу српских односа са Западом и са Русијом. У овом, пре свега искреном интервјуу, који је пред читаоцима, није пропустио да охрабри српску страну на одлучан искорак ка братским интеграцијама и за то је понудио искључиво рационалне аргументе.
Дмитриј Рогозин, послије вишедеценијске успјешне политичке каријере у Русији, током које обављао високе државне функције након почетка СВО отиснуо се на прву линију фронта. Тамо је у децембру прошле године био и тешко рањен. Успјешно се опоравио и недавно је изабран за сенатора Запорожске области.
У Новом свету који настаје, Србија и Русија обликују своје односе са другим државама и другим народима на темељима који су више засновани на моралу, а у томе се огледа и однос са Исламом, како глобално, тако и на Балкану – каже, између осталог, у разговору за Братство, Раде Божовић, најугледнији српски арабиста, књижевник и професор емеритус Филолошког факултета у Београду.
Данас већина света подржава Руску Федерацију, упркос наизглед широком укидању руске културе, а што се тиче Србије, огромна већина подржава Русе. То је изјавио прослављени редитељ Емир Кустурица у ексклузивном интервјуу за руски портал LIFE.
Народни посланик пуковник Золтан Дани био је учесник XI Московске конференције о међународној безбедности. Интервју са њим објавио је лист Известија 24. Августа под насловом “Признање Крима и Донбаса од стране Србије је могуће”
Традиционални божићни конвој хуманитарне организације \"Солидарност за Косово” стигао је у српске енклаве. Арно Гујон, директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и оснивач организације “Солидарност за Косово“ каже за РТС да није био сигуран да ли ће ове године успети, али да је 50. конвој ушао на КиМ. \"Срби на КиМ се итекако боре и ретко који народ у Европи би издржао све што они издржавају већ 23 године и зато смо уз њих. Они су за нас пример храбрости и достојанства\", напомиње Гујон.
Кент „Бонфејс“ Меклелан каже да су Американци дезинформисани о сукобу у Украјини и да их наводе да верују да је „Русија одлучила да бомбардује јебена места без разлога“
RSS
