„Прошле године смо у пословању имали два ударца – пад цена нафте и пандемију. У таквим условима компаније обично иду на смањење трошкова и оптимизацију пословања и углавном се фокусирају на кор бизнис. Међутим, иако смо смањивали буџет, ми нисмо одустали од стратешког опредељења и од пројеката које континуирано реализујемо већ годинама и по којима смо препознатљиви. Зато смо у друштвено одговорне пројекте у 2020. години уложили више од 290 милиона динара, а приоритет је била подршка здравственим установама и образовном систему“, каже Вадим Смирнов, заменик генералног директора НИС-а, у интервјуу за Магазин Бизнис.
Смирнов објашњава да је стратешко опредељење НИС-а да улаже у друштвено одговорне пројекте који су подршка економском и социјалном развоју локалне заједнице, да подржава образовање, науку и младе таленте, спорт, културу и уметност, филантропске и хуманитарне акције.
На пример, програм „Заједници заједно“ НИС спроводи у сарадњи са локалним заједницама у Србији од 2009. године. Од тада је подржано више од 1.000 пројеката и уложено 1,4 милијарде динара у пројекте од значаја за развој културе, образовања и науке, спорта, јавног здравлја, социјалне заштите и заштите животне средине у тим заједница. Ове године, наводи Смирнов, компанија је издвојила 107,5 милиона динара за финансирање пројеката који су усмерени на унапређење заштите животне средине у 12 партнерских градова и општина који су обухваћени програмом „Заједници заједно“ током 2021. године. Програм се реализује уз подршку Министарства рударства и енергетике и Министарства заштите животне средине Републике Србије, а средства ће бити усмерена на увођење система соларног напајања и осветљења, замену котлова, унапређење енергетске ефикасности кроз замену столарије, сређивање кровова и фасада, уређење јавних градских паркова и друго.
Заменик генералног директора НИС-а наводи да му је посебно драг и пројекат „Енергија знања“, који се, такође, веома успешно реализује већ годинама.
„Kад смо дошли у Србију, одмах смо схватили да имамо велики кадровски проблем, јер, на пример, нисмо имали довољно геолога. Зато смо доводили стручњаке из Русије. То није могло дуго да траје и одлучили смо да направимо систем, да заједно са факултетима покренемо нове смерове за образовање стручњака за нафтну индустрију, јер сматрамо да су будућност млади и њихово знање. Од 2009. године до сада, кроз различите програме, НИС је уложио више од 6,7 милиона евра у унапређење образовања у Србији“, каже Смирнов.
Додаје и да НИС сарађује са водећим факултетима у землји у области дигитализације - Електронским факултетом у Нишу, Електротехничким факултетом у Београду и Факултетом техничких наука у Новом Саду. На Електронском факултету у Нишу прошле године отворен је простор за реализацију заједничких пројеката на полју дигитализације и нових технологија (цоwоркинг зона). Ово је веома важан смер улагања за компанију, јер НИС на дигитализацију гледа као на развојну шансу и алат за достизање стратешких циљева.
Смирнов се осврнуо и на годину за нама, која је била ванредна и за пословање и за активности у области донирања и друштвено одговорног пословања. Ипак, НИС је остао веран партнер заједнице у којој послује и средства су, већином, ишла у правцу здравства. Одмах на почетку пандемије, НИС је обезбедио 270 тона авио-горива националном превознику „Аир Сербиа” за потребе допремања медицинске опреме у Србију. Такође, већински акционар НИС-а „Гаспром њефт“, донирао је 1.500 тона горива за потребе јавних служби Републике Србије.
Затим, у знак подршке здравственим радницима, НИС је Kлиничком центру Србије и новој болници у Батајници донирао 500 комплета хируршких униформи, док је за ковид болнице, у сарадњи са УНИЦЕФ-ом, обезбеђено 56 кисеоничких протокомера. Kомпанија је донирала средства и Институту „Торлак“ и Општој болници Чачак, док је Kлиничком центру Војводине уступљено возило на коришћење за превоз беба, породиља и трудница. Такође, за болнице широм Србије обезбеђено је око 65.000 литара пијаће воде „Јазак“.
На питање како се у НИС-у гледа на издвајања за ЦСР, да ли је то помоћ друштву или маркетинг, Смирнов има јасан одговор.
„Ми на то гледамо као на нашу обавезу, јер смо грађани ове земље, послујемо овде. Природно је и поштено да ако зарађујеш у једној земљи, део тога вратиш заједници. Не размишљамо о томе као о имиџу компаније“, каже заменик генералног директора НИС-а.
Челни човјек новинарског еснафа у Руској Федерацији прича српски немјерљиво боље од, рецимо, Валентина Инцка. Као и кинески амбасадор у Београду, од америчког. Ратни извјештач из Србије и Српске деведесетих, ни једном се није помогао руским при интервјуу, у којем нас је прво што занимало шта се промијенило од увођења санкција Русији?
Руслан је пао у ропство када је отишао код мајке у ЛНР за рођендан. Био је приморан да копа ровове, називан „московским дериштем“ и представником „прљаве нације“, изгладњиван, па чак и поливен киселином. Побегао је у Русију дуж железничких пруга.
„Али када тачно на нашој граници узгајају неонацистичке ултрарадикале, створе десетине биолабораторија... радећи на биолошком оружју, као што доказују документи, речено нам је да нам није дозвољено да реагујемо на те претње“
Бајденов главни саветник за безбедност каже да ће САД дати Кијеву све што му је потребно како би помогли у слабљењу Русије. „Желимо да видимо слободну и независну Украјину, ослабљену и изоловану Русију и јачи, уједињенији, одлучнији Запад“
НАРОДНА изрека \"своји на своме\" сажела је целокупан програм Српске странке Заветници. Вековима се наш народ борио да сачува своју земљу и ресурсе, слободу, државни интегритет и национални идентитет. Речју, да се у својој земљи не осећа туђином. Зауставићемо претходну праксу којом се све домаће и наше представљало за превазиђено и ретроградно, а све туђе пожељно и прихватљиво.
Ми не смемо да дозволимо да уводимо санкције Руској федерацији. Мој закључак није мотивисан тиме јесам ли заљубљен у Русију већ интересима Србије, изјавио је ексклузивно за ТВ Глас Ивица Дачић, председник Социјалистичке партије Србије.
„Северноатлантска алијанса није обраћала пажњу на цивилне жртве. Свима је познат чувени разговор бившег председника СРЈ Слободана Милошевића и финског дипломате Мартија Ахтисарија, који је рекао да ће Београд бити сравњен са земљом бомбардовањем тепихом“
RSS
