"Сигуран да је ово наставак турске царске политике"
Планови Турске и Азербејџана да блицкригом преузму контролу над Нагорно-Карабахом су пропали, рекао је јерменски премијер Никол Пашињан.
Јуче су азербејџански председник Илхам Алијев и јерменски премијер Никол Пашињан дали паралелни интервју за РИА Новости, који је водио Дмитриј Кисељов, генерални директор новинске агенције "Росија сиводња".
Преносимо интервју јерменског премијера.
Интервју са Алијевим можете прочитати ОВДЕ.
Још увек није могуће проценити губитке странака и број затвореника?
Пашињан: Многи стручњаци кажу да је ово рат без преседана у 21. веку. Јер овде су укључене све врсте наоружања: тенкови, дронови, авиони и хеликоптери, оклопна возила, артиљерија, ракетна артиљерија итд. И пуно војника и трупа је укључено у ова непријатељства. Односно, воде се врло велике и жестоке борбе, а тренутно се Одбрамбена војска Нагорно-Карабаха налази у одбрани. И у ствари, можемо рећи да су планови Турске и Азербејџана да брзом кригом преузму контролу над Нагорно-Карабахом тренутно пропали.
- Господине премијеру, често слушамо о страним плаћеницима и терористима који се боре на страни Азербејџана. Да ли имате доказ за то и да ли се странци боре на страни Јерменије?
Пашињан: Читав свет већ говори о овоме. Ово је веома важна нијанса, а такође је важно јер ће помоћи да се разуме ко је и из којих разлога започео та непријатељства. Наравно, постоје конкретни докази да терористички борци из Сирије учествују у борбама против Нагорно-Карабаха. Овај видео доказ је већ објављен на друштвеним мрежама и у медијима. И сада је очигледно да је Турска главни спонзор овог рата. Турска је ангажовала и пребацила ове терористичке борце у зону сукоба Нагорно-Карабаха. Одлуком и под покровитељством Турске одлучено је да се започне рат, напад на Нагорно-Карабах.
Важно је разумети зашто. Зато што је било очигледно да азербејџанска војска сама није способна да се бори против Одбрамбене војске Нагорно-Карабаха. Стога је Турска одлучила да укључи терористе, турске трупе - они су укључени не само у вођство војних операција, већ и директно у специјалне снаге турске војске (на терену). Према неким информацијама, у непријатељства су укључене и специјалне снаге пакистанске војске. И мислим да је то што се барем тиче учешћа милитаната из Турске већ доказано у целом свету, јер многи међународни медији о томе већ пишу.
Врло занимљиве информације стигле су последњих дана из Русије, са Северног Кавказа, када су милитанти ликвидирани у Чеченији и Дагестану, а било је података да су ти милитанти у Русију дошли из иностранства, да су дошли из Сирије. И овде видим директну везу у овом процесу - милитанти из Сирије су пребачени из Турске у зону сукоба у Нагорно-Карабаху како би започели рат против Нагорно-Карабаха, а сада се већ појављују на Северном Кавказу. Ово је врло важна чињеница која показује да се ова ситуација више не односи само на сукоб у Нагорно-Карабаху, већ га је и превазишла, у његовом локалном смислу. Ово је већ регионални сукоб пуне размере који погађа специфичне интересе земаља у региону. И мислим да посебно у Русији треба бити веома пажљив на ову чињеницу.
Што се тиче јерменске стране, наравно да нема странаца који би се борили са стране Нагорно-Карабаха. Можда постоје неки Јермени који су дошли из дијаспоре да подрже своје сународнике. Али, наравно, не могу се сматрати плаћеницима.
- У московским споразумима од 10. октобра помињу се основни принципи нагодбе, молим Вас да дешифрујете ове принципе онако како их разумете?
Пашињан: Ови принципи су добро познати - то је право на самоопредељење народа, ото је некоришћење силе или претња употребом силе, територијални интегритет. Питање је како стране тумаче ове принципе, јер се током преговарачког процеса показало да различите стране различито тумаче ове принципе. И сада имамо ситуацију да је један од ових веома важних принципа већ прекршен. Већ сам говорио о томе - то је некоришћење силе или претњи силом за решавање проблема Нагорно-Карабаха.
- Господине премијеру, ако говоримо о компромисима, на које компромисе бисте и даље били спремни? И постоји ли линија преко које се ни под којим условима нећете повући?
Пашињан: Да, наравно, постоји таква карактеристика, и ова особина је право на самоопредељење народа Нагорно-Карабаха. И увек је у свако доба Јерменија била спремна на такав компромис. А најпознатија иницијатива је Казањска иницијатива, када је Јерменија била спремна за конкретан компромис. Али Азербејџан је одбио да потпише ове споразуме, јер Азербејџан није желео и не жели да прихвати право на самоопредељење Јермена из Нагорно-Карабаха. А право на самоопредељење Нагорно-Карабаха је линија за нас, наравно, то је за нас „црвена линија“ преко које не можемо да пређемо.
- Извините, да разјаснимо о каквом компромису говорите?
Пашињан: Рекао сам да је Јерменија спремна на компромисе. И питали сте да ли постоји „црвена линија“ преко које нећемо прелазити. И рекао сам да је то право на самоопредељење народа Нагорно-Карабаха.
- Управо смо разговарали о линији, али о неком конкретном компромису? Не бисте желели да наводите примере таквог компромиса, да ли сам добро разумео? - Знате, сада су у московској изјави наведени конкретни кораци како да се обнови одређени процес преговора. А конкретни кораци су већ описани у оквиру овог споразума, и ми смо спремни да предузмемо такве кораке за решавање питања Нагорно-Карабаха. И ми смо спремни на такве компромисе, спремни смо на пропорционалне компромисе, на шта је Азербејџан спреман.
- Хвала, господине премијеру. Заиста смо рекли да се овај рат одликује изузетном окрутношћу, та окрутност је већ отишла у историју, а оба лидера су ушла у историју као учесници окрутног рата. Како бисте волели да након тога останете у историји?
Пашињан: Ово није питање било какве личне амбиције. Волео бих да се сукоб око Нагорно-Карабаха коначно реши као резултат овог сукоба. На основу компромиса. Тако да нађемо решење које би било прихватљиво за све стране - Јерменију, Нагорно-Карабах и Азербејџан. И то би била коначна одлука.
- Господине премијеру, поставио сам сва планирана питања. Можда бисте желели да додате још нешто?
Пашињан: Наравно. Одговарајући на ваше прво питање, рекао сам да је веома важно обратити пажњу на циљеве које Турска има у овом процесу. Сигуран сам да се Турска након добро познатих догађаја с почетка 20. века жели вратити на Јужни Кавказ да би наставила политику јерменског геноцида на Јужном Кавказу. Веома је важно схватити да је ово прагматичан циљ за Турску. Не емотивни циљ, већ прагматичан циљ, јер Јермени Јужног Кавказа су последња баријера за Турску, за ширење на север, за ширење на исток и за ширење на југоисток, јер сам сигуран да је ово наставак турске царске политике. А све ово што се сада догађа на Јужном Кавказу треба посматрати у контексту политике коју Турска води у Средоземном мору, у Либији, у Сирији, Ираку, у односу на Грчку и Кипар. Као што сам већ рекао, ово што се сада дешава, овај процес је већ изашао из оквира локалног сукоба око Нагорно-Карабаха, сада се одвија прерасподела. Турска жели да редистрише Јужни Кавказ, тачније да преузме контролу над целим Јужним Кавказом и од њега направи одскочну даску за даље ширење у правцу севера, истока и југоистока.
Синиша Љепојевић, угледни српски интелектуалац, ветеран ТАНЈУГ-а, који је деценијама живео и радио у Лондону, а сада је и народни посланик покрета „Ми – глас из народа“, за Братство је направио до сада најопширнију јавну анализу српских односа са Западом и са Русијом. У овом, пре свега искреном интервјуу, који је пред читаоцима, није пропустио да охрабри српску страну на одлучан искорак ка братским интеграцијама и за то је понудио искључиво рационалне аргументе.
Дмитриј Рогозин, послије вишедеценијске успјешне политичке каријере у Русији, током које обављао високе државне функције након почетка СВО отиснуо се на прву линију фронта. Тамо је у децембру прошле године био и тешко рањен. Успјешно се опоравио и недавно је изабран за сенатора Запорожске области.
У Новом свету који настаје, Србија и Русија обликују своје односе са другим државама и другим народима на темељима који су више засновани на моралу, а у томе се огледа и однос са Исламом, како глобално, тако и на Балкану – каже, између осталог, у разговору за Братство, Раде Божовић, најугледнији српски арабиста, књижевник и професор емеритус Филолошког факултета у Београду.
Данас већина света подржава Руску Федерацију, упркос наизглед широком укидању руске културе, а што се тиче Србије, огромна већина подржава Русе. То је изјавио прослављени редитељ Емир Кустурица у ексклузивном интервјуу за руски портал LIFE.
Народни посланик пуковник Золтан Дани био је учесник XI Московске конференције о међународној безбедности. Интервју са њим објавио је лист Известија 24. Августа под насловом “Признање Крима и Донбаса од стране Србије је могуће”
Традиционални божићни конвој хуманитарне организације \"Солидарност за Косово” стигао је у српске енклаве. Арно Гујон, директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и оснивач организације “Солидарност за Косово“ каже за РТС да није био сигуран да ли ће ове године успети, али да је 50. конвој ушао на КиМ. \"Срби на КиМ се итекако боре и ретко који народ у Европи би издржао све што они издржавају већ 23 године и зато смо уз њих. Они су за нас пример храбрости и достојанства\", напомиње Гујон.
Кент „Бонфејс“ Меклелан каже да су Американци дезинформисани о сукобу у Украјини и да их наводе да верују да је „Русија одлучила да бомбардује јебена места без разлога“
RSS
