Дмитриј Тренин: Време је да Русија да нуклеарни подсетник Западу

Објављено: 24.03.2024.год.

Преузмите краћи линк https://vostok.rsindex.php?option=n&idnovost=142869

Фото: Getty Images / Getty Images

Вашингтон води прокси рат у покушају да нанесе „стратешки пораз“ Москви и потребан је оштрији одговор на то

Стратешка стабилност се обично схвата као одсуство подстицаја за нуклеарну силу да изврши први масовни удар. Обично се посматра првенствено у војно-техничком смислу. Разлози због којих се може размишљати о нападу се обично не узимају у обзир.

Ова идеја се појавила средином прошлог века, када је СССР постигао војно-стратешки паритет са САД и када је хладни рат између њих ушао у „зрелу“ фазу ограничене конфронтације и извесне предвидљивости. Решење проблема стратешке стабилности тада се видело у сталном одржавању контаката између политичког врха две суперсиле. Што је довело до контроле наоружања и транспарентности у уређењу својих арсенала.

Међутим, прва четвртина 21. века завршава се у условима који су веома различити од релативне међународне политичке стабилности из 1970-их. Светски поредак оријентисан на САД, успостављен након завршетка Хладног рата, озбиљно је оспорен и његови темељи су видљиво пољуљани. Глобална хегемонија Вашингтона и позиција колективног Запада у целини слаби, док економска, војна, научна и технолошка моћ и политички значај незападних земаља – пре свега Кине, али и Индије – расту. То доводи до погоршања односа између САД и других центара моћи.

Две највеће нуклеарне силе, Русија и САД, налазе се у полудиректном оружаном сукобу. Ова конфронтација се у Русији званично сматра егзистенцијалном претњом. Ова ситуација је постала могућа као резултат неуспеха стратешког одвраћања (у његовој геополитичкој димензији) у области где су присутни витални интереси Русије. Треба напоменути да је главни узрок сукоба свесно занемаривање Вашингтона – већ три деценије – јасно и експлицитно изражених безбедносних интереса Москве.

Штавише, у украјинском сукобу, америчко војно и политичко руководство не само да је артикулисало, већ је и јавно изразило мисију коришћења свог заступника да нанесе стратешки војни пораз Русији, упркос њеном нуклеарном статусу.

Реч је о сложеном подухвату у коме су колективни економски, политички, војни, војно-технички, обавештајни и информациони капацитети Запада интегрисани са деловањем украјинских оружаних снага у директној борби против руске војске. Другим речима, САД покушавају да победе Русију не само без употребе нуклеарног оружја, већ чак и без формалног упуштања у непријатељства.

У том контексту, изјава пет нуклеарних сила од 3. јануара 2022. да „не треба водити нуклеарни рат” и да „не може бити победника” делује као реликт прошлости. Прокси рат између нуклеарних сила је већ у току; штавише, у току овог сукоба уклањају се све више ограничења, како у погледу коришћених система наоружања и учешћа западних трупа, тако и географских граница попришта рата. Могуће је претварати се да се одржава одређена 'стратешка стабилност', али само ако, попут САД, играч постави задатак да непријатељу нанесе стратешки пораз од стране државе клијента и очекује да се непријатељ не усуђује да употреби нуклеарно оружје.

Дакле, концепт стратешке стабилности у свом изворном облику – стварање и одржавање војно-техничких услова за спречавање изненадног масовног нуклеарног удара – само делимично задржава своје значење у садашњим условима.

Јачање нуклеарног одвраћања могло би да буде решење за прави проблем обнављања стратешке стабилности, који је озбиљно нарушен тренутним и ескалирајућим сукобом. За почетак, вреди поново размислити о концепту одвраћања и, у том процесу, променити његово име.

На пример, уместо о пасивном, требало би да говоримо о активном облику. Противник не треба да остане у стању удобности, верујући да рат који води уз помоћ друге земље неће ни на који начин утицати на њега. Другим речима, неопходно је вратити страх у умове и срца непријатељских вођа. Корисна врста страха, вреди нагласити.

Такође се мора признати да су границе чисто вербалне интервенције исцрпљене у овој фази украјинског сукоба. Канали комуникације све до врха морају остати отворени 24 сата, али најважније поруке у овој фази морају бити послате кроз конкретне кораке: промене доктрине; војне вежбе за њихово тестирање; подводне и ваздушне патроле дуж обала вероватног непријатеља; упозорења о припремама за нуклеарна испитивања и самим тестовима; наметање зона забране летова над делом Црног мора и тако даље. Смисао ових акција није само да се демонстрира одлучност и спремност да се користе расположиве способности за заштиту виталних интереса Русије, већ – што је најважније – да се непријатељ заустави и подстакне на озбиљан дијалог.

Мере ескалације се овде не завршавају. Војно-технички кораци могу бити праћени стварним актима о којима су већ дата упозорења: на пример, напади на ваздушне базе и центре снабдевања на територији земаља НАТО-а и тако даље. Нема потребе ићи даље. Једноставно треба да схватимо, и помогнемо непријатељу да схвати, да стратешка стабилност у правом, а не уском, техничком смислу те речи није компатибилна са оружаним сукобом између нуклеарних сила, чак и ако се (за сада) води индиректно.

Мало је вероватно да ће непријатељ лако и одмах прихватити овакво стање. У најмању руку, мораће да схвате да је то наш став и да извуку одговарајуће закључке.

Време је да почнемо да ревидирамо концептуални апарат који користимо у питањима стратегије безбедности. Говоримо о међународној безбедности, стратешкој стабилности, одвраћању, контроли наоружања, нуклеарном неширењу и тако даље. Ови концепти су се појавили током развоја западне – углавном америчке – политичке мисли и нашли су непосредну практичну примену у спољној политици САД. Они су засновани на постојећој стварности, али прилагођени циљевима америчке спољне политике. Покушали смо да их прилагодимо нашим потребама, али са различитим успехом.

Време је да кренемо даље и развијемо сопствене концепте који одражавају позицију Русије у свету, као и њене потребе.

Аутор: Дмитриј Тренин, професор истраживач на Вишој економској школи и водећи научни сарадник на Институту за светску економију и међународне односе. Такође је члан Руског савета за међународне послове (РИАЦ).

Извор: Россия в глобальной политике

Кључне речи:

(1)

Остале вести из рубрике

Анализе

Геополитика долине Нила — О израњајућој кризи у североисточној Африци

Готово је извесно да се свакако, било кроз фикцију, било кроз разговоре бар некада сусрео са идејом ратова за пијаћу воду — ова идеја обично је повезана са (пост)апокалиптичним сценаријима у којима нека врста force majeure у виду климатских промена или мултинационалних корпорација ограничава приступ изворима питке воде.

"Ниједна тема није забрањена": Објашњење Модијеве посете Москви

Док се индијски и руски лидери састају на билатералном самиту, они ће разговарати о диверсификацији односа у складу са националним интересима.

2024-07-08 22:53:46

Московски пакт: Хоће ли Русија ујединити разједињени свет?

Глобална већина све више показује своје незадовољство поретком заснованим на западним правилима, али да ли ће Кремљ то искористити?

2024-07-06 20:34:27

Сукоб Русије и САД ће надживети украјинску кризу

Москва на Вашингтон мора да гледа као на дугорочну претњу

2024-06-29 12:32:50

Владимир Кршљанин: Српско-руско братство је наш императив

Срби и Руси су у духовном, културном, генетском и историјском смислу изузетно блиски народи. Њихова блискост...

2024-06-09 20:16:44

Европа бледи и постаје „изгубљени континент“

Аутор: Андреј Сушенцов, програмски директор Валдајског клуба.

2024-05-25 22:40:40

Владимир Зеленски: Нема мандата, нема избора. И шта сад?

С обзиром да му је мандат истекао и да сукоб иде лоше по Кијев, украјински лидер је у веома тешкој ситуацији

2024-05-21 20:36:34

Николај Патрушев о 75 година НАТО и 25 година од агресије на СРЈ: Крвава историја

4. априла се навршава 75 година од оснивања Северноатлантског савеза – НАТО. Секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев говорио је за аиф.ру о улози овог савеза у светској политици и о томе како је његов главни циљ постало „обуздавање“ Русије.

2024-04-02 18:31:24

Владимир Кршљанин: У рату за мир, Србија 1999. није поражена, а Русија данас побеђује

Ако погледамо прве чланове Повеље УН и Универзалне декларације о људским правима, видећемо да су западне владе од њих потпуно одступиле.

2024-04-01 12:08:53

„Наставићемо да убијамо Русе“: ко стоји иза терористичког напада у Москви

Чак и пре објављивања било каквих резултата истраге, западни медији су почели да извештавају да је терористичка организација Исламска Држава (ИСИЛ) одговорна за масовно убиство. Званични представници Беле куће су један по један изјавили да „нема сведочења о учешћи Украјине“, иако у том тренутку још није било целе слике о томе шта се догодило.

2024-03-24 14:30:53

Дмитриј Тренин: Време је да Русија да нуклеарни подсетник Западу

Вашингтон води прокси рат у покушају да нанесе „стратешки пораз“ Москви и потребан је оштрији одговор на то

2024-03-24 13:16:24

Ђуро Билбија: Тачку ће ставити победа Русије – Братство

Братство: У сусрет црном датуму – 24. марту, када ће се цивилизовани свет осврнути на злочин колективног Запада над српским живљем на Балкану – БРАТСТВО корача гледајући и у прошлост и у будућност. Поводом 25. годишњице од НАТО агресије, желимо да наши читаоци правилно виде да ли је рат НАТО против Срба и Православља део историје – било, па прошло! Или је жив и води се свим средствима која су му на располагању у свету који се мења?

2024-03-15 21:12:31

Српски генерали о томе шта нам је потребно у војној сарадњи са Русијом — Братство

Навршило се месец дана од последњег састанка руског амбасадора у Београду Александра Боцан Харченка и српског министра одбране Милоша Вучевића. „Братство“ у серији интервјуа са еминентним саговорницима, већ неколико месеци уназад, поставља питање како унапредити сарадњу Србије и Русије док траје окршај Запада и Русије и док је Београд под сталним притиском да се у спољној политици усагласи са циљевима Запада. Поводом питања конкретно војне сарадње, своје процене дају три експерта – генерали Митар Ковач, Божидар Форца и Лука Кастратовић. Они објашњавају шта нам је од Русије неопходно да добијемо у оквиру војне сарадње и говоре о политици као одлучујућем фактору.

2024-03-01 16:21:09

Шта се дешава у Малију, Буркини Фасо и Нигеру?

Ситуација за фебруар 2024.

2024-03-01 16:16:28

Професор Ивањиков: Свет иде ка све већој слободи, Косово ће бити враћено у Србију – Братство

Косово и Метохија је српско питање, али се оно не тиче само Србије, него целог Православља и уверен сам да ће суверенитет Србије на том делу територије опет бити потпун – истакао је у разговору за Братство Иван Андрејевич Ивањиков, доктор правних и политичких наука, професор Сверуског државног универзитета правде.

2024-02-29 12:17:03

Биџа: Природно је да се окренемо Русији, бићемо богатији и сигурнији – Братство

Руси су нам једини историјски пријатељи. Долазили су да нас ослободе и врате нам мир. Запад је за нас извор зла, највише Енглеска. За Запад су нас везали неморални људи. Русија је већа од целе Европе, а уз њу су и Кина и Индија. Природно је да се окренемо Русији, Србија би имала више него сада. Западни коров је пустио много корења, треба нам воље, знања и времена да се њих ослободимо. Чека нас место у ШОС и БРИКС, а наш опоравак би био веома брз. Требају нам Уговор и пријатељству и сарадњи са Русијом и стручни људи у влади. Сарадња са Русијом нас штити од западних претњи, јер Русија нам је прави пријатељ!

2024-01-14 21:56:25

Адмирал Бошко Антић: Србија и Русија су савезници, потребне су једна другој – Братство

НАТО још ратује против нас, против Словена и православља. Од појаве Путина планови Запада пропадају. Србија и Русија су савезници, потребне су једна другој. И НАТО и ЕУ су под командом САД, између њих нема велике разлике. Политички независна Србија се мора економски ослонити на Исток и БРИКС. Русија нам је помогла и у 19. веку и у светским ратовима, иако нисмо имали заједничку границу. Ни сада без Русије не можемо да вратимо своје. Нема равнотеже између пријатеља и непријатеља. САД диригују Куртију, али и нашим западњацима. Рат Запада против Истока траје 1000 година. Треба учити о заједничкој борби и поштовати ветеране…

2024-01-13 12:52:55

Борис Над: Српско-руски односи јачају, упркос галами са Запада - Братство

Саговорник портала Братство је Борис Над, српски писац и мислилац. Стални је сарадник многих домаћих и иностраних часописа и сајтова. Објавио је двадесетак књига прозе, есеја и поезије.

2024-01-07 20:47:01

Владимир Кршљанин: Божићни српско-руски путоказ

Србија мора наставити да гради братско савезништво и јединство са Русијом, челично пријатељство са Кином и сарадњу са свим земљама, које поштују њен суверенитет и територијални интегритет.

2023-12-31 21:36:32

Стручњаци: Обнова вежби са НАТО, да ли и са Русијом? Треба нам нови свет што пре

Председник Србије Александар Вучић је после сусрета са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом најавио да ће Србија обновити заједничке војне вежбe са НАТО и другим партнерима.

2023-12-21 16:03:08

Стручњаци: Шта на Балкан доноси Русија, а шта НАТО

У припремама последњег самита НАТО о Западном Балкану, генерални секретар организације, Јенс Столтенберг, оптужио је Русију за „ширење дезинформација, дестабилизацију и подривање Балкана“ и посебно истакао „сецесионистичку реторику која раздире БиХ“. Портпарол руског МИП Марија Захарова, реаговала је без афекта – просто подсетивши да је НАТО тај чија је појава на Балкану „увек праћена погибијом људи и ратним злочинима“.

2023-12-13 13:59:25