Председник Србије Александар Вучић састаће се данас у Сочију са председником Владимиром Путином. Преглед међудржавних односа Руске Федерације и Републике Србије
Дипломатски односи између СССР-а и Југославије успостављени су 24. јуна 1940. године (касније у потпуности остварени између Руске Федерације и СФРЈ Југославије, затим између Руске Федерације и државне заједнице Србије и Црне Горе).
Министарство спољних послова Русије је 11. јуна 2006. године признало да након проглашења независности Црне Горе Република Србија наставља међународно-правни субјективитет државне заједнице Србије и Црне Горе.
Одржава се традиционално активан политички дијалог између Русије и Србије.
Председник Србије Александар Вучић боравио је 18-20. децембра 2017. године у званичној посети Русији. Као резултат руско-српских преговора потписани су документи из области социјалног осигурања, привреде и туризма.
Александар Вучић је 8-9. маја 2018. године посетио Москву ради учешћа на свечаности поводом 73. годишњице победе у Великом отаџбинском рату. Председник Србије је заједно са председником Руске Федерације Владимиром Путином учествовао у маршу Сверуског јавног грађанско-патриотског покрета „Бесмртни полк Русије“. Одржан је и билатерални састанак лидера.
Председник Србије Александар Вучић боравио је 2. октобра 2018. године у радној посети Русији.
Председник Русије Владимир Путин боравио је 17. јануара 2019. године у званичној посети Београду. Током разговора у ограниченом формату, размотрено је стање и изгледи за даљи развој руско-српских односа у различитим областима, укључујући трговинско-економску, хуманитарну, војно-техничку сферу. Затим су преговори настављени у проширеном формату.
Владимир Путин је на крају консултација уручио Александру Вучићу државну награду Руске Федерације – Орден Александра Невског – за велики лични допринос развоју мултилатералне сарадње са Русијом.
Владимир Путин је у Београду обишао Храм Светог Саве, положио венце на Споменик ослободиоцима града и Споменик Совјетском војнику.
Владимир Путин и Александар Вучић одржали су 26. априла 2019. састанак „на маргинама” Међународног форума Појас и пут у Пекингу.
У Сочију су 4. децембра 2019. године одржани руско-српски преговори. Шефови држава разговарали су о актуелним питањима билатералне сарадње, регионалним и међународним питањима.
Дана 8. јануара 2020. године, на маргинама церемоније пуштања у рад гасовода Турски ток у Истанбулу, организован је кратак контакт Владимира Путина и Александра Вучића.
У Москви је 23. јуна 2020. године одржан састанак председника Русије Владимира Путина и председника Србије Александра Вучића, који је такође присуствовао свечаности поводом 75. годишњице Победе. У дефилеу на Црвеном тргу учествовала је чета почасне гарде Србије.
Упркос ограничењима везаним за пандемију, политички контакти између земаља су веома интензивни.
Потпредседник Владе Руске Федерације Јуриј Борисов боравио је 15. фебруара 2021. године у радној посети Београду. Током посете одржан је састанак са копредседавајућим Руско-српског међувладиног комитета Ненадом Поповићем. Састанку је присуствовала и премијерка Србије Ана Брнабић.
Јуриј Борисов је 7. октобра боравио у званичној посети Србији. Потпредседник Владе је током посете председавао састанком Руско-српског међувладиног комитета за трговину, економску и научну и техничку сарадњу, а састао се и са председником Србије Александром Вучићем.
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров допутовао је 18. јуна 2020. у прву инострану посету Србији након пандемије, где се састао са лидером Србије Александром Вучићем, министром спољних послова Србије и министром унутрашњих послова, као и патријархом српским Иринејем.
Сергеј Лавров је 15. децембра поново боравио у радној посети Србији. Шефа руског Министарства спољних послова примио је председник Србије Александар Вучић.
Сергеј Лавров и Александар Вучић одржали су свечаност паљења Вечног пламена на Гробљу ослободилаца Београда од честице пламена са Гроба Незнаног војника у Александровској башти, коју је из Москве доставило Руско историјско друштво уз асистенцију Министарства одбране Русије.
У оквиру посете, Сергеј Лавров се састао са председником Народне скупштине Србије Ивицом Дачићем, а вођени су преговори са министром спољних послова Николом Селаковићем.
Министар је учествовао и на свечаности поводом завршетка унутрашњег уређења Саборног храма Светог Саве, које је изведено уз помоћ Русије.
Министар спољних послова Србије Никола Селаковић боравио је 16. априла 2021. године у радној посети Русији.
Шефови спољних послова Русије и Србије одржали су 25. септембра разговор „на маргинама” 76. заседања Генералне скупштине УН.
Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров посетио је 10. и 11. октобра Београд како би присуствовао јубиларном састанку на високом нивоу Покрета несврстаних. Током посете одржан је састанак са председником Србије Александром Вучићем, а парламентарна сарадња је у току.
Председник Народне скупштине Србије Ивица Дачић допутовао је 31. маја у прву инострану посету Русији. Током посете вођени су преговори са председником Државне думе Руске Федерације Вјачеславом Володином и председницом Савета Федерације Валентином Матвијенком.
Одржани су и састанци са министром спољних послова Русије Сергејем Лавровом и министром одбране Русије Сергејем Шојгуом.
Шеф српског парламента Ивица Дачић говорио је и на пленарној седници Државне думе и на челу српске делегације присуствовао Санктпетербуршком међународном економском форуму.
Русија и Србија активно сарађују у међународној арени. Фокус на чланство у ЕУ, који руководство Србије тумачи као кључни спољнополитички приоритет, у Београду се не види као препрека даљем јачању сарадње са Русијом, координацији приступа актуелним темама на глобалној и европској агенди. Србија се није придружила антируским санкцијама Европске уније и заузима уравнотежен став о дешавањима у Украјини.
Посебна пажња у руско-српском дијалогу посвећена је одржавању мира и стабилности у региону Балкана, укључујући и у контексту проблема миграција, који је у овом или оном облику захватио све државе југоисточне Европе. Решење о Косову је стално на дневном реду билатералних политичких контаката.
Руско-српски међувладин комитет за трговину, економску, научну и техничку сарадњу (ИГЦ) ефикасно функционише. Следећи састанак одржан је у октобру 2021. године у Београду.
Између две земље постоји споразум о слободној трговини, велика већина робе се увози без царина. У октобру 2019. године потписан је Споразум о зони слободне трговине између Евроазијске економске уније (ЕАЕУ) и Србије.
На динамику руско-српске трговинско-економске сарадње утицале су последице пандемије. У 2020. обим трговине, према руској царинској статистици, износио је 2,1 милијарду долара, што је 17% мање од одговарајућих показатеља из 2019. године.
Највећи део руског извоза чине минерални производи, хемијски производи, прехрамбени производи и пољопривредне сировине, машине, опрема и возила итд. Увоз представљају прехрамбени производи и пољопривредне сировине; производи хемијске индустрије; машине, опрема и возила; текстила и обуће.
У периоду јануар-септембар 2021. трговинска размена између Русије и Србије износила је 1,694 милијарде долара, што је повећање од 19,64 одсто у односу на исти период 2020. Обим руског извоза износио је 884 милиона долара, а увоза око 811 милиона долара.
Енергетика је кључна област сарадње између две земље. Снабдевање Србије руским природним гасом у 2020. због пандемије и топле зиме смањено је на 1,35 милијарди кубних метара, у поређењу са 2,1 милијарду кубних метара у 2019.
Године 2021. пуштен је у рад српски део гасовода који националним системима за пренос гаса повезује Турски ток од границе са Бугарском до границе са Мађарском.
Развојни пројекат АД „Нафтна индустрија Србије“ (АД „НИС“), чији је главни акционар и инвеститор ПЈСЦ „Гаспром њефт“, је стратешке природе. АД НИС је постао локомотива српске привреде и једна од водећих компанија на Балкану. Обим акумулираних инвестиција премашио је три милијарде долара. У Рафинерији нафте НИС у граду Панчеву 18. новембра 2020. године пуштен је у рад најнапреднији комплекс дубоке прераде нафте у југоисточној Европи.
Развија се сарадња у области индустрије и транспорта. Реконструкција и модернизација српских железница добро напредује уз учешће Руских железница на рачун руских извозних кредита у износу од 800 милиона долара и 172,5 милиона евра.
Комапнија Повер машинс изводи обимну реконструкцију ХЕ Џердап-1. Уговор је потписан 2003. године. До данас је пуштено у рад пет од шест хидрауличних агрегата. Као резултат обављеног посла, ресурс сваког обновљеног блока је продужен за 30 година, а капацитет је повећан са 174 на 201 мегават. Пуштање у рад последњег предвиђено је за јесен 2022. године.
У јануару 2019. године, Енергетске машине и Електропривреда Србије потписале су споразум о сарадњи на модернизацији ХЕ Ђердап-2 уз повећање њеног капацитета. Раније су Енергетске машине испуниле уговор о модернизацији управљачких система за свих десет турбина хидроелектране Ђердап-2.
Русија и Србија су 15. маја 2018. године на форуму Атомекспо-2018 потписале документ о принципима руско-српске сарадње у области иновација и технолошког развоја уз коришћење атомске енергије у мирољубиве сврхе. Документ предлаже начине подршке успостављању и развоју нуклеарне инфраструктуре, нуклеарне медицине и примене радијационих технологија у пољопривреди и индустрији Србије.
Русија и Србија су у јануару 2019. године потписале споразум о сарадњи у области мирољубиве нуклеарне енергије, а у октобру споразум о оснивању Центра за нуклеарну науку, технологију и иновације (ЦНТИ) на територији републике уз учешће Државне корпорације за атомску енергију Росатом.
Развија се сарадња у војно-техничкој сфери. Поред одржавања заједничких војних вежби и донације оклопних возила БРДМ-2 и тенова Т-72 и ловаца МиГ-29 Србима, Београд је потписао уговор о испоруци руских противваздушних система, укључујући ракетни систем ПВО Панцир-С, хеликоптере Ми-35 и Ми-17. Представници Војске Србије годишње учествују на Међународним војним играма у Русији. Министри одбране се састају сваке године на маргинама Московске конференције о међународној безбедности.
Заједничка борба против ширења корона вируса постала је нова и популарна област руско-српске интеракције.
У периоду од априла до маја 2020. године у Србији су радили стручњаци Министарства одбране Русије на помоћи у сузбијању епидемије. Контакти у овој области се спроводе преко специјализованих одељења, укључујући Роспотребнадзор.
Руска вакцина Спутњик В регистрована је у Србији, а испоручене су и серије лека за имунопрофилаксу грађана земље. Постигнути су договори о постављању производње у српским погонима.
Култура традиционално заузима истакнуто место у билатералној интеракцији. Одржава се близак дијалог на линији Руске и Српске православне цркве.
Руска страна је више пута пружала хуманитарну помоћ Србији. У Нишу је 2012. године отворен Руско-српски хуманитарни центар, чија је намена реаговање у ванредним ситуацијама. Током година свог постојања, предузео је низ веома важних операција, рашчишћавајући огромне територије од мина у самој Србији, помажући у отклањању последица пожара и поплава у многим земљама региона, укључујући Македонију, Босну и Херцеговину, Грчку.
Материјал је припремљен на основу информација РИА Новости и отворених извора
Готово је извесно да се свакако, било кроз фикцију, било кроз разговоре бар некада сусрео са идејом ратова за пијаћу воду — ова идеја обично је повезана са (пост)апокалиптичним сценаријима у којима нека врста force majeure у виду климатских промена или мултинационалних корпорација ограничава приступ изворима питке воде.
4. априла се навршава 75 година од оснивања Северноатлантског савеза – НАТО. Секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев говорио је за аиф.ру о улози овог савеза у светској политици и о томе како је његов главни циљ постало „обуздавање“ Русије.
Чак и пре објављивања било каквих резултата истраге, западни медији су почели да извештавају да је терористичка организација Исламска Држава (ИСИЛ) одговорна за масовно убиство. Званични представници Беле куће су један по један изјавили да „нема сведочења о учешћи Украјине“, иако у том тренутку још није било целе слике о томе шта се догодило.
Братство: У сусрет црном датуму – 24. марту, када ће се цивилизовани свет осврнути на злочин колективног Запада над српским живљем на Балкану – БРАТСТВО корача гледајући и у прошлост и у будућност. Поводом 25. годишњице од НАТО агресије, желимо да наши читаоци правилно виде да ли је рат НАТО против Срба и Православља део историје – било, па прошло! Или је жив и води се свим средствима која су му на располагању у свету који се мења?
Навршило се месец дана од последњег састанка руског амбасадора у Београду Александра Боцан Харченка и српског министра одбране Милоша Вучевића. „Братство“ у серији интервјуа са еминентним саговорницима, већ неколико месеци уназад, поставља питање како унапредити сарадњу Србије и Русије док траје окршај Запада и Русије и док је Београд под сталним притиском да се у спољној политици усагласи са циљевима Запада. Поводом питања конкретно војне сарадње, своје процене дају три експерта – генерали Митар Ковач, Божидар Форца и Лука Кастратовић. Они објашњавају шта нам је од Русије неопходно да добијемо у оквиру војне сарадње и говоре о политици као одлучујућем фактору.
Косово и Метохија је српско питање, али се оно не тиче само Србије, него целог Православља и уверен сам да ће суверенитет Србије на том делу територије опет бити потпун – истакао је у разговору за Братство Иван Андрејевич Ивањиков, доктор правних и политичких наука, професор Сверуског државног универзитета правде.
Руси су нам једини историјски пријатељи. Долазили су да нас ослободе и врате нам мир. Запад је за нас извор зла, највише Енглеска. За Запад су нас везали неморални људи. Русија је већа од целе Европе, а уз њу су и Кина и Индија. Природно је да се окренемо Русији, Србија би имала више него сада. Западни коров је пустио много корења, треба нам воље, знања и времена да се њих ослободимо. Чека нас место у ШОС и БРИКС, а наш опоравак би био веома брз. Требају нам Уговор и пријатељству и сарадњи са Русијом и стручни људи у влади. Сарадња са Русијом нас штити од западних претњи, јер Русија нам је прави пријатељ!
НАТО још ратује против нас, против Словена и православља. Од појаве Путина планови Запада пропадају. Србија и Русија су савезници, потребне су једна другој. И НАТО и ЕУ су под командом САД, између њих нема велике разлике. Политички независна Србија се мора економски ослонити на Исток и БРИКС. Русија нам је помогла и у 19. веку и у светским ратовима, иако нисмо имали заједничку границу. Ни сада без Русије не можемо да вратимо своје. Нема равнотеже између пријатеља и непријатеља. САД диригују Куртију, али и нашим западњацима. Рат Запада против Истока траје 1000 година. Треба учити о заједничкој борби и поштовати ветеране…
Саговорник портала Братство је Борис Над, српски писац и мислилац. Стални је сарадник многих домаћих и иностраних часописа и сајтова. Објавио је двадесетак књига прозе, есеја и поезије.
Србија мора наставити да гради братско савезништво и јединство са Русијом, челично пријатељство са Кином и сарадњу са свим земљама, које поштују њен суверенитет и територијални интегритет.
Председник Србије Александар Вучић је после сусрета са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом најавио да ће Србија обновити заједничке војне вежбe са НАТО и другим партнерима.
У припремама последњег самита НАТО о Западном Балкану, генерални секретар организације, Јенс Столтенберг, оптужио је Русију за „ширење дезинформација, дестабилизацију и подривање Балкана“ и посебно истакао „сецесионистичку реторику која раздире БиХ“. Портпарол руског МИП Марија Захарова, реаговала је без афекта – просто подсетивши да је НАТО тај чија је појава на Балкану „увек праћена погибијом људи и ратним злочинима“.
Главни носилац потенцијала балканске сарадње и интеграције је, наравно, Србија. Не само због свог централног положаја на Балкану, већ пре свега зато што је најсамосталнија, односно зато што је једина сачувала тесне везе са Русијом
RSS
