Уз упозорења да би нове тензије између Београда и Приштине могле да униште вишедеценијски мировни споразум који је ставио тачку на крваве сукобе на Балкану након распада Југославије, САД су све више подељене око тога шта да раде.
Раније овог месеца, СОХО форум у Њујорку био је домаћин дебате између Скота Хортона, дугогодишњег слободарског и антиратног радио водитеља и Била Кристола, неоконзервативног мислиоца и једног од идеолошких архитеката америчког света после 11. септембра. Предмет дебате је био амерички интервенционизам, његове "заслуге" и историјски записи.
Предвидљиво, Кристол је понудио нејасне детаље који покушавају да преокрену америчко наслеђе као „добронамерну глобалну хегемонију“, термин који је он сам сковао 1996. када је описивао улогу те земље у свету. Размишљајући о ратовима у Ираку, Кристол је истовремено рекао да Америка „није довољно форсирала демократију“ и да је „можда била превише амбициозна“. Укратко, он је признао да су направљене грешке, што је признање које би било незамисливо пре само неколико година, а ипак није довољно одговорно.
Међутим, док америчке акције на Блиском истоку остављају много тога неуспешног за Кристол, он инсистира да је америчка интервенција у југословенским ратовима током 1990-их била успешна. Како је рекао, Балкан је био „један случај рата који је вредео и за који мислим да је имао прилично добре последице“. Као на знак, балкански лонац поново почиње да кључа.
Нерешен сукоб
Косово је потенцијално буре барута у јужној Европи још од краја рата 1998/1999. Недавни сукоб са Србијом, од које је једнострано прогласило независност, довео је до нове ескалације тензија.
Почевши од септембра 2021. године, Срби који живе на Косову покренули су протесте против власти које узнемиравају путнике који улазе на територију са српским регистарским таблицама, што је изазвало мобилизацију косовске полиције, блокаде путева и саобраћајне гужве.
ЕУ је посредовала у привременом решењу у септембру које укључује прикривање националних ознака на регистарским таблицама налепницама, док посебна радна група у Бриселу не утврди трајније решење у наредних шест месеци. Остаје да се види, међутим, да ли ће то бити довољно за постизање тренутног мира. Од тада су избили нови сукоби између полиције и демонстраната у близини Митровице.
Министарство спољних послова Русије осудило је употребу насиља косовске полиције над етничким Србима. Министар спољних послова Сергеј Лавров састао се средином октобра са председником Србије Александром Вучићем и позвао на разговоре Приштине и Београда и дипломатско решење које ће поштовати све стране.
Како се ситуација захуктавала, НАТО је брзо појачао патроле широм Косова, укључујући и север. „КФОР ће задржати привремено снажно и агилно присуство у тој области“, наводи се у званичном саопштењу војног блока предвођеног САД-ом раније овог месеца, са намером да подржи примену решења уз посредовање ЕУ. Прошле недеље, косовски министар одбране Арменд Мехај долетео је у Вашингтон да се састане са подсекретаром одбране за политику др Колином Калом у Пентагону. Тема разговора били су „приоритети билатералне безбедносне сарадње“.
Ови потези су само последњи пример подршке Косову од стране САД. Уз америчку подршку Косово је покренуло своју кампању за међународно признање 2008. године. Многе велике земље, које представљају већину светске популације, укључујући Русију, Кину и Индију, нису га признале као суверену државу. Упорно полагање права Косова на независност је оно што чини питање наизглед бенигним као што су регистарске таблице у односу на питање рата и мира.
У позадини је и даље рат из 1999. године и злогласне кампање НАТО бомбардовања Србије која је довела до смрти најмање 489 цивила, наводи "Хјуман рајтс воч". У априлу 1999. године, НАТО је намерно гађао српску радио-телевизију, убивши 16 цивила, наводи "Амнести интернешенел". У једном тренутку, САД су „грешком“ бомбардовале кинеску амбасаду у Београду, убивши троје и ранивши још двадесетак, што се показало као једина мета коју је ЦИА изабрала током рата.
До данас, САД имају војну базу "Бондстил" у близини Урошевца, на Косову, као део међународних снага за Косово (КФОР).
Две државе у једној
На западу, Босна и Херцеговина (БиХ) се такође поново појавила у међународним вестима. У позадини самита ЕУ о западном Балкану почетком октобра, лидер босанских Срба Милорад Додик изјавио је прошле седмице да ће парламент Републике Српске, једног од два ентитета који заједно чине БиХ, ускоро гласати за укидање неких државних институција БиХ . То укључује војску, Високо судско и тужилачко веће (ВСТВ) и индиректне порезе. Ове институције су успостављене након потписивања Дејтонског мировног споразума 1995. године и нису садржане у уставу земље.
Додик жели независну Српску Републику без угрожавања територијалног интегритета БиХ, а тврди да има подршку седам чланица ЕУ, али није рекао којих.
Генеза недавне босанскохерцеговачке главобоље је измена Кривичног закона по којој су различити облици запаљивог говора кажњиви. Закон је у јулу ове године усвојила Канцеларија високог представника, међународног „владара“ са овлашћењем да намеће обавезујуће одлуке и смењује јавне званичнике.
Русија сматра да је институција високог представника застарела, уз саопштење Министарства спољних послова да је крајње време да се „смањи институт страног надзора над Босном и Херцеговином, који само ствара проблеме и подрива мир и стабилност у тој земљи“. Москва такође остаје критична према покушајима интеграције земље у НАТО, инсистирајући да међу грађанима Босне и Херцеговине нема консензуса када је у питању придруживање блоку који предводе САД.
На другачији начин, Вашингтон је већ прошлог месеца покушао да замери Додику због његове „сецесионистичке реторике“. На састанку пре само неколико недеља, заменик помоћника америчког државног секретара Габријел Ескобар упозорио је на „ништа осим изолације и економског очаја” за народ Републике Српске. Према транскрипту који је Додик поделио са новинарима, он је рекао Ескобару да га "заболе за санкције", додајући: "То сам и раније знао. Ако желиш да разговараш са мном, немој ми претити."
У САД су различите балканско-америчке организације објавиле заједничко саопштење у којем позивају Конгрес и Бајденову администрацију „да одмах покрену кораке за одбијање покушаја Владе Србије да разбије мир и безбедност у региону“. Позивајући се и на горе поменута дешавања на Косову и у Српској Републици, у саопштењу се захтева поновно јачање и „проширење НАТО-а као приоритет за регион“. То сугерише да је оно што је у питању на Балкану, америчко наслеђе: „Америка је уложила превише сопствених ресурса у овај регион да би дозволила реваншистичким актерима да десеткују скоро четврт века напретка.”
Међутим, како заправо изгледа Америка која улаже своје ресурсе? Почетком 1992. године, пре рата који је захватио Босну и Херцеговину, све стране су већ постигле договор - Кутиљеров план, да се Босна и Херцеговина подели на кантоне по српској, хрватској и муслиманској линији.
У последњем тренутку, међутим, тадашњи амерички амбасадор у Југославији Ворен Цимерман састао се у Сарајеву са лидером муслимана Алијом Изетбеговићем, обећавајући му, како се наводи, потпуно признање јединствене Босне и Херцеговине. Изетбеговић је одмах потом повукао свој потпис са споразума о подели, а убрзо након тога САД и њихови европски савезници признали су Изетбеговићеву државу. Рат је уследио месец дана касније, у априлу 1992. године. САД су се на крају вратиле новим преговорима о подели који су били одјек претходних разговора.
Како је "Њујорк тајмс" објавио 1993. године, „након десетина хиљада мртвих касније, Сједињене Државе позивају лидере три босанске стране да прихвате споразум о подели сличан оном коме се Вашингтон противио 1992. године”.
Цимерман је тада рекао да „смо се надали да ће Срби одустати ако буде јасно да Босна има признање западних земаља. Испоставило се да смо погрешили".
Враћајући се поново на расправу Хортон-Кристол, Хортон је нагласио америчко противљење Кутиљеровом плану и разорне последице као пример интервенција САД, које не промовишу мир и стабилност.
Председник Џо Бајден је на почетку своје администрације изјавио да се „Америка вратила“. Ако погледамо историју америчких интервенција, ово би могло представљати проблеме за Балкан.
Извор: Џулијан Фишер, политички аналитичар у руском комитету за јавне послове (Ру-ПАЦ). Пише о односима Русија-САД, америчкој спољној политити и националној безбедности /РТ
4. априла се навршава 75 година од оснивања Северноатлантског савеза – НАТО. Секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев говорио је за аиф.ру о улози овог савеза у светској политици и о томе како је његов главни циљ постало „обуздавање“ Русије.
Чак и пре објављивања било каквих резултата истраге, западни медији су почели да извештавају да је терористичка организација Исламска Држава (ИСИЛ) одговорна за масовно убиство. Званични представници Беле куће су један по један изјавили да „нема сведочења о учешћи Украјине“, иако у том тренутку још није било целе слике о томе шта се догодило.
Братство: У сусрет црном датуму – 24. марту, када ће се цивилизовани свет осврнути на злочин колективног Запада над српским живљем на Балкану – БРАТСТВО корача гледајући и у прошлост и у будућност. Поводом 25. годишњице од НАТО агресије, желимо да наши читаоци правилно виде да ли је рат НАТО против Срба и Православља део историје – било, па прошло! Или је жив и води се свим средствима која су му на располагању у свету који се мења?
Навршило се месец дана од последњег састанка руског амбасадора у Београду Александра Боцан Харченка и српског министра одбране Милоша Вучевића. „Братство“ у серији интервјуа са еминентним саговорницима, већ неколико месеци уназад, поставља питање како унапредити сарадњу Србије и Русије док траје окршај Запада и Русије и док је Београд под сталним притиском да се у спољној политици усагласи са циљевима Запада. Поводом питања конкретно војне сарадње, своје процене дају три експерта – генерали Митар Ковач, Божидар Форца и Лука Кастратовић. Они објашњавају шта нам је од Русије неопходно да добијемо у оквиру војне сарадње и говоре о политици као одлучујућем фактору.
Косово и Метохија је српско питање, али се оно не тиче само Србије, него целог Православља и уверен сам да ће суверенитет Србије на том делу територије опет бити потпун – истакао је у разговору за Братство Иван Андрејевич Ивањиков, доктор правних и политичких наука, професор Сверуског државног универзитета правде.
Руси су нам једини историјски пријатељи. Долазили су да нас ослободе и врате нам мир. Запад је за нас извор зла, највише Енглеска. За Запад су нас везали неморални људи. Русија је већа од целе Европе, а уз њу су и Кина и Индија. Природно је да се окренемо Русији, Србија би имала више него сада. Западни коров је пустио много корења, треба нам воље, знања и времена да се њих ослободимо. Чека нас место у ШОС и БРИКС, а наш опоравак би био веома брз. Требају нам Уговор и пријатељству и сарадњи са Русијом и стручни људи у влади. Сарадња са Русијом нас штити од западних претњи, јер Русија нам је прави пријатељ!
НАТО још ратује против нас, против Словена и православља. Од појаве Путина планови Запада пропадају. Србија и Русија су савезници, потребне су једна другој. И НАТО и ЕУ су под командом САД, између њих нема велике разлике. Политички независна Србија се мора економски ослонити на Исток и БРИКС. Русија нам је помогла и у 19. веку и у светским ратовима, иако нисмо имали заједничку границу. Ни сада без Русије не можемо да вратимо своје. Нема равнотеже између пријатеља и непријатеља. САД диригују Куртију, али и нашим западњацима. Рат Запада против Истока траје 1000 година. Треба учити о заједничкој борби и поштовати ветеране…
Саговорник портала Братство је Борис Над, српски писац и мислилац. Стални је сарадник многих домаћих и иностраних часописа и сајтова. Објавио је двадесетак књига прозе, есеја и поезије.
Србија мора наставити да гради братско савезништво и јединство са Русијом, челично пријатељство са Кином и сарадњу са свим земљама, које поштују њен суверенитет и територијални интегритет.
Председник Србије Александар Вучић је после сусрета са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом најавио да ће Србија обновити заједничке војне вежбe са НАТО и другим партнерима.
У припремама последњег самита НАТО о Западном Балкану, генерални секретар организације, Јенс Столтенберг, оптужио је Русију за „ширење дезинформација, дестабилизацију и подривање Балкана“ и посебно истакао „сецесионистичку реторику која раздире БиХ“. Портпарол руског МИП Марија Захарова, реаговала је без афекта – просто подсетивши да је НАТО тај чија је појава на Балкану „увек праћена погибијом људи и ратним злочинима“.
Главни носилац потенцијала балканске сарадње и интеграције је, наравно, Србија. Не само због свог централног положаја на Балкану, већ пре свега зато што је најсамосталнија, односно зато што је једина сачувала тесне везе са Русијом
Српско друштво из прве руке зна какве су страшне последице употребе муниције са осиромашеним уранијумом од стране НАТО трупа. Нажалост, опасност од глобалне контаминације европског континента уранијумском прашином данас је већа него икада раније.
На територији Нагорно-Карабаха остаје напета ситуација: карактеристични знаци показују припрему Оружаних снага Азербејџана за наставак експанзије како би у потпуности заузели територију непризнате Републике Арцах.
RSS
