РТ: „Мишљење Срба није било важно за Запад“: Какву је улогу одиграо Дејтонски споразум у судбини Југославије

Пре четврт века, након војне акције НАТО-а, потписан је Дејтонски мировни споразум којим је окончан босански рат. Документ је имао опречне последице. С једне стране, споразум је Србима пружио аутономију у Босни и Херцеговини, а с друге су консолидовали независност БиХ, предодређујући даљи распад Југославије. Према експертима, циљана војно-политичка интервенција Запада одиграла је кључну улогу у уклањању југословенске државности. Као резултат тога, аналитичари верују да је интервенција алијансе знатно погоршала безбедност региона и одбацила развој балканских земаља далеко уназад.

14. децембра 1995. године ступио је на снагу Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини (БиХ), познатији као Дејтонски мировни споразум.

Москва, иако је парафирала Дејтонски споразум, успротивила се војном присуству алијансе у Босни. Русија је одлучила да у земљу пошаље сопствене трупе које су бројале више од 1.000 људи, што је обезбедило одржавање мира.

Други део питања, која су регулисана Дејтонским споразумом, посвећена су државној структури Босне, која је пре рата била део Југославије.

Босна и Херцеговина се фактички претворила у конфедерацију са два одвојена административно-територијална ентитета: Муслиманско-хрватском федерацијом БиХ, која је заузимала 51% територије, и Републиком Српском (49%). Главни град Сарајево остао је под контролом муслимана.

Контрола над поштивањем цивилног дела Дејтонског споразума поверена је високом представнику УН-а за БиХ. Добио је право да поништава одлуке власти и смењује републичке државнике ако, с његове тачке гледишта, представљају претњу за безбедност региона.

У интервјуу за РТ, Стеван Гајић, запослени у Институту за европске студије у Београду, приметио је да је ефекат Дејтонског споразума на безбедност Балкана био контрадикторан.

Према речима стручњака, споразум потписан у Паризу зауставио је босански рат у којем је погинуло више од 100 хиљада људи, а тренутно остаје гарант очувања српске аутономије. У исто време, Дејтонском споразуму претходила је НАТО војна операција "Намерна сила", а ова војна интервенција је у великој мери предодредила даљи распад Југославије, наводи Гајић.

„Почетком 1990-их, Хрвати и муслимани у Босни ујединили су се да би се одвојили од Југославије. Али Срби нису желели да учествују у овоме, што је изазвало рат. Истовремено, Запад је подржавао сепаратистичке тенденције, признајући отцепљене држава - Словеније, Хрватске, а тада је на ред дошла и Босна. Ипак, важно је да су Срби добили аутономију у новом државном ентитету“, наводи Гајић.


Сарајево током рата, фото: AFP © GEORGES GOBET

Четврт века касније, Москва наставља да подржава очување Дејтонског споразума, противећи се његовој ревизији. Истовремено, руска дипломатија не види смисао у даљем постојању институције високог представника у БиХ.

„Нико не може оспорити чињеницу да је овај механизам (канцеларија високог представника) спољне контроле замишљен као чисто привремена мера. Постоји чак и принципијелна одлука да се она умањи, донета још 2006. године, али се њена примена непрестано одлаже под разним изговорима“, рекао је руски министар спољних послова Сергеј Лавров у интервјуу за лист "Глас Српске".

Како је у коментару за РТ објаснио Џорџ Енгелхарт, истраживач Института за славистику Руске академије наука, упркос одређеним недостацима Дејтонског споразума, његово очување омогућава Москви да пружи дипломатску подршку и развије односе са Републиком Српском.

„Дејтон има пуно недостатака. Створен је систем спољног управљања, а потенцијал сукоба у односима међу заједницама у Босни није нестао. Па ипак, Дејтон је некако уравнотежио интересе народа у БиХ“, објашњава је Енгелхарт.

„Срби су означени као крвници“

Међутим, како напомињу истраживачи, Дејтонски споразум није успео да заустави умешаност Запада у унутрашњи југословенски сукоб. По завршетку босанског рата, Сједињене Америчке Државе и њихови европски савезници почели су циљано да подржавају косовске сепаратисте.

„Дејтонски споразум у то време (1995) био је најоптималније решење, али после њих су НАТО агенти почели да потпирују пламен сепаратистичког рата Албанаца на Косову и Метохији, што је послужило као изговор за интервенцију алијансе 1999. године“, каже Гајић.

Према медијском аналитичару и оснивачу агенције "Имастум" Алберту Мартиросјану, пристрасно извештавање о босанском рату од западних медија одиграло је огромну улогу у решавању питања војне интервенције у Југославији 1999. године.

„Босански рат можемо назвати извором демонизације српске слике у очима западне јавности. Његова неадекватна покривеност западних новинара довела је до чињенице да су Срби били чврсто означени као једини крвници и давитељи слободе националних мањина, иако је окрутност према цивилном становништву била са свих страна сукоба“, рекао је Мартиросјан у коментару за РТ.

Заузврат, Џорџ Енгелхарт сматра да САД и ЕУ категорички нису биле задовољне несврстаним статусом Југославије у контексту колапса биполарног система међународних односа.

„Југославија је дуго била несврстана земља. Али западне државе су настојале да Балкан ставе под своју контролу. Мишљење локалног становништва, а пре свега Срба, није имало много значаја за Запад“, додаје је Енгелхарт."

 

24. марта 1999. године, под изговором заштите цивила на Косову, државе НАТО-а започеле су методичко бомбардовање војних и цивилних циљева у Југославији. Војна операција изведена је без одобрења Савета безбедности УН, односно представљала је грубо кршење међународног права.


Београ током НАТО агресије, фото: © REUTERS / RT

„Акције алијансе противречиле су чак Северноатлантском уговору из 1949. године, у којем су се земље НАТО обавезале да неће угрозити међународни мир, безбедност и правду, као и да ће се уздржати од употребе силе или претње у међународним односима, ако је то у супротности са циљевима УН“, наводи се у материјалу Министарства спољних послова Руске Федерације.

Упркос извесним успесима, српска војска није била у стању да одоли заједничкој моћи савеза. Слободан Милошевић је 3. јуна био принуђен да пристане на политички план поравнања који су му наметнуле западне државе.

Тако је Београд одобрио војно-технички споразум, којим се Југославија обавезала да повуче своје трупе са територије Косова и Метохије и одустане било којег облика војне активности.

Упркос чињеници да процес мирног решавања ситуације, који је водио Савет безбедности УН, није предвидео сецесију Косова, 2008. године већина западних држава признала је независност региона. Као одговор, Београд је саопштио да никада неће признати суверенитет ове територије. Сви даљи покушаји Запада да нађе компромис по овом питању нису крунисани успехом.

Стручњаци верују да је уклањање југословенске државности подрило безбедност на Балканском полуострву и довело до социјално-економске деградације региона.

„Грађански ратови у Хрватској, Босни и Херцеговини, НАТО агресија на Југославију довели су до огромног броја жртава, милиона избеглица, масовног разарања. Све ово је бацило назад земље региона и генерално, многе од њих још увек нису достигле ниво развоја из 1990. године (док су још биле део Југославије)“, резимира Енгелхарт.

Извор: Восток / РТ

Анализе

Николај Патрушев о 75 година НАТО и 25 година од агресије на СРЈ: Крвава историја

4. априла се навршава 75 година од оснивања Северноатлантског савеза – НАТО. Секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев говорио је за аиф.ру о улози овог савеза у светској политици и о томе како је његов главни циљ постало „обуздавање“ Русије.

Владимир Кршљанин: У рату за мир, Србија 1999. није поражена, а Русија данас побеђује

Ако погледамо прве чланове Повеље УН и Универзалне декларације о људским правима, видећемо да су западне владе од њих потпуно одступиле.

2024-04-01 12:08:53

„Наставићемо да убијамо Русе“: ко стоји иза терористичког напада у Москви

Чак и пре објављивања било каквих резултата истраге, западни медији су почели да извештавају да је терористичка организација Исламска Држава (ИСИЛ) одговорна за масовно убиство. Званични представници Беле куће су један по један изјавили да „нема сведочења о учешћи Украјине“, иако у том тренутку још није било целе слике о томе шта се догодило.

2024-03-24 14:30:53

Дмитриј Тренин: Време је да Русија да нуклеарни подсетник Западу

Вашингтон води прокси рат у покушају да нанесе „стратешки пораз“ Москви и потребан је оштрији одговор на то

2024-03-24 13:16:24

Ђуро Билбија: Тачку ће ставити победа Русије – Братство

Братство: У сусрет црном датуму – 24. марту, када ће се цивилизовани свет осврнути на злочин колективног Запада над српским живљем на Балкану – БРАТСТВО корача гледајући и у прошлост и у будућност. Поводом 25. годишњице од НАТО агресије, желимо да наши читаоци правилно виде да ли је рат НАТО против Срба и Православља део историје – било, па прошло! Или је жив и води се свим средствима која су му на располагању у свету који се мења?

2024-03-15 21:12:31

Српски генерали о томе шта нам је потребно у војној сарадњи са Русијом — Братство

Навршило се месец дана од последњег састанка руског амбасадора у Београду Александра Боцан Харченка и српског министра одбране Милоша Вучевића. „Братство“ у серији интервјуа са еминентним саговорницима, већ неколико месеци уназад, поставља питање како унапредити сарадњу Србије и Русије док траје окршај Запада и Русије и док је Београд под сталним притиском да се у спољној политици усагласи са циљевима Запада. Поводом питања конкретно војне сарадње, своје процене дају три експерта – генерали Митар Ковач, Божидар Форца и Лука Кастратовић. Они објашњавају шта нам је од Русије неопходно да добијемо у оквиру војне сарадње и говоре о политици као одлучујућем фактору.

2024-03-01 16:21:09

Шта се дешава у Малију, Буркини Фасо и Нигеру?

Ситуација за фебруар 2024.

2024-03-01 16:16:28

Професор Ивањиков: Свет иде ка све већој слободи, Косово ће бити враћено у Србију – Братство

Косово и Метохија је српско питање, али се оно не тиче само Србије, него целог Православља и уверен сам да ће суверенитет Србије на том делу територије опет бити потпун – истакао је у разговору за Братство Иван Андрејевич Ивањиков, доктор правних и политичких наука, професор Сверуског државног универзитета правде.

2024-02-29 12:17:03

Биџа: Природно је да се окренемо Русији, бићемо богатији и сигурнији – Братство

Руси су нам једини историјски пријатељи. Долазили су да нас ослободе и врате нам мир. Запад је за нас извор зла, највише Енглеска. За Запад су нас везали неморални људи. Русија је већа од целе Европе, а уз њу су и Кина и Индија. Природно је да се окренемо Русији, Србија би имала више него сада. Западни коров је пустио много корења, треба нам воље, знања и времена да се њих ослободимо. Чека нас место у ШОС и БРИКС, а наш опоравак би био веома брз. Требају нам Уговор и пријатељству и сарадњи са Русијом и стручни људи у влади. Сарадња са Русијом нас штити од западних претњи, јер Русија нам је прави пријатељ!

2024-01-14 21:56:25

Адмирал Бошко Антић: Србија и Русија су савезници, потребне су једна другој – Братство

НАТО још ратује против нас, против Словена и православља. Од појаве Путина планови Запада пропадају. Србија и Русија су савезници, потребне су једна другој. И НАТО и ЕУ су под командом САД, између њих нема велике разлике. Политички независна Србија се мора економски ослонити на Исток и БРИКС. Русија нам је помогла и у 19. веку и у светским ратовима, иако нисмо имали заједничку границу. Ни сада без Русије не можемо да вратимо своје. Нема равнотеже између пријатеља и непријатеља. САД диригују Куртију, али и нашим западњацима. Рат Запада против Истока траје 1000 година. Треба учити о заједничкој борби и поштовати ветеране…

2024-01-13 12:52:55

Борис Над: Српско-руски односи јачају, упркос галами са Запада - Братство

Саговорник портала Братство је Борис Над, српски писац и мислилац. Стални је сарадник многих домаћих и иностраних часописа и сајтова. Објавио је двадесетак књига прозе, есеја и поезије.

2024-01-07 20:47:01

Владимир Кршљанин: Божићни српско-руски путоказ

Србија мора наставити да гради братско савезништво и јединство са Русијом, челично пријатељство са Кином и сарадњу са свим земљама, које поштују њен суверенитет и територијални интегритет.

2023-12-31 21:36:32

Стручњаци: Обнова вежби са НАТО, да ли и са Русијом? Треба нам нови свет што пре

Председник Србије Александар Вучић је после сусрета са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом најавио да ће Србија обновити заједничке војне вежбe са НАТО и другим партнерима.

2023-12-21 16:03:08

Стручњаци: Шта на Балкан доноси Русија, а шта НАТО

У припремама последњег самита НАТО о Западном Балкану, генерални секретар организације, Јенс Столтенберг, оптужио је Русију за „ширење дезинформација, дестабилизацију и подривање Балкана“ и посебно истакао „сецесионистичку реторику која раздире БиХ“. Портпарол руског МИП Марија Захарова, реаговала је без афекта – просто подсетивши да је НАТО тај чија је појава на Балкану „увек праћена погибијом људи и ратним злочинима“.

2023-12-13 13:59:25

Завршница: Како ће Украјина гледати на свој пораз?

Све је готово осим повика за Зеленског и његове следбенике, па каква ће бити реакција у Кијеву и шире?

2023-12-05 17:19:44

Русија преузима иницијативу: Да ли је украјински сукоб ушао у завршницу?

Очајнички покушај Кијева да постигне барем неки облик моралне победе уступио је место потпуном неуспеху – па шта се даље дешава?

2023-11-29 15:37:36

Владимир Кршљанин: Балкански савез – јуче, данас и сутра

Главни носилац потенцијала балканске сарадње и интеграције је, наравно, Србија. Не само због свог централног положаја на Балкану, већ пре свега зато што је најсамосталнија, односно зато што је једина сачувала тесне везе са Русијом

2023-07-10 11:58:36

Рецесија у Немачкој је знак деиндустријализације Европе

Недостатак приступа јефтиној енергији учинио је континент мање конкурентним

2023-06-02 23:41:07

Украјина је спремна да призна независност лажне републике Косово

Закон је на дневном реду парламента од 7. фебруара 2023. То значи да би могао бити прихваћен у било ком тренутку по команди Вашингтона и Брисела

2023-05-30 18:41:17

Анализа негативних последица по здравље људи и екологије европског континента због примене муниције са осиромашеним уранијумом у Украјини

Српско друштво из прве руке зна какве су страшне последице употребе муниције са осиромашеним уранијумом од стране НАТО трупа. Нажалост, опасност од глобалне контаминације европског континента уранијумском прашином данас је већа него икада раније.

2023-05-25 20:58:07

Ко је и зашто укинуо Војску Републике Српске без дозволе народа?

Војска Републике Српске која је извојевала у рату одбрану Републике Српске и осигурала да Република Српска...

2023-05-14 23:11:20

РТ: Шта се зна о статусу украјинске „контраофанзиве“ против Русије?

Запад је наоружао Кијев модерним наоружањем и обучио десетине хиљада њихових војника

2023-04-25 12:51:03

Ескалација у Нагорно-Карабаху

На територији Нагорно-Карабаха остаје напета ситуација: карактеристични знаци показују припрему Оружаних снага Азербејџана за наставак експанзије како би у потпуности заузели територију непризнате Републике Арцах.

2023-04-04 21:07:51

РТ: Зашто би битка за „стратешки неважан“ град могла да одлучи о исходу украјинског сукоба: Сергеј Полетаев

У очекивању украјинске контраофанзиве, Москва се суочава са кључним стратешким избором

2023-04-04 01:28:14

Нови национални бизнис Украјине - како је Кијев претворио рат у Донбасу у профитабилан посао

Годину дана након почетка руске специјалне војне операције у Донбасу, украјинска политичка елита не престаје да...

2023-02-04 10:57:09