29. јул 2020, 07:21 / Анализе

РТ: Мере ограничења и затварање школа би могле убити више деце него коронавирус, упозоравају водећи УН званичници позивајући се на нову студију

фото: © REUTERS/Kham / RT

Заговорници поновног отварања школа можда су нашли изненађујућег савезника у лидерима агенција УН-а - укључујући СЗО, који су изнели нову студију како би указали да деца могу претрпети више штете од мера ограничења од саме пандемије.

"Последице пандемије наносе више штете деци него сама болест," рекла је директор УНИЦЕФ-а Хенриета Фор, тражећи више финансијских средстава за суочавање са кризом. Шеф Агенције програма за храну, Виктор Агуајо додао је да је штета настала "затварањем школа, нарушавањем услуга примарне здравствене заштите и нефункционисањем прехрамбених програма."

Фор се придружила директору Светске здравствене организације Тедросу Гебрејесусу, шефу УН-ове Агенције за храну и пољопривреду Ку Донгу и директору Светског програма за храну Дејвиду Бислију у позиву објављеном у Лансету, цитирајући стратегије реаговања на коронавирус, попут „ физичке дистанце, затварање школа, трговинских ограничења и мера ограничења у земљама” као доприносу неухрањености деце на глобалном нивоу.

Ово би могло повећати број деце погођене акутном неухрањеношћу за додатних 6,7 милиона, поред 47 милиона деце, како су УН претходно процениле да су „гладовала“ пре пандемије. То би такође могло изазвати више од 10.000 додатних смртних случајева сваког месеца, или 128.000 током периода у наредних 12 месеци, саопштила су ова четири званичника.

Study: Global Lockdowns Killing 10,000 Children Per Monthhttps://t.co/GG9DWHZpeY
— Dan Bongino (@dbongino) July 28, 2020

Процене су засноване на истраживањима неколико научних установа, укључујући Међународни институт за истраживање хране са седиштем у Вашингтону и Школе за јавно здравље Џонс Хопкинс, које је Лансет објавио ове недеље.

Након анализе више од 118 земаља са ниским и средњим примањима, истраживачи су упозорили да поремећаји због одговора на коронавирус могу угрозити милионе породица. Четири од пет људи који су погођени живе широм Јужне Азије и подсахарске Африке, а деца до пет година су у највећој опасности.

Карантин и друге мере против пандемије могу резултирати „доживотним утицајем на образовање, хроничним ризицима од болести и целокупног формирања људског капитала“, као и „међугенерацијских последица у расту и развоју деце“.

Штавише, представљене процене су „вероватно конзервативне, имајући у виду да је трајање ове кризе непознато, а њен потпуни утицај на храну, здравље и системе социјалне заштите тек треба да се реализују“, додаје се у студији.

Премда мере ограничења представљају питање живота и смрти у сиромашнијим земљама, то питање није мање спорно у богатијим земљама, где је постало жестоко исполитизовано.

У САД-у, на пример, администрација председника Доналда Трампа подстиче поновно отварање школа, наводећи да је коронавирус далеко мање опасан за децу од сезонског грипа, те указује на истраживање које наводи да ће развојна, психолошка, па чак и физичка штета бити гора. Међутим, опозиционе демократе стали су иза синдиката наставника, који инсистирају да би поновно отварање школа довело у опасност њихове чланове.

Извор: Восток / РТ