Босна и Херцеговина (БиХ) генерално препознаје кључни значај Победе над нацизмом, која је дала народу Европе слободу. У целој земљи се редовно одржавају комеморативни догађаји везани за борбу југословенског народа против окупатора, обележавају се значајни датуми, нарочито Битка на Сутјесци (15. мај - 15. јун 1943.), Битка на Неретви (16. фебруара - 15. марта 1943), Игмански марш (јануар 1942), ослобађање Сарајева и Бања Луке, Ослобађање концентрационог логора Јасеновац (април 1945), итд.
Чињеница да антинацистичка осећања преовлађују у локалном друштву и руководству сведочи и подршка земље резолуцији Генералне скупштине УН-а усвојеној у децембру 2019. на иницијативу Русије под називом "Борба против величања нацизма, неонацизма и других пракси које доприносе ескалацији модерних облика расизма, расне дискриминације, ксенофобије и сличних нетрпељивости".
Ипак, народи који живе у БиХ (Срби, Хрвати и муслимани) имају разлике у процени исхода Другог светског рата. Тако представници муслиманске политичке елите промовишу тезу о борби против окупатора и „спољној агресији“ током 1941-1945 и током 1992-1995, те наглашавајући да су у оба случаја муслимани успели да одбране „једну и недељиву“ Босну и Херцеговину.
Срби се сећају жртава концентрационих логора нацистичког државног уређења на подручју данашње Хрватске и БиХ - Независне државе Хрватске (НДХ 1941-1945), истичући одлучујући допринос српског народа у борби против фашиста, али често напомињући представнике друга два народа у табору нациста.
Представници хрватског народа склони су потцењивању броја жртава међу Србима и Јеврејима током рата. Они заступају тезу да се треба сећати свих погинулих Хрвата, и оних који су се током Другог светског рата борили у редовима партизана и усташа. У исто време, „крвави режим Јосипа Броза Тита" критикован је због погубљења усташа НДХ након рата. Лидери локалних Хрвата редовно учествују у комеморативним догађајима усташама (укључујући и град Блајбург, Аустрија).
Данас на државном нивоу у БиХ нема хероизације нацистичког покрета и неонацизма. Ипак, неонацистичке манифестације у земљи се осећају. Конкретно, у Муслиманско-хрватској федерацији БиХ (ФБиХ) постоје покушаји „рехибилтације“ нацистичких колаборациониста. Бројне улице у градовима, као што су Мостар, Широки Бријег, Чапљина преименоване су именима усташких злочинаца, као што су Миле Будак, Јуре Фрацетић, Анте Вокић, Иво Зеленика, Ђуро Спужевић и других. У граду у Сарајеву су такође преименоване улице у имена идеолога панисламског муслиманског покрета „Млади муслимани“, као што су Мустафа Бусулаџић, као и команданта дела јединица НДХ током окупације Санџака (Србија) и Сарајева Сулејмана Пачариза. У јуну 2016. године, средња школа у Горажду (ФБиХ) добила је назив по имену Хусеина Ђозе, који је био припадник СС Ханџар дивизије, која је била формирана углавном од муслимана из Босне, а која је била позната по својим злочинима током Другог светског рата. Све горе наведене особе након рата су осуђене на смрт од стране војних судова Југославије.
Поред тога, Хрвати имају планове за изградњу спомен комплекса у предграђа Мостару, Били, "Меморијал мира", где је планирано да се постави неколико хиљада крстова са именима Хрвата из Херцеговине који су погинули током Другог светског рата, укључујући и из редова НДХ.
Република Српска и српско становништво у БиХ активно промовишу идеје антифашизма. У Републици Српској се акција "Бесмртни пук" сваке године све више добија на значају. На иницијативу Владе Републике Српске, у образовне програме од школске 2018/2019 године укључено је и градиво о злочинима и геноциду над Србима и холокаусту у НДХ. 2019. године, на иницијативу српских власти, формирано је друштво „7. фебруар 1942.“, чија је сврха прикупљање информација о злочинима усташа над цивилним српским становништвом у селима Дракулић, Шарговац и руднику Раковац, када је нарочитом окрутношћу убијено више од 2300 људи.
У исто време, Србе карактерише посебна перцепција улоге Србије у Другом светском рату, нарочито владе у егзилу и њених оружаних снага на Балкану. У јуну 2019. године у Билећи је постављен споменик вођи четничког покрета Дражи Михајловићу, који је учествовао у рату не само против нацистичких освајача, већ и против партизана Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ) током ратних година на територији Југославије. Поред тога, сваке године, на дан хапшења Драже Михајловича (10. марта 1946.), присталице четничког покрета организују комеморативне догађаје у граду Вишеграду.
Поред све већег броја расистичких саопштења мржње у медијима, пажњу међународних тела за људска права, посебно Комитета за сузбијање расне дискриминације и Одбора за људска права, привукао је пораст броја антисемитског говора мржње у спорту, као и распрострањеност мржње над Ромима.
Ромска заједница и даље је највише маргинализирана међу националним мањинама у БиХ. Упркос активностима организација за заштиту људских права и помоћи међународне заједнице, укључујући Мисију ОСЦЕ-а у БиХ, ромску заједницу је тешко интегрисати у образовни процес. Учешће ромске деце у предшколском и средњошколском образовањем је маргинализован. Малолетници су често ускраћени за могућност образовања због сиромаштва и економских тешкоћа, што је последица високе стопе незапослености овог дела становништва и њиховог недостатка приступа одговарајућем смештају. У овој фази, у земљи не постоје могућности да се Ромима пружи подучавање на матерњем језику, те нису пронађени ефикасни механизми за социјалну интеграцију Рома. Поред тога, ромска деца су често жртве праксе уговаеања брака.
У многим областима са мешовитом популацијом, процес учења је компликован раздвајањем деце према етничкој припадности, стварањем "две школе под једним кровом". Оваква пракса озбиљно забрињава Савет Европе и ОСЦЕ, који од босанских власти захтевају да се прекине сегрегација у школама.
Због специфичности Устава БиХ, који је дио Дејтонског мировног споразума из 1995. године и који је фокусиран на решење односа између три народа која формирају државу, представници других етничких група, уједињени у категорији "остали грађани Босне и Херцеговине", не могу бити изабрани у највиши орган државне власти (коју чине три члана Предсједништва) и горњи дом Парламентарне скупштине БиХ.
Јавна личност Д. Сејдић (Ром по националности) и лидер Јеврејске заједнице Ј.Финци су 2006. године поднели су тужбу Европском суду за људска права против Босне и Херцеговине како би се укинула дискриминација и осигурало пасивно бирачко право преосталим грађанима Босне и Херцеговине за Председништво и Дом народа Парламентарне скупштине БиХ.
У децембру 2009. године ЕСЉП је пресудио у њихову корист, наређујући БиХ да осигура механизам за учешће националних мањина у горе наведеним државним структурама увођењем одговарајућих измена Устава и изборног закона. Процес спровођења пресуде ЕКЉП-а још није дао резултате због непостојања сагласности водећих политичких снага у вези с тим питањем.
Према представницима хрватске заједнице, муслиманска већина и даље дискриминише легитимна права хрватског народа у БиХ. Примећује се да према резултатима општих избора у БиХ који су одржани у јесен 2018. године, Хрвати поново нису добили свог легитимног представника у Председништву. Потенцијално је опасна и ситуација око неусвајања општинских избора у граду Мостару чије становништво није у могућности да искористи своја легитимна гласачка права од 2008. године.
У телима која доносе одлуке и на јавним функцијама на нивоу ентитета, групе националних мањина, посебно Роми, такође су веома ограничени.
С тим у вези, Одбор за сузбијање расне дискриминације препоручио је БиХ да предузме конкретне мере с циљем постизања више интегрисаног друштва заснованог на вредностима једнакости и недискриминације у којем би учествовали сви грађани, без обзира на њихово етничко и верско или национално порекло.
Готово је извесно да се свакако, било кроз фикцију, било кроз разговоре бар некада сусрео са идејом ратова за пијаћу воду — ова идеја обично је повезана са (пост)апокалиптичним сценаријима у којима нека врста force majeure у виду климатских промена или мултинационалних корпорација ограничава приступ изворима питке воде.
Док се индијски и руски лидери састају на билатералном самиту, они ће разговарати о диверсификацији односа у складу са националним интересима.
2024-07-08 22:53:46
Глобална већина све више показује своје незадовољство поретком заснованим на западним правилима, али да ли ће Кремљ то искористити?
2024-07-06 20:34:27
Москва на Вашингтон мора да гледа као на дугорочну претњу
2024-06-29 12:32:50
Срби и Руси су у духовном, културном, генетском и историјском смислу изузетно блиски народи. Њихова блискост...
2024-06-09 20:16:44
Аутор: Андреј Сушенцов, програмски директор Валдајског клуба.
2024-05-25 22:40:40
С обзиром да му је мандат истекао и да сукоб иде лоше по Кијев, украјински лидер је у веома тешкој ситуацији
2024-05-21 20:36:34
4. априла се навршава 75 година од оснивања Северноатлантског савеза – НАТО. Секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев говорио је за аиф.ру о улози овог савеза у светској политици и о томе како је његов главни циљ постало „обуздавање“ Русије.
2024-04-02 18:31:24
Ако погледамо прве чланове Повеље УН и Универзалне декларације о људским правима, видећемо да су западне владе од њих потпуно одступиле.
2024-04-01 12:08:53
Чак и пре објављивања било каквих резултата истраге, западни медији су почели да извештавају да је терористичка организација Исламска Држава (ИСИЛ) одговорна за масовно убиство. Званични представници Беле куће су један по један изјавили да „нема сведочења о учешћи Украјине“, иако у том тренутку још није било целе слике о томе шта се догодило.
2024-03-24 14:30:53
Вашингтон води прокси рат у покушају да нанесе „стратешки пораз“ Москви и потребан је оштрији одговор на то
2024-03-24 13:16:24
Братство: У сусрет црном датуму – 24. марту, када ће се цивилизовани свет осврнути на злочин колективног Запада над српским живљем на Балкану – БРАТСТВО корача гледајући и у прошлост и у будућност. Поводом 25. годишњице од НАТО агресије, желимо да наши читаоци правилно виде да ли је рат НАТО против Срба и Православља део историје – било, па прошло! Или је жив и води се свим средствима која су му на располагању у свету који се мења?
2024-03-15 21:12:31
Навршило се месец дана од последњег састанка руског амбасадора у Београду Александра Боцан Харченка и српског министра одбране Милоша Вучевића. „Братство“ у серији интервјуа са еминентним саговорницима, већ неколико месеци уназад, поставља питање како унапредити сарадњу Србије и Русије док траје окршај Запада и Русије и док је Београд под сталним притиском да се у спољној политици усагласи са циљевима Запада. Поводом питања конкретно војне сарадње, своје процене дају три експерта – генерали Митар Ковач, Божидар Форца и Лука Кастратовић. Они објашњавају шта нам је од Русије неопходно да добијемо у оквиру војне сарадње и говоре о политици као одлучујућем фактору.
2024-03-01 16:21:09
Косово и Метохија је српско питање, али се оно не тиче само Србије, него целог Православља и уверен сам да ће суверенитет Србије на том делу територије опет бити потпун – истакао је у разговору за Братство Иван Андрејевич Ивањиков, доктор правних и политичких наука, професор Сверуског државног универзитета правде.
2024-02-29 12:17:03
Руси су нам једини историјски пријатељи. Долазили су да нас ослободе и врате нам мир. Запад је за нас извор зла, највише Енглеска. За Запад су нас везали неморални људи. Русија је већа од целе Европе, а уз њу су и Кина и Индија. Природно је да се окренемо Русији, Србија би имала више него сада. Западни коров је пустио много корења, треба нам воље, знања и времена да се њих ослободимо. Чека нас место у ШОС и БРИКС, а наш опоравак би био веома брз. Требају нам Уговор и пријатељству и сарадњи са Русијом и стручни људи у влади. Сарадња са Русијом нас штити од западних претњи, јер Русија нам је прави пријатељ!
2024-01-14 21:56:25
НАТО још ратује против нас, против Словена и православља. Од појаве Путина планови Запада пропадају. Србија и Русија су савезници, потребне су једна другој. И НАТО и ЕУ су под командом САД, између њих нема велике разлике. Политички независна Србија се мора економски ослонити на Исток и БРИКС. Русија нам је помогла и у 19. веку и у светским ратовима, иако нисмо имали заједничку границу. Ни сада без Русије не можемо да вратимо своје. Нема равнотеже између пријатеља и непријатеља. САД диригују Куртију, али и нашим западњацима. Рат Запада против Истока траје 1000 година. Треба учити о заједничкој борби и поштовати ветеране…
2024-01-13 12:52:55
Саговорник портала Братство је Борис Над, српски писац и мислилац. Стални је сарадник многих домаћих и иностраних часописа и сајтова. Објавио је двадесетак књига прозе, есеја и поезије.
2024-01-07 20:47:01
Србија мора наставити да гради братско савезништво и јединство са Русијом, челично пријатељство са Кином и сарадњу са свим земљама, које поштују њен суверенитет и територијални интегритет.
2023-12-31 21:36:32
Председник Србије Александар Вучић је после сусрета са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом најавио да ће Србија обновити заједничке војне вежбe са НАТО и другим партнерима.
2023-12-21 16:03:08
У припремама последњег самита НАТО о Западном Балкану, генерални секретар организације, Јенс Столтенберг, оптужио је Русију за „ширење дезинформација, дестабилизацију и подривање Балкана“ и посебно истакао „сецесионистичку реторику која раздире БиХ“. Портпарол руског МИП Марија Захарова, реаговала је без афекта – просто подсетивши да је НАТО тај чија је појава на Балкану „увек праћена погибијом људи и ратним злочинима“.
2023-12-13 13:59:25
Све је готово осим повика за Зеленског и његове следбенике, па каква ће бити реакција у Кијеву и шире?
2023-12-05 17:19:44
Очајнички покушај Кијева да постигне барем неки облик моралне победе уступио је место потпуном неуспеху – па шта се даље дешава?
2023-11-29 15:37:36
Главни носилац потенцијала балканске сарадње и интеграције је, наравно, Србија. Не само због свог централног положаја на Балкану, већ пре свега зато што је најсамосталнија, односно зато што је једина сачувала тесне везе са Русијом
2023-07-10 11:58:36
Недостатак приступа јефтиној енергији учинио је континент мање конкурентним
2023-06-02 23:41:07
RSS
