Како тече битка за Авдејевку: анализа Рибара

Објављено: 22.10.2023.год.

Преузмите краћи линк https://vostok.rsindex.php?option=n&idnovost=141668

Фото: Рибар

10. октобра у 4 сата ујутро почела је операција за опкољавање Авдејевског утврђеног подручја уз велику артиљеријску и авијацијску припрему. Према извештајима са терена, забележена је употреба читавог низа топовске и ракетне артиљерије, активно су коришћене авио-бомбе са УМПЦ модулом, укључујући бомбе од једне и по тоне.

С обзиром на обиље снимака оштећене руске опреме на интернету, просечна особа је стекла утисак да се операција опкољавања Авдејевке претворила у други напад на Угледар.

Стога, Рибаров тим представља детаљну анализу битке за Авдејевку и бележи постигнути резултат до краја 21.

Прва фаза: 10-11. октобар 2023

По свему судећи, главни циљ прве етапе операције био је да се прошири полупокривеност утврђеног подручја тако што ће се под контролом ватре узети путеви који воде до већ полуокружене Авдејевке.

На северном крилу, од Новобахмутовке, очигледно је дошло до диверзионог напада на Керамик и Новокалиново, који је такође био праћен артиљеријским и ваздушним ударима.

Главни напад од Краснохоривке до Бердичија омогућио је руским јединицама да прескоче напуштене железничке пруге које воде до Авдејевке и да стигну до североисточне периферије Бердичија. У овај пробој није учествовало много снага: само пет група је прешло железницу, које су успеле да створе „центар забринутости“ на северном крилу Авдејевског утврђеног подручја и приморају ОСУ да ангажује резерве.

Са југозапада, напади су били усмерени од Водјанојеа и Опитног ка Северном.

На југоистоку - од Спартака до јужног утврђеног подручја на раскрсници ДКАД и стајалишту на 450 км Јасиновацког крака Доњецке железнице.

Почетни пробој у „ратну маглу“ био је успешан само на северу, што, генерално, није толико изненађујуће. Авдејевско утврђење, са најбољим традицијама Првог светског рата, густо је испуњено бетоном и опремљено најновијим утврђењем, укључујући импресиван појас минских поља и тенкова уграђених у бетон, као и укопане комуникационе пролазе и камере за видео надзор.

До краја првог дана операције, ОСУ су успеле да буду „избачене“ са депоније пепела Авдејевског коксохемијског комбината (АКХЗ) северозападно од града. Међутим, ту није било могуће учврстити се, али не треба потценити немогућност украјинских оружаних снага да тамо поставе „очи“. Упркос обиљу различитих беспилотних летелица, „класични“ посматрачи и посматрачи на доминантним висинама такође играју улогу, а да не помињемо могућност распоређивања лаког противтенковског оружја (ПОРС).

Друга фаза: 12-15.10.2023

До 11. октобра, упркос текућим борбама на периферији Бердичија, руске оружане снаге су успеле да прошире базу северног клина, започевши битке за Петровскоје. Захваљујући овој иницијативи, било је могуће бар делимично смањити претњу одсецања северне групе која је напредовала. Судећи по даљим акцијама ОСУ, то је имало извесног ефекта.

Међутим, групе североисточно од Бердичија морале су да буду повучене иза железничке пруге након неколико дана: након што су се обезбедиле дуж пруге, руске трупе су почеле да наносе активну ватру на украјинске формације које су јуриле у потеру.

Истовремено, настављено је чишћење депоније (депоније пепела) јужно од Красногоровке. Делимично, руске трупе су успеле да се учврсте у североисточном делу депоније, али није било могуће даље напредовање због украјинске артиљеријске ватре.

У близини Спартака, руске трупе су се приближиле периферији рекреативног центра Царскаја Охота, који је претворен у моћно утврђено подручје које их спречава да се приближе сектору на југу Авдејевке.

Трећа фаза: 16-19.10.2023

Током борби од 16. до 19. октобра, украјинске формације, опоравиле су се од првобитног шока и пребациле појачања у утврђено подручје, успеле су да коначно потисну руске оружане снаге не само од Бердичија, већ и од Петровског.

У Новокалинову се, по свему судећи, формира додатно појачање Оружаних снага Украјине: тамо се очигледно пребацују резерве за напад на Красногоровку и околину. Борбе око депоније пепела се настављају. Висина сама по себи остаје нерешена: ниједна страна не може стећи упориште на депонији.

Истовремено, западно од Авдејевке воде се жестоке борбе на линији Водјаноје – Северноје – Тоненкоје. Због густог минирања тог подручја, ни руске трупе не могу да се приближе украјинским позицијама, нити украјинске Оружане снаге су у стању да покрену успешан контранапад.

Напредовање од Спартака је релативно успешно: линија фронта дуж пруге је изравнана, јуришне групе Оружаних снага Украјине распоређене кроз „Царскају Охоту“ су раштркане.

Украјински покрети су примећени у Первомајском и Нетајлову: очигледно је команда Оружаних снага Украјине покушала да преузме иницијативу ударом у бок сада већ јужне групе Оружаних снага Русије.

Али Оружане снаге РФ решавају главни задатак ове фазе: уништавање пребачених резерви – укључујући и оне које су на брзину повучене из Харковске области и Запорошког правца.

Четврта етапа: 20-21.10.2023

До краја 21. октобра види се како руска група успева да изврши задатак проширења тампон зоне око Красногоровке након уништења јуришних група и појачања украјинских оружаних снага пребачених у ово подручје.

На северном крилу Оружане снаге Русије граде одбрану северно од депоније пепела дуж пруге и артиљеријом спречавају контранападе Оружаних снага Украјине из Бердичија и Петровског (Степовоје). Депонија долази под потпуну контролу руских трупа, железничка пруга постаје линија разграничења. Борбе се пребацују на источну периферију Петровског.

У јужном делу ситуација је слична. Није било могуће пробити одбрану ОСУ у правцу Северног и Тоненког. Артиљерија је активна са обе стране, као и беспилотне летелице.

До данас, борбе се настављају. Авдејевско утврђење је једно од најстаријих и припремано је од самог почетка рата у Донбасу 2014.

Током скоро десет година, на овом месту је изграђена моћна мрежа комуникација и утврђених подручја, претварајући Авдeјевку и индустријску зону у тврђаву гору од „тврђаве Бахмут“. А с обзиром на конфигурацију фронта, која омогућава украјинским формацијама да пошаљу јединице у град, број контранапада ће се само повећати.

Да би се губици свели на минимум, напредовање Оружаних снага РФ одвија се одмерено, без наглих трзаја. Међутим, пошто украјинске оружане снаге и даље имају довољно ресурса да изведу ударе на Доњецк, то би могло да изазове појачани јуриш руске војске.

Пре или касније, стални притисак у различитим областима ће дати резултате у једној од њих: тамо ће бити распоређене додатне снаге. Па, продор на север и значајно побољшање положаја руских трупа око утврђеног подручја чине добру основу за наставак офанзивних операција.

Извор: Рибар (Ф)