РТ: Пет земаља које су одлучиле да избаце амерички долар

Објављено: 02.01.2019.год.

Преузмите краћи линк https://vostok.rsindex.php?option=n&idnovost=116364

фото: © Getty Images / RT

Извор: Восток / РТ

Прошла година била је пуна догађаја који су неизбежно поделили глобални геополитички простор на два табора - они који још увек подржавају употребу америчке валуте као универзалног финансијског средства и оне који окрећу леђа овој новчаници.

Глобалне тензије изазване економским санкцијама и трговинским конфликтима које је покренуо Вашингтон присилиле су одређене земље да поново размотре алтернативне платне системе уместо тренутне доминације америчког долара.

РТ је анализирао тренутни феномен дедоларизације, сумирајући које су земље подузеле кораке ка елиминацији ослањања на амерички долар и разлоге за своју одлуку.

Кина

Текући трговински сукоб између Сједињених Америчких Држава и Кине, као и санкције САД-а против највећег трговинског партнера, приморали су Кину да подузме кораке ка ублажавању доларске зависности друге највеће светске економије.

У лаганом стилу Пекинга, влада није дала гласна саопштења о том питању. Међутим, Народна банка Кине редовно смањује удео државе у државним трезорима САД-а. И даље је број један од страних власника америчког државног дуга, али је Кина смањила свој учешће на најнижи ниво од маја 2017. године.

Штавише, уместо да одмах одустане од долара, Кина покушава да интернационализује сопствену валуту, јуан, који је био укључен у корпу ММФ-а, поред америчког долара, јапанског јена, евра и британске фунте. Пекинг је недавно направио неколико корака ка јачању јуана, укључујући нагомилавање златних резерви, пуштањем нафтних фјучерса у јуанима и коришћење домаће валуте у трговини са међународним партнерима.

У оквиру своје амбициозне иницијативе "Један појас један пут", Кина планира да уведе објекте за размену роба у земљама учесницама како би промовисала употребу јуана. Штавише, земља активно инсистира на споразуму о слободној трговини - Регионално свеобухватно економско партнерство (РЦЕП), који ће укључивати земље југоисточне Азије. Трговински споразум би лако могао да замени Транс-пацифичко партнерство (ТПП), предложени мултинационални трговински споразум који је амерички председник Доналд Трумп уништио убрзо након што је ступио на дужност. РЦЕП укључује 16 земаља потписница, а очекује се да ће потенцијални пакт формирати унију од скоро 3,4 милијарде људи на основу економије од 49,5 билиона долара, што чини скоро 40 посто светског БДП-а.

Индија

Индија као шеста економија света, једна је од највећих земаља увозница. Није изненађујуће да је земља директно погођена већином глобалних геополитичких сукоба и да је значајно погођена санкцијама које се примењују на њене трговинске партнере.

Раније ове године, Њу Делхи је прешао на плаћања у рубљама када је реч о снабдевању руским ПВО системима С-400 као резултат америчких економских санкција уведених против Москве. Земља је такође морала да се пребаци на рупије у куповини иранске нафте након што је Вашингтон поново увео санкције против Техерана. У децембру су Индија и Уједињени Арапски Емирати потписали уговор о валутној размени како би подстакли трговину и инвестиције без укључивања треће валуте.

Узимајући у обзир да је Индија трећа земља по куповној моћи, кораци ове врсте могли би значајно умањити улогу америчког долара у глобалној трговини.

Турска

Раније ове године, турски председник Реџеп Таип Ердоган најавио је планове за окончање монопола америчког долара путем нове политике усмерене на трговину без долара с међународним партнерима земље. Касније је лидер Турске објавио да се Анкара припрема за трговину у националним валутама с Кином, Русијом и Украјином. Турска такође разговара о замени америчког долара националним валутама у трговинским трансакцијама с Ираном.

Овакав потез је подстакнут политичким и економским разлозима. Односи између Анкаре и Вашингтона су се погоршали након неуспелог војног удара у земљи 2016. године како би се сменио председник Ердоган. Постоје извештаји у којима се наводи да Ердоган сумња на учешће САД у организовању пуча, те је оптужио Вашингтон да скрива и штити свештеника Фетулаха Гулена, којег Анкара криви за организовање војног удара.

Турска економија је снажно погођена након што је Вашингтон увео економске санкције због хапшења америчког пастора Ендрјуа Брансона због оптужби за тероризам, односно учешћа у војном удару.

Ердоган је у више наврата оштро критиковао Вашингтон због покретања глобалног трговинског рата, санкционисања Турске и покушаја изолације Ирана. Одлука чланице НАТО-а о куповини руских ПВО система С-400 додала је додатно уље на ватру.

Штавише, Турска покушава да избаци долар у покушају да подржи своју националну валуту. Лира је изгубила скоро половину своје вредности у односу на долар у прошлој години. Валутни пад је погоршан растућом инфлацијом и растом цена роба и услуга.

Иран

Тријумфални повратак Ирана у глобалну трговинску арену није дуго трајао. Убрзо након победе на председничким изборима у САД-у, Доналд Трамп се одлучио за повлачење из нуклеарног споразума са Ираном из 2015. године који су потписали Техеран и група земаља, укључујући Велику Британију, САД, Француску, Немачку, Русију, Кину и ЕУ.

Земља богата нафтом поново је постала мета озбиљних санкција које је увео Вашингтон. САД су такође запретиле да ће увести казне против било које земље које би прекршиле ембарго. Казнене мере забраниле су пословне уговоре са Исламском Републиком и знатно погодиле нафтну индустрију у земљи.

Санкције су присилиле Техеран да потражи алтернативе америчком долару као платежном средству за извоз нафте. Иран је постигао договор за нафтне аранжмане са Индијом користећи индијски рупи. Такође преговара о сличном споразуму са суседним Ираком. Ирак и Иран такође планирају да користе ирачки динар за међусобне трансакције како би се смањило ослањање на амерички долар због банкарских проблема повезаних са америчким санкцијама.

Русија

Председник Владимир Путин изјавио је да САД "праве огромну стратешку грешку" тако што "подривају поверење у долар". Путин никада није тражио да се ограниче доларске трансакције или забрани употреба америчке валуте. Међутим, руски министар финансија Антон Силуанов је изјавио да земља мора да смањи удео у трезорима САД-а у корист сигурнијих средстава, као што су рубља, евро и племенити метали.

Земља је већ предузела неколико корака у правцу дедоларизације економије због константно растућег терета санкција које су уведене 2014. године. Русија је развила национални платни систем као алтернативу СВИФТ-у, Визи и Мастеркарду након што су САД запретиле строжим новим санкцијама које би биле усмерене на руски финансијски систем.

До сада је Москва успела да се делимично одвоји од долара у свом извозу, потписујући споразуме о валутној размени са неколико земаља, укључујући Кину, Индију и Иран. Русија је недавно предложила кориштење евра уместо америчког долара у трговини с Европском Унијом.

Некада међу првих 10 власника америчког државног дуга, Русија је елиминисала свој удео у америчким трезорима, те је тај новац искористила за јачање девизних резерви земље и стварања додатних златних залиха ради стабилизације рубље.