Аутор: Слободан Антонић
У Србији нам је феномен аутошовинизма добро познат. Појам је сковао Зоран Ћирјаковић, а односи се на појаву коју су други аутори именовали и као "националнихилизам" (Бојан Јовановић, 129-135), "инверзивни етнонационализам" (Душан Кецмановић, 107), "самомржња" (Милан Дамјанац), "родомржња" (Зоран Аврамовић), "дух самопорицања" (Мило Ломпар)...
Појам аутошовинизма ушао је у ширу употребу, а у нашој научној литератури користили су га, између осталих, и Срђан Шљукић, Славко Гордић, Зоран Аврамовић, Богољуб Шијаковић, Митра Рељић, Горан Радоњић, Љубиша Деспотовић, Александар Гајић, Слободан Владушић (98, 187), Слободан Антонић и други.
"Грађанска Србија" одбацује овај појам, тврдећи да се заправо "под аутошовинизмом подразумева свака критичка мисао о сопственој нацији и држави" (Хелсиншки одбор 57), односно да је „аутошовинизам исто што и антинационализам“ (Владимир Глигоров). Међутим, у аутошовинизму постоји, најпре, лако уочљив екстремизам у нетрпељивости, презиру, па чак и мржњи, према сопственом друштву или народу. На пример:
Драган Бурсаћ: "(Срби су)... народ болесни, који се не либи ходати по ножу геноцидности";
Дашко Милиновић: "Презирем своју земљу";
Миа Давид: "Колико је ова земља одвратна".
Алексеј Кишјухас: "Антисрпство је предуслов патриотизма";
Динко Грухоњић: "Србија се одавно отцијепила од нормалности", "реч је о болесном друштву", "ово друштво је дубоко дегенерисано", "Србија и Р. Српска су духовне пустиње, то су духовни логори", у којима се "упорно слави смрт, а људски живот вриједи колико један метак – или трзај ножа"
Владимир Арсенијевић: "Чињеницу да сам Србин осећам само по срамоти од те чињенице. Несрећан сам што сам се родио овде и то је нешто с чиме читав живот на различите начине морам да се борим".
Никола Крстић: "Срби су толико огаван народ (...), Стварно треба замрзети овакву Србију"; "ова канибалистички-изопачена и психотично-франкенштајнска Србија"...
Магда Јањић: "Боже, колико одвратна земља", "ваљда ћу побећи ускоро";
Кокан Младеновић: "Тај (наш – С. А) народ одавно није народ на који можемо да будемо поносни"; "Непријатно је ићи Суботицом окићеном у бојама српске заставе";
Ивана Узелац: "Ми смо најгори народ"; "народ је марва"; "не заслужујемо велико слово" (за име народа – С. А); "има нешто дубоко труло у овом народу, болесно";
Невена Бојичић: "Какав год споразум опозиција правила с 'народом', ја се из тог споразума и из тог народа и овог пута изузимам".
Аутошовинизам се, наравно, не може свести само на ове и сличне егзибиционистичке и саморазарајуће изјаве. Реч је о идеологији унутрашњег расизма, односно култур-супериоризма. То је "лако препознатљива, шовинистичка мржња усмерена ка унутра, не ка самом себи – ту нема мазохизма, напротив, доминира елитистичка нарцисоидност, која презир и гађење усмерава ка 'неисправно својима', наводно неизлечиво заосталим, неписменим и крезубим масама, схваћеним као стално претеће и неуништиво зло, горе од сваког туђег" (Ћирјаковић).
Реч аутошовинизам, за сопствене прилике, почели су употребљавати и Бошњаци ("bošnjački autošovinizаm"; рецимо: овде, овде, овде овде или овде). Хрвати су, дакако, сковали властити термин "domomrzje" (овде, овде), у хрватској Википедији постоји и пододредница "nacionalna samomržnja", a у сличним анализама се помињу и "kulturno dodvoravanje", "kolektivni samoprijezir i kompleks inferiornosti".
У енглеском не постоји реч auto-chauvinism, али се за сличан феномен користе изрази као што су ојкофобија (oikophobia), самопрезир (рецимо: Аmerican self-loathing) или етномазохизам (еthnomasochism).
Познате су и синтагме "самомрзећи Јеврејин" (Self-hating Jew) и "јеврејска самомржња" (Der Jüdische Selbsthass), које означавају јеврејско поунутравање непријатељског антисемитског национализма, или пак аuto-antisemitism, као ознака за "социјално-психолошки феномен у којем Јеврејин развија опсесивни презир и непријатељство према јеврејској традицији, обичајима и оним Јеврејима који их се придржавају". На сличну тему је снимљен и филм Верник.
Недавно је и код нас преведена књига Франка Лисона Презирање сопственог: о култури самомржње у Европи. Ту је детаљно описана појава националне самомржње, пре свега код Јевреја и Немаца, а понуђено је и објашњење те појаве.
Важан део "глобалног феномена аутошовинизма" (Милош Ковић) постоји и у Русији. Тамо се то зове русский этномазохизм, русская русофобия (овде) или смердяковщина – по Смердјакову, који код Достојевског жали што Наполеон није успео да пороби Русију: "И камо среће да су нас покорили баш ти Французи, паметна нација покорила би веома глупу и присајединила би је себи." (овде 181).
Један тип руског аутошовинисте описује Јегор Холмогоров: "Човек искрено верује да је руски народ смеће, његова култура јадна, држава срамна, прошлост заслужује презир, а садашњост гађење. Али, у исто време, из неког разлога, човек и даље себе сматра Русом – из осећаја дужности, из безнађа, или зато што му се то једноставно догодило." (пандан Ћирјаковићевом случајном Србину)
Холмогоров даље каже да "таква особа свој идентитет доживљава као извор патње. Рускост га притиска, православље жуља, али он хода и пати. Но, ако је активиста, онда још и сматра да тако треба да буде и другима. Измишља све могуће разлоге зашто би се људи морали кајати што је ђаво учинио да се роде баш као Руси или да верују у Бога. Ти људи једноставно муче и себе и друге".
Подругљиво се такав тип идентитета у Русији каткад назива и "општељуд" (общечеловек), а заклети Руси још разликују и "одруса" (отрусь) – оног који је отпао, али још није нигде допао, "разруса" (вырусь) – оног који је отпао и већ у други идентитет допао ("Сибирац", ултра-Украјинац), као и крајњашког "антируса" (нерусь) – оног који се од Руса извргао у припадника унутрашње псеудоетничке контра-заједнице, руске антинације (антинация; код нас су пандан одређене тенденције псеудоетнификације "друге Србије").
Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле.
Ситна буржоазија (малограђани) ових друштава очекује да има социјални положај једнак оном који уживају више и средње класе у привилегованом језгру (центру) светског капиталистичког система. (То је, наравно, немогуће, јер је недостижна разлика у деценијама масивне колонијалне експлоатације и коришћења привилегованог положаја у систему).
"Тај осећај 'закинутости', осећај да им припада далеко више од живота него што га тренутно имају, осећај да због одређених социјалних групација и њиховог 'погрешног' веровања и 'погрешног' понашања не могу да добију оно што је њихово, доводи до снажне агресивности према људима који су оцењени као 'препреке' и 'сметње' на путу ка срећи" (овде 41).
Озлојеђеност се усмерава на сународнике и тако настаје аутошовинизам. Предност овог термина је и у томе што сличан механизам настанка (ресантиман) вреди како за шовинизам, тако и за аутошовинизам: завист → озлојеђеност → мржња → осветољубивост → дехуманизација → жеља за анихилацијом. Само што су код шовинизма мета презира и мржње иноплеменици, а код аутошовинизма сународници.
Код ресантимана проблем није само "у оптуживању неке конкретне групе за нашу патњу, за колективну или личну ускраћеност", већ што вечита озлојеђеност блокира способност икаквог превазилажења саме те ускраћености. Субјекат ресантимана остаје вечно затворен у кругу: тескоба – огорченост – мржња – тескоба. Он не предузима ништа, било да промени свој друштвени положај, било да духовно (душевно) превазиђе своју тескобу. Он живи у истинској "рђавој бесконачности".
То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.
(РТ Балкан)
Својом економском, моралном и војном моћи, Нови свет који гради светска већина, уз помоћ народа Западне Европе и Северне Америке, ускоро ће принудити екипу из Вашингтона на мир у бившој Украјини и у појасу Газе, али и на одустајање од ратних игара на Балкану
2. јуна 1999. године, негде у поподневним часовима, јединице 252-ге оклопне бригаде Војске Југославије су обновиле...
2024-07-05 07:46:07
Што пре Србија смогне снаге да се прикључи Новом свету, поносно и без остатка настави да развија своје братске односе са Русијом и ослободи се наведених окова и заблуда, корист за српски народ ће бити већа
2024-06-13 19:31:41
Наука је доказала а историјска пракса потврдила да народи који живе искључиво од своје прошлости и традиције осуђују себе на стагнацију, а народи који заборављају своју прошлост и традицију и живе од побуне против прошлости и традиције осуђују себе на уништење.
2024-05-19 14:31:40
Постоји (ли) нада да ће у Уједињеним нацијама, уз заједничке и координиране напоре Србије, Русије и Кине, светска већина стати на страну Србије и спречити усвајање резолуције о Сребреници
2024-05-14 22:21:32
Упркос огромној војној помоћи читавог Запада, већ је свима јасно да је победа Русије на украјинском фронту неминовна и да ће уследити ускоро. И управо је то и време када би могло доћи до исправљања историјских неправди нанетих Србији и српском народу
2024-04-15 12:49:26
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2024-04-06 21:31:39
ЕУ и САД гуше Србију јер верују да је превише слична Русији
2024-04-03 19:35:02
Токсиколошки институт у Бону је у узорцима са аутопсије открио трагове лека дроперидол, тешког неуролептика који може да изазове инфаркт, а који Милошевићу никада није био прописан. Истрагу о смрти Милошевића водио је сам трибунал, који је за њу и одговоран и који је самог себе ослободио одговорности. Русија је у Савету безбедности УН изјавила да извештај трибунала не прихвата
2024-03-11 17:45:31
Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије
2024-02-21 19:52:26
Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.
2024-01-27 23:58:49
Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила
2024-01-26 15:42:47
Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати
2024-01-11 20:35:26
И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане
2023-11-23 18:13:30
Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.
2023-09-23 13:28:53
КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?
2023-08-21 18:40:17
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-08-14 17:00:59
Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.
2023-08-08 23:49:16
Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.
2023-08-01 16:04:59
Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.
2023-07-15 06:37:08
Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.
2023-07-15 06:16:12
Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.
2023-07-14 21:57:57
“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”
2023-07-14 21:40:28
RSS
