Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.
Данашња Африка се сматра једним од најперспективнијих региона у свету по свом развојном потенцијалу. Свет се брзо мења. Па чак и за кратко време које је прошло од Првог самита и Економског форума Русија-Африка у Сочију (2019), значај афричког континента је значајно порастао. Пет афричких земаља ће ове године самоуверено ући међу 10 најбрже растућих економија света. А раст афричког БДП-а је изнад светског просека.
Самиту у Санкт Петербургу присуствовале су делегације 48 (од 54) афричких земаља и пет највећих интеграционих удружења континента. На нивоу првог и другог лица било је представљено 27 афричких држава.
Један од важних исхода самита било је потписивање два меморандума са водећим афричким интеграционим удружењима у присуству руског председника Владимира Путина. То су Меморандум о разумевању између Владе Руске Федерације и Међувладине организације за развој (ИГАД) о основама односа и сарадње и Меморандум о разумевању између Владе Руске Федерације и Економске заједнице централноафричких држава ( ЕЦЦА) о основама односа и сарадње.
Уочи догађаја, у поруци учесницима и гостима Другог самита и Економско-хуманитарног форума Русија-Африка, Владимир Путин је истакао не само партнерске намере Русије, већ и њену спремност да помогне афричким земљама да превазиђу своје главне проблеме:
„Русија подржава жељу афричких држава за социјалном и економском стабилношћу и напретком. Важно је да је последњих година наша сарадња са Африком достигла нови ниво. Намеравамо да то даље развијамо, да стимулишемо трговину и инвестиције, да продубимо сарадњу, да заједно радимо на хитним проблемима као што су борба против сиромаштва, обука савремених кадрова, обезбеђење прехрамбене сигурности и климатских промена. И наравно, наставићемо да на сваки могући начин помажемо нашим афричким партнерима у јачању националног и културног суверенитета, у активнијем учешћу у решавању регионалних и глобалних питања."
А већ током свог говора на седници Економско-хуманитарног форума, председник Руске Федерације је прецизирао у чему је изражена декларисана подршка и који је нови ниво сарадње.
Прошле године руско-афричка трговина достигла је 18 милијарди долара. „Ово је један од очигледних резултата самита Русије и Африке у Сочију“, истакао је В. Путин. — Сигуран сам да ћемо заједно успети да радикалније повећамо трговину у догледној будућности. Иначе, само у првој половини ове године обим извозно-увозних операција са афричким земљама порастао је за више од трећину.
Више од 50 одсто руских испорука Африци отпада на машине и опрему, хемијске производе и храну.
Председник је додао да је, упркос санкцијама на руски извоз, у 2022. години трговина пољопривредним производима између Русије и афричких земаља порасла за 10 одсто и износила је 6,7 милијарди долара. У првој половини 2023. повећао се за још рекордних 60 одсто. Русија је 2022. у Африку извезла 11,5 милиона тона жита, а само у првих шест месеци ове године скоро 10 милиона тона.
Руски председник објаснио је учесницима Форума шта да очекују након раскида „житног споразума“. С обзиром на пројектовану рекордну жетву, Руска Федерација је спремна да замени украјинско жито на комерцијалној основи. А најпотребнијим земљама – Буркина Фасо, Зимбабве, Мали, Сомалија, Централноафричка Република, Еритреја – Русија обећава да ће у блиској будућности бесплатно пренети 25-50 хиљада тона житарица, обезбеђујући бесплатну испоруку потрошачу.
Путин уверава да је Русија спремна да помогне Африци у увођењу напредних технологија у пољопривреду.
На Форуму се више пута помињао проблем обезбеђивања глобалне прехрамбене безбедности. Конкретно, на седници „Стабилност тржишта ђубрива као гаранција елиминације глади у афричким земљама“. Као што знате, Русија је светски лидер међу земљама извозницама ђубрива. Према речима Никите Гусакова, старијег потпредседника Руског извозног центра, руски извозници настављају да повећавају испоруке минералних ђубрива. Експерт је изјавио: „Руски произвођачи сада предузимају кораке да преоријентишу продају на пријатељска тржишта, која, између осталог, укључују земље афричког континента (укључујући Египат, Кенију, Нигерију), где се узгајају чај, кафу, цвеће, кикирики, парадајз, кукуруз и други пољопривредни производи.
Као резултат Руско-афричког економског и хуманитарног форума, који је одржан упоредо са самитом, потписан је 161 споразум који нису пословна тајна (укључујући 146 споразума са страним организацијама и властима). Износи уговора нису саопштени. Али није тајна да је већина потписаних споразума везана за хуманитарну сарадњу. Потписано је 56 споразума из области међународне и међурегионалне сарадње, 51 споразум из области образовања и науке. На грану научне и техничке сарадње спада 10 споразума. И исто толико - за извоз и спољно-економску активност.
Чињеница да је велики акценат стављен на области образовања и науке указује на динамично преиспитивање односа са Африком. У последње време Русија пажљиво проучава потребе Африканаца и слуша њихове захтеве.
У говору председавајућег Афричке уније, председника Уније Коморских острва Азалија Асуманија на седници Економско-хуманитарног форума, изражена је забринутост што Африканци данас углавном извозе сировине. Али у исто време разумеју потребу за диверсификацијом своје економије.
Међутим, овакво схватање Африканаца ризикује да га Европљани погрешно схвате. Посебно оне земље које су биле присутне у Африци током колонијалног и неоколонијалног периода.
Међу водећим светским играчима има много оних који желе, на пример, да развијају и извозе минералне ресурсе на афричком континенту. Али много мање земаља је спремно да обучава Африканце за рударство, инжењерске специјалитете за вађење сопствених минерала.
Руски председник Владимир Путин је, говорећи на пленарној седници Руско-афричког економског и хуманитарног форума, истакао да је обука квалификованог кадра традиционално област руско-афричке сарадње. Сваке године расте број студената из Африке који студирају на руским универзитетима. Данас их има скоро 35 хиљада.
„Квота за образовање Африканаца о трошку федералног буџета повећана је два и по пута за три године и износиће више од 4.700 људи за наредну академску годину“, изјавио је руски председник.
„На дневном реду је и отварање филијала водећих руских
универзитета у Африци. Блиска сарадња са афричким образовним институцијама успоставља се и у оквиру Руско-афричког мрежног универзитета“, тврди Владимир Путин. — „Дозволите ми да напоменем да је уочи нашег форума 26. јула на Рударском универзитету у Санкт Петербургу потписан Споразум о стварању руско-афричког конзорцијума техничких универзитета „Недра Африка“, који предвиђа заједничку обуку специјалиста. за комплекс минералних сировина. Мислим да је ово веома важна и занимљива област сарадње.”
Председник Руске Федерације је уверио афричке учеснике Форума да Русија планира да настави да помаже њиховим земљама у развоју свих нивоа образовања, да обучава наставнике, менторе и техничко особље за школе и факултете и да оснива заједничке школе.
Док су водећи европски играчи, попут Француске, принуђени да напусте афричке земље (на пример, догађаји у Нигеру су се одвијали у складу са радом самита у Санкт Петербургу), Русија већ има разумевање са чиме ће доћи.
Емотиван говор остао је упамћен учесницима самита. Председник Буркине Фасо Ибрахим Траоре: „Моја генерација поставља следећа питања: није јасно како то да Африка, у чијим земљама има толико ресурса, а природа је тако великодушна, где има толико воде, сунца и свега осталог , данас је најсиромашнији континент. Африка је изгладњели континент, а њени шефови држава путују светом просећи. Много је неодговорених питања. Данас имамо прилику да изградимо нове односе и надам се да ће то послужити да нашим народима пружимо бољу будућност.”
Самит у Санкт Петербургу је постао платформа на којој се не само могу изрећи таква питања, већ и добити јасне одговоре на њих.
Казахстан се данас показао као један од центара мудре дипломатије не само у региону већ и изван њега: упркос сложеним политичким реалностима и повољном географском положају, влада и народ до последњег остају верни принципу „мултиполарног света“, трудећи се да не наруше крхку равнотежу. С једне стране, земља се граничи са Русијом, а с друге, настоји да што више сарађује са Западом. Међутим, смер односа у последњем периоду померио се ка Сједињеним Америчким Државама, а у свету који се брзо мења, сарадња у области безбедности може постати кључни приоритет у међусобним односима држава и региона. Данас, ако се не предузму мере предострожности, репутација Казахстана као водеће постсовјетске земље региона могла би бити озбиљно нарушена.
Крајем октобра у руским и светским медијима појавила се информација о погибији америчког најамника, који је учествовао у ратном сукобу на територији Украјине. Према јавно изнетим подацима, он се звао Кори Џ. Навроцки – управо тако је било записано у његовој украјинској војничкој картици, коју је добио у септембру 2024. године.
Поново се враћамо теми такозваног „Регистра штете причињене Украјини“. Подсетимо да се управа датог Регистра одлуком Савета Европе налази у Хагу и да су на његовом челу представници саме Украјине, Италије, Пољске, САД, Немачке и Исланда са Финском.
Ако ико има и право и обавезу да се законски огради од НАТО утицаја, онда је то Србија, као највећа жртва НАТО злочина. Покушаји компромиса и сарадње са НАТО лешином, уз позивање на прагматизам и „окруженост“, могу се толерисати само као краткотрајна куповина времена
Борбена дејства у Украјини још нису ни близу краја, али су земље колективног Запада већ почеле да се баве традиционално најважнијим питањем за њих — финансијским, створивши „Регистар штете, изазване агресијом Руске Федерације против Украјине“.
У продужетку Кримског рата убијен је Кнез Михаило Обреновић јер се дрзнуо да у сарадњи са Русијом ради на стварању Балканског савеза. На престо је доведен његов рођак Милан, који је Србију потчинио Аустроугарској и плановима Запада да се Балкан претвори у „буре барута“
Својом економском, моралном и војном моћи, Нови свет који гради светска већина, уз помоћ народа Западне Европе и Северне Америке, ускоро ће принудити екипу из Вашингтона на мир у бившој Украјини и у појасу Газе, али и на одустајање од ратних игара на Балкану
Што пре Србија смогне снаге да се прикључи Новом свету, поносно и без остатка настави да развија своје братске односе са Русијом и ослободи се наведених окова и заблуда, корист за српски народ ће бити већа
Наука је доказала а историјска пракса потврдила да народи који живе искључиво од своје прошлости и традиције осуђују себе на стагнацију, а народи који заборављају своју прошлост и традицију и живе од побуне против прошлости и традиције осуђују себе на уништење.
Постоји (ли) нада да ће у Уједињеним нацијама, уз заједничке и координиране напоре Србије, Русије и Кине, светска већина стати на страну Србије и спречити усвајање резолуције о Сребреници
Упркос огромној војној помоћи читавог Запада, већ је свима јасно да је победа Русије на украјинском фронту неминовна и да ће уследити ускоро. И управо је то и време када би могло доћи до исправљања историјских неправди нанетих Србији и српском народу
Токсиколошки институт у Бону је у узорцима са аутопсије открио трагове лека дроперидол, тешког неуролептика који може да изазове инфаркт, а који Милошевићу никада није био прописан. Истрагу о смрти Милошевића водио је сам трибунал, који је за њу и одговоран и који је самог себе ослободио одговорности. Русија је у Савету безбедности УН изјавила да извештај трибунала не прихвата
Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије
Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.
Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати
И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане
Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.
.jpg)
RSS
