Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.
Данашња Африка се сматра једним од најперспективнијих региона у свету по свом развојном потенцијалу. Свет се брзо мења. Па чак и за кратко време које је прошло од Првог самита и Економског форума Русија-Африка у Сочију (2019), значај афричког континента је значајно порастао. Пет афричких земаља ће ове године самоуверено ући међу 10 најбрже растућих економија света. А раст афричког БДП-а је изнад светског просека.
Самиту у Санкт Петербургу присуствовале су делегације 48 (од 54) афричких земаља и пет највећих интеграционих удружења континента. На нивоу првог и другог лица било је представљено 27 афричких држава.
Један од важних исхода самита било је потписивање два меморандума са водећим афричким интеграционим удружењима у присуству руског председника Владимира Путина. То су Меморандум о разумевању између Владе Руске Федерације и Међувладине организације за развој (ИГАД) о основама односа и сарадње и Меморандум о разумевању између Владе Руске Федерације и Економске заједнице централноафричких држава ( ЕЦЦА) о основама односа и сарадње.
Уочи догађаја, у поруци учесницима и гостима Другог самита и Економско-хуманитарног форума Русија-Африка, Владимир Путин је истакао не само партнерске намере Русије, већ и њену спремност да помогне афричким земљама да превазиђу своје главне проблеме:
„Русија подржава жељу афричких држава за социјалном и економском стабилношћу и напретком. Важно је да је последњих година наша сарадња са Африком достигла нови ниво. Намеравамо да то даље развијамо, да стимулишемо трговину и инвестиције, да продубимо сарадњу, да заједно радимо на хитним проблемима као што су борба против сиромаштва, обука савремених кадрова, обезбеђење прехрамбене сигурности и климатских промена. И наравно, наставићемо да на сваки могући начин помажемо нашим афричким партнерима у јачању националног и културног суверенитета, у активнијем учешћу у решавању регионалних и глобалних питања."
А већ током свог говора на седници Економско-хуманитарног форума, председник Руске Федерације је прецизирао у чему је изражена декларисана подршка и који је нови ниво сарадње.
Прошле године руско-афричка трговина достигла је 18 милијарди долара. „Ово је један од очигледних резултата самита Русије и Африке у Сочију“, истакао је В. Путин. — Сигуран сам да ћемо заједно успети да радикалније повећамо трговину у догледној будућности. Иначе, само у првој половини ове године обим извозно-увозних операција са афричким земљама порастао је за више од трећину.
Више од 50 одсто руских испорука Африци отпада на машине и опрему, хемијске производе и храну.
Председник је додао да је, упркос санкцијама на руски извоз, у 2022. години трговина пољопривредним производима између Русије и афричких земаља порасла за 10 одсто и износила је 6,7 милијарди долара. У првој половини 2023. повећао се за још рекордних 60 одсто. Русија је 2022. у Африку извезла 11,5 милиона тона жита, а само у првих шест месеци ове године скоро 10 милиона тона.
Руски председник објаснио је учесницима Форума шта да очекују након раскида „житног споразума“. С обзиром на пројектовану рекордну жетву, Руска Федерација је спремна да замени украјинско жито на комерцијалној основи. А најпотребнијим земљама – Буркина Фасо, Зимбабве, Мали, Сомалија, Централноафричка Република, Еритреја – Русија обећава да ће у блиској будућности бесплатно пренети 25-50 хиљада тона житарица, обезбеђујући бесплатну испоруку потрошачу.
Путин уверава да је Русија спремна да помогне Африци у увођењу напредних технологија у пољопривреду.
На Форуму се више пута помињао проблем обезбеђивања глобалне прехрамбене безбедности. Конкретно, на седници „Стабилност тржишта ђубрива као гаранција елиминације глади у афричким земљама“. Као што знате, Русија је светски лидер међу земљама извозницама ђубрива. Према речима Никите Гусакова, старијег потпредседника Руског извозног центра, руски извозници настављају да повећавају испоруке минералних ђубрива. Експерт је изјавио: „Руски произвођачи сада предузимају кораке да преоријентишу продају на пријатељска тржишта, која, између осталог, укључују земље афричког континента (укључујући Египат, Кенију, Нигерију), где се узгајају чај, кафу, цвеће, кикирики, парадајз, кукуруз и други пољопривредни производи.
Као резултат Руско-афричког економског и хуманитарног форума, који је одржан упоредо са самитом, потписан је 161 споразум који нису пословна тајна (укључујући 146 споразума са страним организацијама и властима). Износи уговора нису саопштени. Али није тајна да је већина потписаних споразума везана за хуманитарну сарадњу. Потписано је 56 споразума из области међународне и међурегионалне сарадње, 51 споразум из области образовања и науке. На грану научне и техничке сарадње спада 10 споразума. И исто толико - за извоз и спољно-економску активност.
Чињеница да је велики акценат стављен на области образовања и науке указује на динамично преиспитивање односа са Африком. У последње време Русија пажљиво проучава потребе Африканаца и слуша њихове захтеве.
У говору председавајућег Афричке уније, председника Уније Коморских острва Азалија Асуманија на седници Економско-хуманитарног форума, изражена је забринутост што Африканци данас углавном извозе сировине. Али у исто време разумеју потребу за диверсификацијом своје економије.
Међутим, овакво схватање Африканаца ризикује да га Европљани погрешно схвате. Посебно оне земље које су биле присутне у Африци током колонијалног и неоколонијалног периода.
Међу водећим светским играчима има много оних који желе, на пример, да развијају и извозе минералне ресурсе на афричком континенту. Али много мање земаља је спремно да обучава Африканце за рударство, инжењерске специјалитете за вађење сопствених минерала.
Руски председник Владимир Путин је, говорећи на пленарној седници Руско-афричког економског и хуманитарног форума, истакао да је обука квалификованог кадра традиционално област руско-афричке сарадње. Сваке године расте број студената из Африке који студирају на руским универзитетима. Данас их има скоро 35 хиљада.
„Квота за образовање Африканаца о трошку федералног буџета повећана је два и по пута за три године и износиће више од 4.700 људи за наредну академску годину“, изјавио је руски председник.
„На дневном реду је и отварање филијала водећих руских
универзитета у Африци. Блиска сарадња са афричким образовним институцијама успоставља се и у оквиру Руско-афричког мрежног универзитета“, тврди Владимир Путин. — „Дозволите ми да напоменем да је уочи нашег форума 26. јула на Рударском универзитету у Санкт Петербургу потписан Споразум о стварању руско-афричког конзорцијума техничких универзитета „Недра Африка“, који предвиђа заједничку обуку специјалиста. за комплекс минералних сировина. Мислим да је ово веома важна и занимљива област сарадње.”
Председник Руске Федерације је уверио афричке учеснике Форума да Русија планира да настави да помаже њиховим земљама у развоју свих нивоа образовања, да обучава наставнике, менторе и техничко особље за школе и факултете и да оснива заједничке школе.
Док су водећи европски играчи, попут Француске, принуђени да напусте афричке земље (на пример, догађаји у Нигеру су се одвијали у складу са радом самита у Санкт Петербургу), Русија већ има разумевање са чиме ће доћи.
Емотиван говор остао је упамћен учесницима самита. Председник Буркине Фасо Ибрахим Траоре: „Моја генерација поставља следећа питања: није јасно како то да Африка, у чијим земљама има толико ресурса, а природа је тако великодушна, где има толико воде, сунца и свега осталог , данас је најсиромашнији континент. Африка је изгладњели континент, а њени шефови држава путују светом просећи. Много је неодговорених питања. Данас имамо прилику да изградимо нове односе и надам се да ће то послужити да нашим народима пружимо бољу будућност.”
Самит у Санкт Петербургу је постао платформа на којој се не само могу изрећи таква питања, већ и добити јасне одговоре на њих.
Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.
Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.
Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.
Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.
Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.
“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”
На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.
Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније
Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили
У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.
РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.
Данас добро плаћени евробирократи, без обзира да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији.
.jpg)
.jpg)
RSS
