КОЊИЦА НА МОРУ
После 10. фебруара остатак српске војске налазио се у логорима на десној обали Војуше и код Арте чекајући на укрцавање у Валони. Од 10. до 23. фебруара превежено је из Валоне на Крф 30.528 војника, тако да је 23. фебруара укупно из Албаније на Крф пребачено 135.591 војник. Тако се главнина српске војске нашла на Крфу.
“Превожење српске коњице почело је 27. фебруара” пише Берислав Висковић,”. Дан раније Врховна команда је наредила да се на Крф транспортују само официрски коњи и 2.400 товарних, док је Коњчка дивизија и остатак јахаћих, товарних и теглећих коња, на захтјев Савезника, требало превести бродовима директно у Солун. Прије укрцавања коње је прегледала комисија састављена од представника француске, италијанске и српске војске, и одбацила 2.000 грла, тако да је за транспорт остао 10.151 коњ. Транспортну флоту сачињавали су италијански бродови ‘Кордова’, ‘Равена’, ‘Перасо’ и ‘Енрико Мило’, којима су се касније прикључили британски ‘Елобy’ и ‘Камерониан’ и француски ‘Колберт’...
... Због закашњења бродова, мартовских непогода и још увијек неизвјесног одредишта за смјештај Коњичке дивизије, превожење се одвијало веома споро. До 14. марта превезено је свега 4.130 људи и око 3.000 коња. Осамнаестог марта било је у Албанији још 6.000 људи и око 7.000 коња. УкрцаваЊе Коњичке дивизије почело је 22. марта, али је због тешког мора у Валонском заливу завршено тек за четири дана. Од 28. марта, доласком француског брода ‘Цолберт’ и, нарочито британског ‘Цамерониан’ који је само у двије пловидбе превезао 2.000 коња, превожење је нагло убрзано, тако да је за наредних осам дана превежено све преостало људство и 5.000 коња. Са италијанским бродом ‘Персео’, који је упловио у крфску луку 5. априла, стигао је последњи ешелон, а с њим и комисија за укрцавање и четири болничара. Евакуација српске војске је најзад завршена”.
Кад је краљ Никола стигао у Скадар тражио је да види свог унука регента Александра. Сусрет здравог и јаког “дједа” и болесног унука био је дирљив. Кад су се упутили ка барци којом је краљ Никола требао да иде за Бриндизи, Александар је схватио да је брод “Бронцета” намењен за његовог дједа, а “Анимозо” за њега. На саопштење о томе, Алекснадар је био љут, јер он “није тражио торпиљар за Бриндизи него за Драч”, јер у Бриндизи неће ни покоју цену, радије са својом војском у Драч, макар и пешке. Регент се вратио за Љеш, а за Драч су га његови гардисти носили на рукама. Био је то чин вредан дивљења. Бесан на покушај да га одвоје од његове војске, одбио је да користи француски торпиљар и за превожење до Драча, одговоривши француском генералу Мондезиру:
“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабрена.
Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”
Иако тешко болестан. врховни командант Српске војске престолонаследник Александар није напустио своју војску
Превожење српске војске трајало је од 6. јануара до 5. априла 1916. године - укупно 90 дана. Главнина је превежена од 28. јануара до 23. фебруара. Из Албаније је евакуисано 150.064 војника и 8.500 избеглица.
У обезбедјеЊу превожења Савезници су изгубили једну крстарицу, два разарача, две подморнице и шест миноловаца, док су Централне силе изгубиле два разарача и пет подморница.
Српски војници, како су пристизали на Крф, прво би били постројени. Санитетски официри ишли су од једног до другог и онај за кога би промрљали - “морибунди”, био би одредјен за Видо. Тога није било могуће спасити. Припадао је онима који ће умрети. Био је већ умирући.
У јануару и почетком фебруара 1916. године дневно је по неколико лађа довозило са Крфа изнемогле војнике, смештене у четири огромна шатора, који су подигли Французи, затим и безброј мањих шатора расејаних на све стране. Француским лекарима и болничарима убрзо се придружило болничко особље Моравске и Шумадијске дивизије, чачанске, пиротске и младеновачке резервне болнице. Дневно је покаткад умирало по 150 људи. Највише су умирали регрути.
Превоз мртвих на острво Видо
Мртве су у почетку носили на гробље на Виду, израдјено на страни до Крфа у више степенастих тераса, укопано у тврду камениту земљу. На том српском гробљу били су четвртасти плитко укопани гробови, читаве алеје заједничких гробова, у сваком по дванаесторица преминулих, а за све њих стајао је на гробници само по један крст. Гробове су копали Французи, мртве су полагали Срби.
На пристаништу, на самој обали, слагане су гомиле лешева као метрена дрва, у више спратова, до изнад човечјег раста, у дужини од десетак метара и више. Ту су их доносили и слагали током целог дана, а ујутро су их морнари товарили у чамце француског болничког брода “Свети Франсоа од Асиза” и одвозили у позадину Крфа на 25 километара даљине, потапајући их усред матице канала Крфа и Албаније.
Потапани су у врећама са гвозденим теговима, да би што брже и сигурније потонули. Када је доцније број лешева нарастао, а гвождја нестало, вреће су испуњаване камењем кога је, као и лешева, било у изобиљу. Кад су вреће нестале, онда су лешевима везиване ноге ж.цом и о њу су качили камен. Када је и жице нестало, бацали су их без ичега. Лешеви нису тонули. Читав месец дана таласи су их носили, ударали њима о обалу, избацивали их на суво. Грчки сељаци, ужаснути од страха, нису смели да иду у своје маслињаке који су се налазили близу мора.
Постоје поуздани подаци да се ретко који од тих француских морнара чиста ума вратио кући.
Бошко АНТИЋ
Вучић је себе сахранио. И послао Србима „поздрав“ из пакла — Пшеничников
Лукашенко: НАТО има лице звери, то сам видео у Београду 1999.
Москва упозорава на опасне последице политичког прогона председника Републике Српске
Касарна Седмог пука уступљена компанији Џареда Кушнера за изградњу хотела „Трамп“
Могућа промена граница Источне Европе након Трамповог избора: претња или стварност?
НСРС усвојила Нацрт устава Српске
Руска Дума:Демонстранти у Србији нису проблем за Русију,и прозападни и проруски…
Трамп тражи од Русије да поштеди „опкољене“ украјинске трупе
