Бранко Докић: Одлука није закон

Објављено: 28.08.2021.год.

Кристијан Шмит је осми и, надамо се, посљедњи високи представник међународне заједнице у постдејтонској БиХ. Стицајем околности, његов долазак изазвао је неупоредиво најснажнија оспоравања до сада.


Први пут, двије сталне чланице Савјета безбједности УН оспоравају његов легитимитет. Чини ми се да је свему томе најмање допринио Шмит. У овако непријатну ситуацију довели су га његов претходник и, уопште гледано, различити приступи по питању компатибилности постојања високог представника и суверенитета БиХ.

Претходни високи представник Валентин Инцко је наметнутим допунама Кривичног закона БиХ увукао земљу у можда највећу послијератну политичку кризу и створио веома лошу атмосферу пријема његовог насљедника. Притом, урадио је нешто на шта није имао право, без обзира на чињеницу да су то радили и његови претходници. Још једном се показало да су право и интерес два појма која често не иду скупа.

Није ми намјера да полемишем у чијем интересу је господин Инцко бесправно наметнуо спорни закон нити о његовом садржају. Циљ ми је да укажем само на неке елементе који недвосмислено указују на то да високи представник нема право да намеће законе.

Прије свега, Венецијанска комисија је још 2005. године у свом извјештају Савјету Европе констатовала да високи представник нема изборни демократски легитимитет, који црпи из народа БиХ, и да нема право да доноси законе. Креатори наметнутог закона са невјероватним цинизмом позивају се у преамбули на право које им нико није дао ("овлаштење за доношење обавезујућих одлука када оцијени да је то неопходно о питањима која је Савјет за имплементацију мира разматрао у Бону 9. и 10. децембра 1997. године").

Прије свега, одлуке нису закони. Друго, бонским овлаштењима јасно су дефинисана питања по којима високи представник може да доноси обавезујуће одлуке. Пошто имам утисак да се многи по инерцији позивају на бонска овлаштења, иако не познају њихов садржај, пренијећу их експлицитно. Дакле, према бонским овлаштењима, високи представник може да доноси обавезујуће одлуке "по сљедећим питањима:

а) вријеме, мјесто и предсједавање састанцима заједничких институција,

б) привремене мјере које ступају на снагу кад стране нису у стању да дођу до споразума, које ће важити док Предсједништво или Савјет министара не усвоје одлуку у вези са датим питањем у складу са Мировним споразумом,

в) друге мјере којима се обезбјеђује спровођење Мировног споразума у цијелој БиХ и њеним ентитетима, као и несметан рад заједничких институција. Такве мјере могу укључивати дјеловање против лица која су на јавним функцијама или званичника који не присуствују састанцима без ваљаног разлога, или који крше законске обавезе преузете Мировним споразумом у вези са условима његовог спровођења."

Ово су, дакле, изворна бонска овлаштења. Она високом представнику омогућују да заказује састанке и доноси привремене мјере када стране нису у стању да дођу до споразума. Наречене мјере односе се искључиво на Предсједништво и на Савјет министара, не на Парламентарну скупштину. Према томе, бонска овлаштења не дају право високом представнику да намеће законе нити да доноси било какве одлуке које су у надлежности парламента.

Ако овоме додамо и неприхватљив садржај наметнутог закона, ставови посланика Народне скупштине Републике Српске нису изненађујући. Тако је бивши високи представник, умјесто посредовања у постизању неопходних договора, на крају свог мандата довео до највеће политичке кризе у БиХ у посљедњих десетак година. Овим је наговијештена могућност да ће и нови високи представник користити одавно спорна бонска овлаштења, иако је у више наврата потврђено да су та овлаштења изван уставноправног система БиХ и Европске конвенције о људским правима.

Парламентарна скупштина Савјета Европе је још 23. јуна 2004. усвојила Резолуцију 1384 о јачању демократских институција у БиХ. У ставу 13 Резолуције између осталог стоји: "Скупштина сматра да је непомирљиво са демократским принципима да високи представник доноси извршне одлуке, а да за њих не сноси никакву одговорност, нити обавезу да оправда њихову валидност, а да притом нема правног лијека. Скупштина тражи од Венецијанске комисије да одреди колико је ова пракса у складу са Конвенцијом за заштиту људских права и слобода…"

У извјештају Венецијанске комисије од 11. марта 2005. године, у поглављу ВИ, које говори о компатибилности овлаштења високог представника са стандардима Савјета Европе, између осталог стоји: "Потреба да високи представник врши широка овлаштења свакако јесте постојала у раном периоду послије закључења Дејтонског споразума. Међутим, такав аранжман је фундаментално некомпатибилан са демократским карактером државе и суверенитетом БиХ. Што дуже постоји, то постаје проблематичнији.

Постоји јак ризик супротног ефекта: домаћи политичари немају храбрости да прихвате болне, али неопходне политичке компромисе, јер знају да ће, ако се не дође до сагласности, на крају високи представник наметнути закон. Зашто онда преузимати одговорност, а не оставити је високом представнику? Постоји ризик да се створи култура зависности некомпатибилна са будућим развојем БиХ."

Босна и Херцеговина је послије Бонске декларације постала стална чланица Савјета Европе. Бонска овлаштења су неспојива са чланством у Савјету Европе. Као држава чланица Савјета Европе, БиХ је одговорна за обавезе у односу на ту организацију и ову обавезу мора испуњавати земља, а не међународна заједница.

И Уставни суд БиХ, у пресуди од 26. јула 2006. године, одлучио је да мјере високог представника према појединцима "представљају кршење Европске конвенције за људска права, која је према Уставу БиХ највиши закон у држави."

Бонска овлаштења у супротности су са Резолуцијом 1384, по којој неизабрани странац не може имати таква овлаштења каква користе високи представници у БиХ. Овлаштења високог представника некомпатибилна су са демократским карактером државе и суверенитетом БиХ.

Све ово указује на то да су бонска овлаштења давно требала бити повучена из употребе. Прећутно је то и урађено, али је поново злоупотријебљено. Сад је прилика да се то уради експлицитно, као дио мјера за превазилажење политичке кризе. Савјет за спровођење мира, који је успоставио бонска овлаштења, има мандат и да их укине. Други корак требало би да направи сам Кристијан Шмит, нови високи представник.

Предметни закон Валентина Инцка никада неће бити усвојен у Парламентарној скупштини БиХ на начин на који су претходно усвајани наметнути закони. Једино рјешење видим у томе да високи представник повуче закон из употребе и упути га Парламентарној скупштини БиХ у редовну процедуру, што подразумијева амандманско дјеловање.

Могао би то да буде почетак нових односа у БиХ који би, између осталог, омогућили Кристијану Шмиту, као посљедњем високом представнику, да у нормалној атмосфери интегрише Канцеларију високог представника међународне заједнице у Канцеларију Европске уније, што је давно требало да буде урађено.

Фронтал

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Корумпирана демократија, нови наци-фашизам и наметање мира – Кршљанин

Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије

Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“
Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“

Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.

2024-01-27 23:58:49

Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?
Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?

Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила

2024-01-26 15:42:47

Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин
Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин

Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати

2024-01-11 20:35:26

Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм
Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм

И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане

2023-11-23 18:13:30

Аутошовинизам код Срба и Руса
Аутошовинизам код Срба и Руса

Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.

2023-09-23 13:28:53

Другосрбијански надреализам
Другосрбијански надреализам

КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?

2023-08-21 18:40:17

Девет деценија школског брода “Јадран”
Девет деценија школског брода “Јадран”

Школа под једрима - Пловећи амбасадор

2023-08-19 23:05:52

Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле  у историји и памћењу српског народа
Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле у историји и памћењу српског народа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-08-14 17:00:59

Одступања од циља нема - Бошко Антић
Одступања од циља нема - Бошко Антић

Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.

2023-08-08 23:49:16

Афричка Шанса
Афричка Шанса

Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.

2023-08-01 16:04:59

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)

Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.

2023-07-15 06:37:08

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)

Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.

2023-07-15 06:16:12

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору

Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.

2023-07-14 21:57:57

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору  (2)
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору (2)

“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”

2023-07-14 21:40:28

Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора
Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора

На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.

2023-06-14 23:59:51

Почетак одбрамбеног боја на Паштрику
Почетак одбрамбеног боја на Паштрику

Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније

2023-05-27 22:43:19

Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа
Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-05-05 12:05:55

Деведесет пет година од стварања подморничке флотиле Краљевине Југославије
Деведесет пет година од стварања подморничке флотиле Краљевине Југославије

Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили

2023-04-08 18:03:39

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2023-04-06 15:31:39

Владимир Кршљанин: Издржати до победе
Владимир Кршљанин: Издржати до победе

У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...

2023-02-04 16:30:22

Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије
Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије

У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.

2023-01-14 14:21:32

Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе
Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе

Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...

2023-01-10 09:35:56

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2023-01-06 16:55:13

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: