Чекрчићи бедем непробојни

Објављено: 11.07.2021.год.
Панорамски снимак Високог и Месне заједнице Чекрчићи

Месна заједница Чекрчићи обухвата села Чекрчиће са засеоком Добрици, Долипоље са засеоком Паљевина, Кута, Врела и Крчевине. Налази се на 43 степени, 59 минута и 28 секунди северне географске ширине и 18 степени, 12 минута и 36 секунди источне географске дужине. То је подручје месне заједнице Чекрчићи пред последњи рат. Сва ова села су смештена у троуглу што га чини граница са општином Илијаш, река Босна и вододелница река Босна и Фојница. Чекрчићи су смештени на две терасе поред Босне - прва, виша, на којој се налази центар села, и друга, нижа, на којој су Добрици. Долипоље је на нешто вишој тераси, а Врела су по странама око потока Врела, западно од Долипоља. Изнад Долипоља и Врела су Крчевине.


Приредио контраадмирал Бошко Антић

Према попису становништва 1991. године у општини Високо било је 7.471 Срба (16,18%). Ради поређења треба навести да је 1971. године било 20.18%,а 1981. године 16,80%. Истовремено је 1991. године било 1.464 Југословена (3,17%) и то су у највећем броју, ако не и у целини, били Срби. Према попису становништва 1991. године у Месној заједници Чекрчићи (села Чекрчићи, Долипоље, Кута, Врела, Крчевине и Копачи) живело је 1.019. становника, од тога 894 Срба, 98 муслимана, 12 Хрвата, 10 Југословена и 5 осталих). Село Чекрчићи је имало 309 становника, од чега 299 Срба, 5 муслимана, 4 Хрвата и 1 Југословена. Долипоље је имало 259 становника, од чега 216 Срба, 37 муслимана и 6 Југословена. Врела су имала 367 становника, од чега  305 Срба,  47 муслимана, 8 Хрвата,  2 Југословена и осталих 1. Копачи си имали 84 становника, од чега 74 Срба, 9 муслимана и 1 Југословена.
Важно је навести и национални састав становништва нама суседних села, која су припадала општини Илијаш, али су са селом Чекрчићи престављали једну недељиву целину. Тако у Љубнићима има 675 Срба од 694 становика, у Кадарићима 307 Срба од 445 становника, Балибеговићима 217 Срба од 218 становника, Бањер 11 Срба од 19 становника, Љешево 249 Срба од 1.045 становника, Подлугови 1.185 Срба од 1.448 становника, Соврле 573 Срба од 775 становника...

Дакле, сва наведена села на левој обали Босне била су српска, представљала су једну нераздвојиву целину по свим елементима који обележавају заједнички живот.

НА БРАНИКУ РОДНОГ ПРАГА

Након рата у Словенији и Хрватској на ред је дошла Босна и Херцеговина. Циљ је био одсећи Србе од матичне државе и створити границу на Дрини. Усташе су прво у Купресу убијали све што је српско, а онда је дошао крвави Васкрс 1992. године, када је убијен српски сват у Сарајеву. Мимо воље српског народа рат је започео већ почетком маја. ЈНА није спречила крвопролиће, па се српски народ самоорганизовао и већ 12. маја 1992. године формирана је Војска и Главни штаб. Командант је постао генерал-мајор Ратко Младић.

Донешена је одлука о издвајању општине Илијаш из града Сарајева и удруживању са општинама Хан Пијесак, Соколац, Пале и другим у Српску аутономну област Романија. Општини Илијаш су се прикључила многа села из општине Вареш, а село Чекрчићи, које је имало своју месну заједницу, је од самог почетка ратних дејстава третирано као саставни део општине Илијаш.

Српски народ се ујединио јер је осетио да му прети велика трагедија, српски народ се одазвао на позив за одбрану и спремно дочекао одлуку о општој мобилизацији.

Српски народ се одазвао на мобилизацију и одбрану родног прага. У Илијашу је у оквиру Српске демократске странке приступљено организацији цивилне заштите, а општинси одбор ове странке је формирао менее штабове цивилне заштите, који су касније преименовани у кризне штабове који су преузели одговорност око организованја народа.

Након Одлуке Председништва Републике Српске број 03-11/92 од 15.04.1992. године о проглашењу непосредне ратне опасности и Одлуке број 04/398/92 од 20.05.1992. године о општој мобилизацији свих војних обвезника на територији Републике Српске, упућени су позиви по месним заједницама. Кризни штаб Српске демократске странке Илијаш органиизвао је и Србе у општинама Високо о Бреза, па су у месној заједници Чекрчићи упућени позиви за мобилизацију 389 војних обвезника.

РАТ ЈЕ ПОЧЕО

Јасно је било да се припрема напад на српске територије и 3. маја 1992. године муслимани су напали подручје општине Илијаш. Тога дана муслиманска артиљерија из правца Високог и Брезе десјствовала је по граду Илијашу, селима Мраково и Соврле, посебно по Љубнићима и Чекрчићима. Потом је следио пешадијски напад на српске положаје на целој линији одбране, од Усијеле до Добрањског брда - Чекрчићи, Љубнићи и Оџак. Бранећи своја села изнад Љубнића је погинуло девет српских бораца: Билал Илије Петар, Гаврић Милинка Илија, Бујак Рајка Тихомир, Букарац Бошка Радомир, Росуљаш Милана Раде, Тодоровић Љубе Велимир, Тодоровић Крсте Лука, Тодоровић Недељка Тодор и Радић Мирка Срђан. 

Село Добро је запаљено и опљачкано. Муслимани су претрели озбиљне губитке и на њихову иницијативу у 18.00 часова постигнут је споразум у заустављању непријатељстава, а као и обично они се тог споразума нису придржавали и наредних дана су наставили са оружаним провокацијама.

Овај дан је дан почетка рата на територији општине Илијаш, чији је саставни део већ била месна заједница Чекрчићи.

Са Улуковца, изнад Куле Бањера, где је била лоцирана муслиманска артиљерије, шири се поглед на Чекрчиће као на длану. Исто тако, са Височице која је непосредно узнад града Високо види се цела српска линија одбране од Чекрчића до крајњег дела у Кралупима према Ратковићима и Ораовцу, те Стијени, где се завршава линија одбране на левој страни на споју са Илиђанском бригадом. Са ових објеката било је могуће непосредно гађање из муслиманска артиљерије. С обзиром на овакав неповољан распоред објеката за српску страну и њихову близину, сваки део ове територије био је у домету муслиманској артиљерији (минобацачима 82 мм и 120 мм, хаубицама, тенковима, вишецевним бацачима ракета, ПАМ-овима, бофорсима), а добар део и снајперима. Само од снајпера је погинуо 41 борац. Муслиманска артиљерија је гађала сваки део српске територије. Поред војних објеката, гађани су и цивилни објекти.
И српска страна је имала изразито повољне објекте, а у рејону одбране 3. пешадијског батаљона то је био Стрмац коме је град Високо и његова дубина у видику као на длану, а посебно што је врло близу Високог. У случајевима напада муслиманске артиљерије по насељеним местима, Срби би је једино могли ућуткати тако што би својом артиљеријом узвратили по градовима Високо и Бреза.

На овом делу зоне одбране Илијашке бригаде српска одбрана није имала уопште своју дубину. Поред прве линије одбране није било простора за постављање друге и евентуално треће линије ровова. И поред таквих околности добар број становника је остао у Чекрчићима, најугроженијем селу у овом рату. У Чекрчичима није био довољан ни број бораца да би могли правити смене у рововима. Борци су и по два месеца непрекидно били у рову. Борци су због тога своје ровове уређивали облажучи их ламперијом, довлачили кауче и телевизоре, дод ровова су правили викендице.
Поставља се питање како је оваква територија могла остати одбрањена и како муслимани нису успевали, и поред бројних напада, да је пробију.

Српски борци су тада говорили да је њихиво основно гесло: «За крст часни и слободу златну». То је дало снагу српским борцима, бранећи своју земљу и своја огњишта Стали су испред својих породица, деце, стараца, болесних и нејаких као чврст и непробојан бедем. У њих је веровало целокупно становништво и остало са њима. 

Почетком маја 1992. године бивша касарна "Ахмед Фетахагић" у Високом, претворена је у прави концентрациони логор у коме су затварани и мучени припадници српске националности из Високог и околних села, посебно подвисочких. Потресне су приће ових затвореника, објављене у књизи "Муслимански логор Високо 1992.1993 (Дневник и казивања логираша". Неки од њих су путем размене прешли на српску територију, неки су одведени у Зеницу, а неки су попут Светомира Вујисића, мужа наше куме Томиславке, испустили душу након страховитих мучења. Укупно је затворено 409, од чега 28 жена. Били су то Срби из Високог, Куле Бањера и подвисочких села које су муслимани заробили. На челу мучитења био је Хајрудин Халиловиоћ, брат команданта мислиманске Патриотске лиге Сефера Халиловића. 

НА ПРВОЈ ЛИНИЈИ СРПСКОГ ИЛИЈАША

Наредбом је 20. маја 1992. године формирана Прва српска илијашка бригада, чији је први командант капетан прве класе Марко Копања. Бригада је под својом контролом држала и с. Чекрчићи и Доње Копаче, који су припадали општини Високо. Наредбом од 20. августа 1992. године у састав бригаде је ушло шест батаљона, ме|у њима као Трећи пешадијски батаљон био је батаљон формиран од бораца Љубнића, Чекрчића и Кадарића. На крају 1992. године бригада је имала 3.280 бораца, да би на крају нарасла на 6.350 бораца, који су бранили фронт дужине 140 километара.

Још у децембру 1991. године формиран је кризни штаб Српске демократске странке Високо, који је и допринео да се Одред Чекрчићи одмах укључио у Илијашку бригаду.  У истом месецу формиран је и Кризни штаб Месне заједице Чекрчићи. У јануару 1992. године формирано је пет водова (са укупно 150 људи), уз оделење минобацача и пушкомутраљеза. Око 20. јануару формиран је Центар везе у Дому, који је покривао општину Високо, који је одржавао везу са касарном у Високом, Љубнићима. Кралупима, Градом на Височици, Пучиштима, Доњом Зимчом, Радовљем, Паљикама, Добрињем, Лужницом, Подвињцима, Кула Бањером, Мулићима, Топузовим Пољем, Бискупућима и Оџаком, а нешто касније и са Илијашом. Успостављање ове везе омогућио је конандант касарне у Високом мајор Јован Бартула, те капењтан прве класе Горанчић Момир и капетан Зебић.

У фебруару 1992. године формирани Одред је запосео линије одбране:

- 1. пешадијска чета је посела линију Добрици- Копачи- мост на аутопуту;
- 2. пешадијска чета је запосела линију Кута - Усијела - Почивала;
- 3. пешадијска чета је заузела линију Почивала - Чечавка, преко Крчевина до 10. априла 1992, а до тада Почивала - Вис - Икине равни - Кандића куће. 

До 10.04.1992. године командант одреда био је Славомир Татаревић, а  његов заменик Мирић Велибор. Од 10.04.1992. године командант Одреда је Мирић Арсенија Ненад.

Одред је самостално деловао, а 1. јуна је чвршће увезан са илијашком бригадом, која је формирана 20. маја 1992. године под именом Прва српска  Илијашка бригада.

ИЛИЈАШКО "РАТИШТЕ"

Илијашко "Ратиште" било је тешко и специфично, посебно његов равничарски део. По површини је релативно мало, али му је дужина 20 километара, а ширина од 3 до 10 киклометара. Најтеже је било у подручју села Чекрчићи. Са свих страна је била непријатељска територија на којој се стално налазило преко 30.000 војника. Доминантни земљишни објекти били су под контролом муслимана, доминирали су над ратиштем и над комуниакцијама Високо-Илијаш и Семизовац-Олово. Са Очевља, изнад саме Брезе, се цело ратиште види као на длану, а са Куле Бањер (на Улуковцу је била муслиманска артиљерија) шири се поглед на Чекрчиће. Непосредно изнад Високог је Височица, са које се виде све српске линије одбране, од Чекрчића до Стијена. Сваки део овог ратишта био је у домету муслиманске артиљерије, а Чекрчићи и снајпериста. Били су то српски Термопили.

До реорганизације је дошло на основу наредбе команданта Прве српске илијашке бригаде број 05/17-1 од 18. јуна 1992. године када је извршено укрупњавање јединица спајањем у батаљоне, а наредбом команданта Прве српске илијашке бригаде  број 05/86-1 од 20. 08.1992. године бригада је реорганизована у Илијашку лаку пешадијску бригаду, у чији 3. пешадијски батаљон   је 01.09.1992. године ушао Одред "Чекрчичи".

Линија одбране коју је држао Одред "Чекрчићи" била је линија одбране бригаде на правцу према Високом, са које је Илијашка лака пешадијска бригада наставила рат.

 

Из књиге Свједоци говоре – ратни злочини над Србима општине Високо (1992-1995)»

Линија одбране Илијашке бригаде успоствљена 15. децембра 1992. године била је:

Гајине - Ајдановићи - Малиновац - Кривајевићи - Мотике . Копитовац - Борак - Нишићи - Злотеге - к.960 - Буљетовина - Перковићи - Ерићи - Буњевци - Чамовине - к-1034 - Љеваци - Крст - Грубановићи (к.1112) - Брезац - тт 1063 - Крчевине - к.1003 . Шикуљски гај - Жижци - Карићи - Рокоч - Буква - Блажа - Крагуљац - к. 986 - Гаврићи - Округлица - Колонија - Карачићи - Главица (тт 1059) - Куносићи - Лађевићи - Цурак - Будраже - Средње - Бокшићи - Бечировац - Дубово - тт 927 - Кремеш (тт 811) - Доња Љубина - Врањак - Небочај . Доња Вогошћа- левом обалом р. Босне - доњи мост на р. Босни у Малешићима - к.555 - тт 535 - ГребеНац - МИК - мост на р- Мисочи код Млина - касарна Мисоча - Карашница - Богдановићи - Павловићи - гај (к.471) . поток Гнионица - Вис (Кострача) - Кострача - Совре - Трновача - ИНА - Капица - Борови - Плана - Зајезда- Вратница - Доњи Копачи- стари мост на р. Босни - Тук - Усијела - Пријеко - Почивала - тт 670 - к.715 - к.700 - тт 751 (Добрањско брдо) - Мандино брдо - Храстић - к. 683 - Циганија - Вишеград - тт 744 - Драгача - Трешњица (к.783) . Висовац (тт 731) . Врхови (тт 814) - к. 829 - Паљево - Орловача (тт 815) - к. 675 - тт 538 - Доња Вогошћа.

С обзиром да је територија општине Илијаш, која је била зона одговорности ове бригаде, мировним споразумом у Дејтону предата Муслиманско-хрватској федерацији, бригада се заједно са становништвом повукла са територије. Са својим породицама отишли су и борци бригаде, тако да је 4. фебруара 1996. гдоине бригада расформирана, а њена документација пренешена у Мокро, а потом у Вишеград. Бригада је званично укинута 30. марта 1996. године, а њене традиције наставља 709. бригада у Вишеграду.

Бригада је Указом председника Републике Српске број 01-21-133 од 28.06.1993. године одликована ОРДЕНОМ НЕМАЊИЋА, као прва и једина у Сарајевско-романијском корпусу. У бригади је одликовано укупно 392 борца, нажалост највише посмртно. Бранећи свој земљу погинуо је 531 борац (Прилог број   ), а теже или лакше рањено око 2.000 бораца.

Почетком рата је у селу Чекрчићи сахрањено седам погинулих бораца по ноћи, без присуства свештеника и уз најмањи број присутних, а све због сталних ратних дејстава.  Ово је био и најтежи део илијашког “ратишта”, тако да до краја рата у овом гробљу више није сахрањен ни један борац.

ВАЖНИЈИ ДОГАЂАЈИ

НАПАД ЗА НАПАДОМ

После напада на Чекрчиће и Љубниће 3. маја 1992. године, чиме је и почео напад на ове српске крајеве, значајнији догађаји су: 
16.06.1992. - После извршенихх злочина на Чемерну (убијен 21 борац и девет цивила) и Мисочи (побијена породуца Росуљаш), на теритирију општине Илијаш извршен је снажан комбиновани артиљеријско-пешадијски напад из Високог и Брезе. Пешадијски напад је био нарочито јак на линији Чекрчићи - Ратковци - Биоча, али је напад одбијен уз наношење непријатељу великих гуибитака.

Тих дана становништви Подвисочких села доживели су погром.
У Хлапчевићима, углавном муслиманском селу са веома мало хришћанског становништва (Хрвата 2, муслимана 612, Срба 19), јавна егзекуција Срба овог села извршена је 20. јуна 1992. у центру села, где су присилно доведени из својих кућа. Убиства доведених Срба извршили су, у присуству и уз аплаузе локалног муслиманског становништва, блиски рођаци посматрача, припадници Армије БиХ, углавном из овог и суседних муслиманских села. Имовина побијених и преосталих, прогнаних Срба села Хлапчевићи је опљачкана, а оно што пљачкаши, такође локални муслимани, нису могли да однесу, спаљено је и разорено. О том гнусном чину убиства, уз аплаузе бивших комшија, егзекутора и њихових најближих рођака, родитеља, жена и деце, сведоче два човека, жртве муслиманске егзекуције, који су и поред више прострелних рана ипак преживели стрељање.

Жртве: 1) Даница (Обрен) Дамјановић, 1940. и њен супруг 2) Славко (Јеремија) Дамјановић, 1935; 3) Душанка (Милош) Брајић-Ристић, 1945. њен син 4) Жељко (Неђо) Ристић, 1966; 5) Неђо (Милош) Масал, 1947; 6) Душанка Масал.

У Колошићима је извршен суров злочин над три генерације познате и угледне породице Вуковића у овом претежно муслиманском селу, општине Високо (муслимана 309, Срба 165), десио се 20. јуна 1992. у 14.30 часова. У злочину извршеном претежно из лаког пешадијског аутоматског оружја за неколико минута је побијено шест чланова те богате српске породице. Злочин су припремили и извршили наоружани муслимани, војници Армије БиХ, углавном добровољци регрутовани из села ове и суседних општина. Истог, али и следећег дана после злочина над побијеном српском породицом садистички су ликовале и иживљавале се прве комшије муслимани, њихове жене и деца. Два дана су, док тела нису однета из дворишта и сахрањена, пљували, мокрили, псовали и шутирали покојнике са којима су пре тога деценијама, изгледало је пријатељски, без међусобних сукоба, живели у најближем комшилуку, кућа до куће.

Жртве: 1) Бошко Вуковић, 1927. и његова супруга 2) Драгиња Вуковић, 1924. њихов син 3) Рајко (Бошко) Вуковић, 1948; унук 4) Миодраг (Рајко) Вуковић, 1969. и најближи рођаци који су се код њих затекли 5) Јеленко (Душан) Вуковић, 1962. и 6) Здравко Вуковић, 1946. Овим жртвама треба са пуно разлога додати и Здравкову ћерку Тању Вуковић, средњошколку, која је, у скровишту, била сведок покоља. Након годину дана, у очајању, извршила је самоубиство активирањем ручне бомбе као избеглица у Илијашу.
У муслиманско-хрватској експанзији етничког чишћења и истеривања Срба из буквално свих насеља средње Босне, а тиме и општине Високо, у истом дану: 20. јуна 1992. нападнута су и села Брадве (Срба 114, муслимана 831, Хрвата 3, Југословена 8, осталих 70), Добриње (Срба 161, муслимана 157, Хрвата 166, Југословена 37, осталих 25), Доња Зимћа (Срба 422, муслимана 32, Хрвата 142, Југословена 33, осталих 27), Горња Зимћа (Срба 127, муслимана 246, Југословена 3), Конџило (Срба 22, Хрвата 1), Лисово (Срба 73, муслимана 240, Хрвата 34, Југословена 5), Мауровићи (Срба 203, муслимана 348, Хрвата 4, Југословена 12, осталих 3), Мухашиновићи (Срба 317, муслимана 21, Хрвата 141, Југословена 21, осталих 20), Паљике (Срба 8, муслимана 145), Вилењак (Срба 56, муслимана 94, Хрвата 2, Југословена 3, осталих 3).

Прогон српског становништва и напад на наведена села извршиле су, после више од месец дана прикупљања и планирања, веома јаке полицијске и војне формације Зеничког корпуса Армије БиХ, регрутоване с подручја средње Босне. Пред њиховим наступом и притиском кроз шумска беспућа, избегавајући саобраћајнице евакуисано је преко 3.000 лица, али је известан број, углавном болесних, инвалида, слепих и веома старих особа остало у својим кућама у којима су, обично на суров начин, поубијани, а неки од покојника и спаљени са кућом у којој су живели. Известан број млађих мушкараца мештана погинуо је штитећи и бранећи оружјем колону избеглица и своје најближе, децу и родитеље, који су се повлачили према слободној територији Републике Српске. После запоседања наведених села и српских делова тих села сва покретна и непокретна имовина опљачкана је, разорена и спаљена. Исту судбину доживеле су православне цркве, капеле, гробља и споменици културе. По законима и захтевима џихада, темељно су брисани трагови хришћанског, односно српског присуства у овом подручју. Ту су ускоро настали центри прикупљања, боравка и обуке добровољаца из исламских земаља, муџахедина или светих ратника ислама. Њих су веома често скоро помпезно посећивали господин Алија Изетбеговић и његови сарадници из највиших врхова војне и цивилне власти БиХ.

Жртве: 1) Благоје (Данило) Чулум, 1925; 2) Мира Врановац, 1930; 3) Драган (Рајко) Кокотовић, 1957; 4) Лазар Хрвачевић; 5) Неђо Војновић; 6) Радован Глишић; 7) Рајко Раковић; 8) Бранко (Душан) Цвијетић; 9) Владимир (Радован) Милановић, 1971; 10) Вишња (Слободан) Бајић, 1982; 11) Игор Стојчић, 1976; 12) Остоја (Јово) Крајишник, 1922.

26.06.1992. - На извиђачком задатку у рејону Мракова, припремајући нову акцију, погинуо је први командант бригаде Марко Копања, који је све борце задивио својом храброшћу, упорношћу и вољом да брани и одбрани Илијаш. За новог команданта постављен је мајор Драган Јосиповић. Јосиповића је касније заменио Милош Делић, а њега Божидар, Николе, Савић .

28.06.1992. - На Видовдан су нападнуте све линије одбране Илијаша, из правца Високог и Брезе. После артиљеријске припреме, уследили су жестоки напади више хиљада муслиманских фанатика, који су наишли на жесток отпор српске одбране. Српска војска је непријатељу нанела велике губитке. Неколико стотина муслиманских фанатика, уз повике "Алах егбер", погинуло је, а велики број их је рањен. Напади су били најжешћи на Чекрчиће, Љешево и Мраково. Касније су грађани Високог пренели информације да је погинуло око 900 муслиманских војника и муџахедина из Турске, Саудијске Арабије, Ирана и Судана , да су радници на изради мртвачких сандука радили у три смене. Овај дан су муслимани добро запамтили и они који су једном нападали на Чекрчиће, нису смели то више никада поновити. Зато су они у нападе слали људство доведено из Тузле, Травника, Какња и Зенице. Избегло становништво је касније причало да су муслимански војници бежали из аутобуса када би сазнали да иду у напад на линије одбране Илијаша. Тог дана погинула су четири српска борца: Петричевић Владе Владимир, Суботић Бошка Жељко, Зец Бранка Гојко и Попић Ранка Небојша. 

Због изузетних успеха 1. илијашка лака пешадијска бригада Указом председника Репубике Српске одликована ј Орденом Немањића, а за изузетне заслуге и показано јунаштво, поред осталих, одликован је Мирић Зоран (посмртно). 

Овог дана Команда Илијашке бригаде је за одређени број јединица организивала полагање заклетве пред црквом у Илијашу. Био је то Видовдан. На свечаности је био и председник Скупштине Републике Српске Момчило Крајишник, а испред Главног штаба Војске Републике Српске пуковник Ђукић. Свећаност је убрзо прекинута због наведених напада на линије одбране из правца Брезе и Високог.

27.07.1992. - После неуспешних оружаних акција, муслимани су прибегли и другим средствима, па су овог дана на Радио-Високом објавили позив српском становништву села Љешево, Крчевине, Копачи и Чекрчићи да предају оружје и потпишу лојалност, а у противном не гарантују за њихове животе. Овакав позив није преплашио српско становништво и на њега није ни обраћена никаква пажња.

22.08.1992. - По целој територији Илијаша муслимани дејствују артиљеријом. покушавају да убаце диверзанте. На српске положаје пало је око 250 граната. На Бањеру је разбијена диверзантска група, а по подне су настављени напади минобацачима и хаубицама. Из Грачанице дејствују по Чекрчићима минобацачима 82 и 120 мм, хаубицом 105 мм и тенковима, групишући снаге у Вратници, па се очекивао још јачи пешадијски напад.. У току дана пало је око  750 граната. У току напада погинуло је седам бораца и три цивила, а рањено 27.  У овом нападу погинули су и Драгичевић Данила Неђо, 1947; Лалић Млађена Миодраг, 1976; Мирић Васе Тихомир, 1939; Мирић Момчила Милош, 1953; Пантић Петра Добрица, 1953;  Вукичевић Новице Жељко; 1965; Крављача Боже Неђо, 1949.

27.08.1992. - Након артиљеријске припреме и пешадијског напада на линију одбране у зони 3. пешадијског батаљона у рејону Усијеле, наше снаге су се повукле уназад, померивши линију одбране за око 300 метара и ширине 500 метара. Повлачење је извршено без губитака, постављена је нова линија у засеоку Врела, а муслимани су саопштили то као ослобођење Чекрчића, о чему су чак направили и емисију на телевизији и славили годишњице тог успеха, иако Чекрчиће никада нису заузели.

ОДА КОМАНДАНТУ

(Др Миодраг Лазић, добровољац из Ниша, ратни хирург)
25. април 1994. године. Ратна 1994. година. 


Моја прича се зове Драган Јосиповић. Старешина Војске Републике Српске, командант славне бригаде Сарајевско-романијског корпуса. А тамо негде, у Србији, у питомој Војводини, његове четири девојчице. Херој, витез и Синђелић, командант славне Илијашке бригаде, ударна песница, челик и срце битке за Дрину и Горажде, осветник дринских крвавих таласа. Ово је моја прича о једном човеку, о живом хероју, хероју рата, који чува Српство свом силином векова и крвљу предака. Од њега се непријатељу крв леди. Човек, отац четири девојчице, дошао је да се бори за српски народ.

 

Генерал-мајор Драган Јосиповић

Борио се на најтежим ратиштима, увек на првој линији, увек напред. Понекад и неколико стотина метара иза непријатељске линије. Бог за своје борце, увек испред њих и са њима. Крајишник по рођењу, Југословен по држављанству, борац Републике Српске. Воле га сви. Борци обожавају. Он је отелотворење свих српских јунака. Нема га на телевизији, радију, у новинама. Увек у снопу ватре и непријатељских тромблона. Његово име је легенда и сигурност, и зато, Боже, чувај га за овај народ и ову земљу! Он је последњи Мохиканац и Дон Кихот, он је Обилић и Косанчић. Он је срж Српства и, просто, он је јунак. Синоћ је дошао са Горажда, данас је у болници, у посети својим рањеним борцима. "Најобичнијим од обичних бораца". Али то су његова деца, његови борци. 

Седео је код мене, у соби где живим, у болници. Причали смо, причали обичне приче, два обична човека, истих судбина и мисли. Причали о деци, о људима, о нашим судбинама, о ономе што нас чека, и где смо. Скували смо кафу. Обојица пијемо доста слатку. Хирург, две године у рату, у крви до колена, и херој - ратник, две године у ватри и смрти. Седе сами, кувају кафу, у соби која је слична оним студентским. Насмеја се што спавам на двоседу и морам као продужетак ставити столицу, за ноге, јер је лежај сувише кратак. А ја помислих - када и где он спава? У задњих двадесет пет дана једва да је једном скинуо чизме. То је борац и командант што оствари многе победе. Причали смо обичне људске приче, а ја запамтих: "Једва купих деци половне књиге"... или: "Када заспим, а зазвони пољски телефон, прво у страху помислим да ми јављају да је неки мој борац рањен, или погинуо." Драгане Јосиповићу, и Теби и себи желим да стигнемо до свог циља, до својих идеала, својих веровања. Док је таквих као што си Ти, док је Тебе, док је српског народа и српских бораца, идемо напред, и верујемо! Још нешто, прича о Теби је моја прва прича о појединцу. Остајем дужан још једну, причу о човеку који је дао свој живот за народ и Отаџбину, и који већ живи у легенди: причу о Зорану Боровини. Пописмо кафу са по две коцке шећера. Ниси хтео да попијеш ракију - рече да пијеш само ван рата, или кад одеш кући. А кад си задњи пут био код куће? Лежерно, у маскирној униформи, потамнелој од прашине, блата и зноја, али с печатом снаге у живим борбеним очима, Јосиповић седе у војни ауто, махну, и оде. Где? 

_______

05.03.1993. – Овог дана извршен је један до најтежих напада муслимана на Чекрчиће. У 5.30 часова из правца Високог извршен је пешадијски на српске положаје у Чекрчићима на целој линији одбране Усијела - Добрањско брдо, у рејону одбране 3. пешадијске чете 3. пешадијског батаљона. Тежиште напада је Храшће – Смрека (тт. 715). Снажни напад подржавала је непријатељска артиљеријска ватра. Непријатељске снаге су јачине два пешадијска батаљона, једна специјална јединица МУП-а и један ојачани вод војне полиције. Српски борци нису се дали у потпуности изненадити. Прихватили су борбу на живот и смрт, пружили отпор као прави јунаци, извлачили рањене другове, гинули, али су издржали. У помоћ им стиже команда њиховог батаљона и успешно спречавају продор на делу угрожене линије. Док је трајао напад муслиманска артиљерија је из правца Грачанице гранатама засипала Љубниће, Бањер, Илијаш и Луку, како би спречила дово|ење помоћи. И поред тога стигао је интервентни вод, диверзанти, тенкисити и специјалци. Напад је успешно одбијен Муслимани су се  уз велике губитке панично повукли, претрпевши још један пораз. У обрани тога дана, не узмичући ни једне стопе испред муслимана, погинуло је девет бораца: Антић Остоје Мирко, 1958;  Андрић Мирослава Грујо, 1966; Голубовић Милисава Братислав - Кале, 1962;  Јевтић Страје Петар, 1960; Митровић Саве Александар, 1971;  Јовановић Млађена Радомир, 1959;  Милановић Весељка Драго, 1943; Вановац Пере Бранко; 1952;  Зупур Луке Станко, 1946.
У одбрани Бањера и Чекрчића положили су своје животе на олтар слободе, као прави јунаци, а Д. Савић у својој песми записа: "Вама храбри соколови, док је свијета нек’ је хвала, почивајте сви у миру, нека вам је вјечна слава".

На линијама бранилаца остало је тада 60 припадника муслиманских јединица. Не зна се колики су били губици муслиманских појачања у позадини.

Зима 1992/1993. је протекла у успешном спрелачавањуу продора непријатеља из Високог према Сарајеву. Два непријатељска корпуса су сломљена у покушајима зауизимања Илијаша и Чекрчића. Непијатељу се није смело дозволити да заузимањем српскхх територија изврши спајање снага у Сарајеву са снагам у Високом, Зеници,  Олову, Горажду  и Пазарићу. 

Тате, као одрасли ратници, дали су свечану изјаву ријечима: «Заклињем се чашћу и животом да ћу бранити суверенитет, територију, независност и уставни поредак своје отаџбине и вјерно служити интересима њених народа. Тако ми бог помогао.
Њихови мали синови не разумију још ту заклетву. Они су ту, не иду у школу, не играју се ни са дјецом ни са својим татом. Тата је у рову. И кад дође, гледа сина и размишља. Шта ће бити с њим и његовим сином, а шта ће бити са онима који су отишли у Србију, Црну Гору, Њемачку и слично.

А мали синови као велики хероји рата. Они не знају тако размишљати. Они као да имају своју заклетву. Када тата пође у ров, гледају га и као да веле: - Тата, држимо ти палчеве. Бори се и врати се.
На ово нема одговора ријечима. Зато, тата, стисни зубе. Погледај сина кад пођеш у ров, пољуби га и окрени се од њега. Ако треба и сузу пусти, али пази да то син не види. Иди на линију и добро осматрај. Сваку звјерку која пође према теби, према твом сину убиј. Али пази шта ти је син рекао. Бори се и врати. О онима који су отишки немој размишљати. Биће времена и за то. 
НАСТАВАК>>>

Приредио контраадмирал Бошко Антић 


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

РТ: „Немачка је сада ваш пријатељ“: Одлазећи амерички амбасадор увредио Србију на споменику ђацима које су погубили нацисти

Пише Небојша Малић, српско-амерички новинар, блогер и преводилац, који је био колумниста antiwar.com од 2000. до...

Како су стрељање у Крагујевцу преживели вајар Кока Јанковић, сликарка Оља Ивањицки и глумци Мија Алексић, Васа Пантелић и Љуба Тадић
Како су стрељање у Крагујевцу преживели вајар Кока Јанковић, сликарка Оља Ивањицки и глумци Мија Алексић, Васа Пантелић и Љуба Тадић

Тог 20. октобра 1941. Крагујевчани који су избегли стрељање читавог живота живо су се сећали. Међу њима су били и тадашњи крагујевачки ђаци који ће касније оставити великог трага у српској култури: вајар Никола Кока Јанковић, сликарка Оља Ивањицки и глумци Мија Алексић, Васа Пантелић, Драгомир Фелба и Љуба Тадић.

2021-10-21 18:51:30

Одлука Синода и закржљали аутошовинизам
Одлука Синода и закржљали аутошовинизам

Пише Слободан Стојичевић

2021-10-16 13:24:12

Руси на Солунском фронту
Руси на Солунском фронту

Пише, Бошко Антић, контраадмирал у пензији Русија је 1914. године објавила рат Немачкој због Србије јер би...

2021-09-25 08:00:42

Руски генерал у српској војсци: Михаил Черњајев и 4.303 руска добровољца
Руски генерал у српској војсци: Михаил Черњајев и 4.303 руска добровољца

Од 22. до 24. септембра у Београду ће се одржати Дани духовне културе Русије у Србији, у оквиру којих ће бити уприличене и две изложбе чији је повод 145. годишњица доласка Руског добровољачког покрета у Србију почетком тадашњих Српско-турских ратова.

2021-09-21 07:00:40

Др Ненад Стевандић: Борба, харанге и заставa, некад и сад
Др Ненад Стевандић: Борба, харанге и заставa, некад и сад

Некад су се српске заставе стидљиво показивале и носиле међу Србима. У борби за стварање и...

2021-09-19 10:39:53

Како је пробијен Солунски фронт
Како је пробијен Солунски фронт

  "Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом – од брзине продирања зависи цео...

2021-09-15 22:35:35

Ћуте и све подносе изгладнели до крајњих граница
Ћуте и све подносе изгладнели до крајњих граница

Три године трајала је окупација Србије у Великом рату, три црне године за српски народ, писали...

2021-09-04 07:04:53

Коњ Зекан из Губереваца претекао два рата па демобилисан
Коњ Зекан из Губереваца претекао два рата па демобилисан

Почетком априла 1916. Драгачевцима је наређено да не поздрављају војнички старијега, него да капе скину. Већ је била уведена латиница као званично писмо. Кулуком су поправљани путеви: ко се не одазове из првине добиће 12 батина, ко се не јави ни други пут – 25 мотки.

2021-08-28 11:31:10

Владимир Кршљанин: Нови свет, Запад и ми
Владимир Кршљанин: Нови свет, Запад и ми

Русија и Кина предводе Нови свет.           Нови свет чини већина човечанства, која...

2021-08-28 10:48:36

Бранко Докић: Одлука није закон
Бранко Докић: Одлука није закон

Кристијан Шмит је осми и, надамо се, посљедњи високи представник међународне заједнице у постдејтонској БиХ. Стицајем околности, његов долазак изазвао је неупоредиво најснажнија оспоравања до сада.

2021-08-28 08:30:15

Павић: Време је за српску контраофанзиву по питању Сребренице
Павић: Време је за српску контраофанзиву по питању Сребренице

ТРИБИНА „ДЕКОНСТРУКЦИЈА МИТОВА О САРАЈЕВСКОМ СУЖИВОТУ И ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ“

2021-08-24 12:24:57

Зашто је СССР створио Варшавски пакт?
Зашто је СССР створио Варшавски пакт?

Совјетски Савез је био принуђен да размишља о сопственом војном савезу када је Запад створио НАТО.

2021-08-21 13:40:06

Церска битка
Церска битка

Успех српске војске скренуо је и пажњу светске јавности на Србију

2021-08-16 08:00:48

Нестанак генерала Савчића је доказ да Срби постоје као народ
Нестанак генерала Савчића је доказ да Срби постоје као народ

Генерал Миломир Савичић се придружио дугој листи часних српских генерала, који су оптужени за наводне ратне злочине искључиво из разлога што су одлучили да не оду у изолацију или емиграцију, него су наставили свој друштвенополитички ангажман.

2021-08-12 12:28:29

РТ: Тајни документи откривају планове Лондона да се инфилтрира на Балкан... подривајући Русију
РТ: Тајни документи откривају планове Лондона да се инфилтрира на Балкан... подривајући Русију

Недавно објављена студија открива у којој мери британска влада жели да манипулише јавним мњењем у балканским...

2021-08-02 12:53:39

РТ: Процурели документи откривају скривене сплетке Лондона како би се обезбедило трајно одвајање Косова од Србије
РТ: Процурели документи откривају скривене сплетке Лондона како би се обезбедило трајно одвајање Косова од Србије

Документи откривају вишемилионско финансирање напора Лондона да повећа подршку Срба влади у Приштини, што још једном доказује да Британија не...

2021-07-28 10:51:45

Пробој муслиманских снага из Сребренице
Пробој муслиманских снага из Сребренице

Из Студије „Сребреница велика обмана“ аутора Бошка Антића, контраадмирала у пензији

2021-07-25 06:40:06

Пробој муслиманских снага из Сребренице - 2. део
Пробој муслиманских снага из Сребренице - 2. део

Из Студије „Сребреница велика обмана“ аутора Бошка Антића, контраадмирала у пензији

2021-07-25 06:20:46

РТ: Сједињене Државе... Југославије? Карикатура наговештава следеће поглавље америчког грађанског рата
РТ: Сједињене Државе... Југославије? Карикатура наговештава следеће поглавље америчког грађанског рата

Недавна карикатура која упоређује САД са бившом Југославијом није упозорење да се избегне пут ка балканизацији...

2021-07-23 09:01:24

Јесу ли Немци побеђивали Црвену армију после Стаљинграда?
Јесу ли Немци побеђивали Црвену армију после Стаљинграда?

И поред локалних успеха Немаца, гвоздени ваљак Црвене армије незадрживо је газио у правцу запада.

2021-07-18 16:28:11

РТ: Путиново упозорење Западу: Москва види Украјину као део „руског света“ и то би требало да озбиљно схвате аутсајдери
РТ: Путиново упозорење Западу: Москва види Украјину као део „руског света“ и то би требало да озбиљно схвате аутсајдери

Пише Пол Робинсон за РТ, професор на Универзитету у Отави. Пише о руској и совјетској историји,...

2021-07-16 07:17:39

Чекрчићи бедем непробојни
Чекрчићи бедем непробојни

Месна заједница Чекрчићи обухвата села Чекрчиће са засеоком Добрици, Долипоље са засеоком Паљевина, Кута, Врела и Крчевине. Налази се на 43 степени, 59 минута и 28 секунди северне географске ширине и 18 степени, 12 минута и 36 секунди источне географске дужине. То је подручје месне заједнице Чекрчићи пред последњи рат. Сва ова села су смештена у троуглу што га чини граница са општином Илијаш, река Босна и вододелница река Босна и Фојница. Чекрчићи су смештени на две терасе поред Босне - прва, виша, на којој се налази центар села, и друга, нижа, на којој су Добрици. Долипоље је на нешто вишој тераси, а Врела су по странама око потока Врела, западно од Долипоља. Изнад Долипоља и Врела су Крчевине.

2021-07-11 06:15:03

Чекрчићи бедем непробојни - 2.део
Чекрчићи бедем непробојни - 2.део

Приредио контраадмирал Бошко Антић

2021-07-11 06:10:32

Прича из Великог рата: На жеравици
Прича из Великог рата: На жеравици

Пред сам православни Божић 1916. године, Прва пешадијска бригада Тимочке дивизије која је увек била у...

2021-07-04 07:42:29

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: